Klark Hal

Klark Hal
Lični podaci
Puno ime	Klark Lenard Hal
Datum rođenja	(1884-05-24)24. maj 1884.
Mesto rođenja	Njujork, SAD
Datum smrti	10. maj 1952.(1952-05-10) (67 god.)
Mesto smrti	Nju Hejven, SAD
Obrazovanje	Univerzitet u Mičigenu
Naučni rad
Institucija	Univerzitet u Viskonsinu, Univerzitet Jejl
Poznat po	Teorija potkrepljivanja

Klark Lenard Hal (24. maj 1884 — 10. maj 1952) je bio američki psiholog koji je nastojao da učenje i motivaciju objasni naučnim zakonima ponašanja. Hal je poznat po svojim debatama sa Edvardom Tolmanom. Takođe je poznat po svom radu u teoriji nagona.

Hal je proveo zreli deo svoje karijere na Univerzitetu Jejl, gde ga je angažovao predsednik i bivši psiholog Džejms Rouland Anđel. Izveo je istraživanja koja pokazuju da njegove teorije mogu predvideti ponašanje. Njegovi najznačajniji radovi bili su Matematičko-deduktivna teorija učenja napamet (1940) i Principi ponašanja (1943), koji su utvrdili njegovu analizu učenja i uslovljavanja životinja kao dominantnu teoriju učenja svog vremena. Halov model je izražen u biološkim terminima: organizmi trpe lišavanje; lišavanje stvara potrebe; treba aktivirati nagone; nagoni aktiviraju ponašanje; ponašanje je usmereno ka cilju; postizanje cilja ima vrednost preživljavanja.

On je možda najpoznatiji po efektu ili hipotezi „gradijenta cilja“, u kojoj organizmi troše neproporcionalne količine napora u završnim fazama postizanja cilja nagona. Zbog nedostatka popularnosti bihejviorizma u modernim kontekstima, danas se malo pominje ili stavlja u zagrade kao zastareo. Bez obzira na to, istraživanje „Review of General Psychology“, objavljeno 2002. godine, rangira Hala kao 21. najcitiranijeg psihologa 20. veka.

Rad na motivaciji

Klark Hal poznat je po svom radu na psihologiji motivacije. Inspirisan radovima Pavlova i saradnika, izučavao je navike, nagone, a svoju teoriju nazvao je teorijom potkrepljivanja i izložio je u 17 postulata i 133 teoreme. Osnovne ideje ove bihejviorističke teorije bile su: odvijanje organskih, životnih procesa u telu neke jedinke izaziva rast unutrašnje tenzije, potrebe za uzimanjem neke materije iz spoljašnje sredine, ili za otklanjanjem neke druge iz tela. Tu se misli na glad, žeđ i ostale fiziološke potrebe. Ovu unutrašnju tenziju Hal naziva nagonske draži. One su dalje u aktu zadovoljenja povezuju sa aktivnošću jedinke i to s određenim tipom ponašanja, onog koje dovodi do poništavanja te unutrašnje tenzije. Ovo povezivanje je učenje i tako se formiraju navike. Redukcija nagona je potkrepljenje. Životinja i čovek usvajaju neke oblike ponašanja koji ih uspešno lišavaju ili redukuju unutrašnje tenzije nastale nezadovoljenjem nagona. Ti oblici ponašanja postaju navike, a redukcija nagonske tenzije potkrepljuje njihovo formiranje i trajnost. Ovo se dešava jer je redukcija nagona i oblik ponašanja koji ga lišava povezan u vremenu.

Složenije tipove ponašanja u kojima potkrepljenje sledi samo poslednju u nizu lanca akcija, zatim mogućnosti korekcija tokom realizacije operacija i druge pojave koje se neposrednom redukcijom tenzije nisu mogle obuhvatiti, Hal objašnjava sekundarnim potkrepljenjima - odloženim reakcijama, o lancu uslovnih refleksa i tome slično. Reakcije odnosno formiranje navika se razlikuju po intenzitetu, a Hal pruža formulu:

sER = sHr * D

U ovoj formuli simboli označavaju: sER - reakcioni potencijal, tendencija da se jedinka ponaša na određen način, sHr - jačina navike, D - jačina nagona. Jačina navike po Halu zavisi od mnogih faktora, ali najviše od broja potkrepljenja. U osnovi ove bihejviorističke teorije leži S-O-R shema, jer Hal uzima u obzir unutrašnje stanje organizma (nagonske draži). Halova teorija podržava ideju da je nagon poremećaj homeostaze. Na Halov rad uticali su pre svega ruska fiziološka škola na čelu s Ivanom Pavlovom, ali i Edvard Torndajk. Pavlovljevo shvatanje učenjea uslovljavanjem, pojmovi potkrepljenja, vremenske veze, odložene reakcije, lanci naučenih radnji čine osnovni materijal za Halovu teoriju. Torndajkov doprinos bio je njegov "zakon efekta".

Eksperimenti nisu bili uklopivi u Halovu teoriju, pa je on napravio složeniju formulu:

sER = sHr * (D * K)

Novi simbol, K, predstavlja insentivnu motivaciju (pobuđujuću).

Halova teorija podstakla je mnoge debate i pravce. Neki od pravaca su ukazivali o ulozi emocija kao potkrepljivača, a drugi o ulozi kognicije u realizaciji ponašanja. Halova teorija govori o nagonskim dražima kao nužnom pokretaču ponašanja. Kritika je ukazivala na nedostatak koncepta zadovoljstva, dok je zadovoljenje postojalo kao neki hod od minusa ka nuli. Zadovoljstvo kao pozitivan, hedonistički efekat u Halovoj teoriji nije postojalo. Ovu kritiku je osnažilo otkriće Oldsa i Milnera da u prednjem hipotalamusu postoji centar za nagradu, ili zadovoljstvo, nazvan "centar sreće". Stimulisanje jednog malog mesta u prednjem delu hipotalamusa, komisura anterior, izazvala je prijatnost. Hal je zbog ovog otkrića emocije svrstao u sekundarne potkrepljivače.