Klan Toki
| Klanovi ere Muromači | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||||||||||||||||||||
|
Glavni klanovi: ime i boja na mapi | ||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||
| Manji klanovi | ||||||||||||||||||||||||||||
|
Šibukava−Niki−Togaši−Kavano Uesugi |
||||||||||||||||||||||||||||
Klan Toki, japanska aristokratska porodica iz perioda Kamakura i Muromači.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Period Muromači[uredi | uredi izvor]
Porodica Toki bila je stari vazal klana Ašikaga, i doživela je uspon nakon uspostavljanja šogunata Ašikaga (1336). Šoguni iz porodice Ašikaga nastojali su da učvrste vlast nad provincijama dajući položaj vojniih guvernera (šugo) svojim rođacima i najodanijim vazalima. Tako je porodica Toki dobila upravu nad više provincija. Oko 1400. kada je moć šogunata Ašikaga bila na vrhuncu, članovi klana Toki bili su guverneri 3 provincije (Ise, Šima i Mino).[1]
Period Sengoku[uredi | uredi izvor]
Tokom anarhije i građanskih ratova perioda Sengoku (1467 do 1568), klan Toki postepeno je izgubio stvarnu vlast u provincijama u korist lokalne vlastele i uzurpatora. Toki Jorinori bio je poslednji guverner provincije Mino iz svoje porodice. Godine 1544. zbacio ga je uzurpator Saito Dosan, koji je prethodno udao svoju kćer za obojicu njegovih sinova, pa je prvog otrovao, a drugog stavio u kućni pritvor i pogubio.
Toki Jorinori je imao dva sina i Saito Dosan je uspeo da uda svoju kćer za starijeg, Toki Džiro-a, čime je ušao u guvernerovu porodicu, a zatim je uspešno otrovao svog zeta. Zatim je ubedio guvernerovog mlađeg sina, Toki Hačiro-a, da oženi udovicu svog brata (svoju snahu). Utvrdivši se u zamku na vrhu planine Inaba, smestio je svog zeta i kćer u neutvrđenu palatu u podnožju planine. Pretvarajući se da brine o kćeri i zetu, posećivao ih je svakih nekoliko dana i zamenio je njihove sluge svojim sopstvenim, i pod izgovorom da je lov beskoristan, a jahanje štetno po zdravlje, u praksi je stavio zeta u kućni pritvor. Jedne kišne noći Hačiro je pokušao na konju da pobegne u Ovari, ali su ga Jamaširovi ljudi uhvatili i naterali da izvrši sepuku. Za to vreme guverner, Toki Jorinori, živeo je u zamku Oga (u današnjem gradu Jamagata u prefekturi Gifu), ali je Jamaširo 1544. uspeo da podmiti njegove savetnike i vazale da izbace svog gospodara iz zamka. Tako postepeno lišen poseda i sinova, bivši guverner je pobegao u Ovari.[2][3][4]
Toki Jorinori je zatražio pomoć od Ode Nobuhide-a, ambicioznog velikaša iz susedne provincije Ovari, i porodice Asakura, podguvernera provincije Ečizen (kao i Oda, bivšim vazalima guvernera Šiba). Toki, Nobuhide i Asakura su septembra 1547. upali u Mino i napali zamak Inabajama, Dosanovu prestonicu, ali ih je Dosan, poznat pod nadimkom Otrovnica iz Mina, spremno dočekao i strahovito potukao. Nobuhide je izgubio više hiljada ljudi, kao i mlađeg brata Nobujasu-a i više vodećih vazala.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 194—198. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 75. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ a b Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 99—104. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 48—55. ISBN 978-1983450204.