Korisnik:Aleksandraepo/pesak

Radler

Radler (prevod sa nem. Radler biciklisti) je mešano piće sačinjeno od piva i gaziranog bezalkoholnog pića. Zbog toga je ono vrsta šendija (eng. shandy). Radler je popularan u germanskim zajednicama u Evropi i ostatku sveta gde ima dugu istoriju. Tradicionalno se izrađuje mešanjem lagane sode od limuna i limete (npr. Sprajt ili 7 Ap) sa srednje tamnim pivom, no danas se obično izrađuje sa svetlim pivom. Dunkles Radler ili "tamni radler" još je uvek popularan u Bavarskoj, iako se tamo mora, takođe, posebno naručiti. Neki vodiči preporučuju mešanje piva i sode u razmeri 3:2 u korist piva.

Radler

Istorija

Raširena priča kako je Franc Xaver Kugler izumeo radler pokazala se netačnom. Istinita je činjenica da je Kugler ipak vodio gostionicu u gradu Oberhachingu, južno od Minhena (nem. München), koju su pohodili biciklisti. Priča kaže kako je jedne subote u junu 1922. godine neobično velika gomila biciklista došla kod Kuglera kako bi obnovila svoje, već gotovo iscrpljene zalihe piva. Prema staroj ilustrativnoj izreci kako je nužda majka domišljatosti, on je "udvostručio" svoju zalihu piva dodavši mu sodu, te ga poslužio kao "biciklistički gutljaj". Prvi spomen Radlermasa u literaturi ipak se može pronaći na prelazu iz 19. u 20. vek (primer Lena Hrist u svojim memoarima objavljenima 1912. godine opisuje posluživanje Radlermasa oko 1900. godine), pa se može posumnjati kako je legenda zapravo mudro smišljena priča namenjena povećanju posla u Kuglerovoj gostionici.Trenutno se misli kako je Radlermass osmišljen pri kraju devetnaestog veka u jednom od ondašnjih popularnih socijalističkih biciklističkih klubova, no identitet stvarnog izumitelja verovatno će ostati izgubljen u prošlosti.

Nastanak Radlera zahvaljujući biciklistima.

Vrste

U germanskim regijama postoje brojne varijacije recepta za radler, a neke od njih nose posebne nazive: U Švajcarskoj, Španiji i francuskoj piće je poznato kao panaše (franc. panaché ) ili prema nemačkoj verziji panaš. Bavarska verzija je Rus ili Ruse koji se sastoji od belog piva i sode od limuna i limete.U centralnoj Nemačkoj radler je poznat kao Ententeh. U Austriji se može naručiti mešavina piva i gazirane vode Almdudler pod nazivom Almradler (ili ponekad jednostavno Radler). U Vorarlbergu može se odabrati između "slatkog" radlera napravljenog sa sodom od limuna i limete ili "kiselog" radlera napravljenog s gaziranom mineralnom vodom (takođe ponekad nazivan "Soda-Radler"). U ostalim područjima mogu se pronaći izrazi Radler sauer (kiseli radler) i Radler trocken (suvi radler) kako bi se naznačila navedena razlika. Severni Nemci nazivaju piće Alster (Alsterska voda). Ova se verzija uvek radi s pilsnerom i nalik je pićima koja se tipično prodaju kao šendi u Severnoj Americi. Piće je ime dobilo po svojoj boji koja je, kako kažu, jednaka boji reke Alster. Ponekad se reči "Alster" i "Radler" koriste kako bi se razlikovale varijante napravljene sa sodom od limuna odnosno od narandže, no ovi se izrazi takođe često koriste naizmenično. U Ruskoj regiji postoji razlika između pića nazvanog "Radler" koje se izrađuje pomoću žuto obojene sode od limuna (npr. Fanta Lemon) i pića nazvanog "Alsternjasser" koje se izrađuje pomoću bezbojne sode od limuna i limete (npr. Sprajt). U Nizozemskoj se koristi pilsner, a piće se naziva Snunjitje (nizozemska reč za beli sneg).U delovima regije Minsterlanda u Severnoj Rajni-Vestfaliji, pivo pomešano sa sodom od narandže naziva se Njurstnjaser (kobasičasta voda), verovatno prema boji sokova Bocknjursta. Na Novom Zelandu multinacionalna pivara DB vlasnik je trgovačkog znaka 'Radler' koji se odnosi na vrstu svetlog piva (koje ne sadrži sodu). Trenutno vode spor protiv Green Man Brenjeryja oko upotrebe naziva. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, vlasnik registriranog trgovačkog znaka 'RADLER' je Karlovačka pivara d.d., članica Heineken grupe

Desno radler, levo pivo

Istorija nemačkih piva

Istorija nemačkih piva kreće još od vremena Rimljana. U srednjem veku pivo je postalo omiljeno u manastirima jer su monasi u toku dugih postova želeli da imaju „tečni ručak”. Tako je u bavarskim manastirima nastalo „posno pivo”, koje je bilo dozvoljeno piti u toku posta.Manastiri su bili centri za obrazovanje i nauku, pa se samim tim moglo više vremena posvetiti proizvodnji piva u odnosu na kućnu radinost. Iako nisu poznavali biohemijske procese, monasi su znali da su za dobar proizvod neophodni kvalitetni sastojci.U manastiru Vajenštefan u blizini Minhena, prema predanju, godine 725. biskup Korbinian je ovde zabio svoj štap u zemlju iz koje je potekla voda. Nekoliko vekova kasnije, 1040. godine žitelje benediktinskog manastira je ovaj izvor podstakao na zanimljivu ideju koja i dan danas donosi novac. To je početak pivare Vajenštefan (“Bayerische Staatsbraueire Njeihenstephan”) koja važi za najstariju pivaru na svetu. Ova čuvena pivara već gotovo deset vekova proizvodi napitak od slada, hmelja i izvorske vode.Dodavanje hmelja je zabeleženo u dokumentima iz 7. i 8. veka, mada njegova masovnija primena počinje tek u 12. veku. Monasi su vredno radili na kontroli kvaliteta piva, njegovom poboljšanju i eksperimentisali su sa ukusima. Tako su negde do 14. veka postali pravi majstori pivskog zanata.U 12. i 13. veku na stotine manastira je proizvodilo pivo, a postojala su i mesta u okolini manastira pod nazivom „Klosterschenken“ gde se pivo prodavalo ili delilo. Vremenom su vladari zabranili ovaj vid prodaje jer se pivo nije oporezivalo. Procesom sekularizacije1803. godine veliki broj manastira je prestao sa proizvodnjom i daljom distribucijom piva. Danas je u proizvodnji piva aktivno samo 11 manastira.U 12. veku je zapisan prvi zakon koji pominje kvalitet piva. „Njenn ein Bierschenker schlechtes Bier macht oder ungerechtes Maß gibt, soll er gestraft njerden“ (Kada pivar napravi loše pivo ili proda manje od dogovorenog, treba da bude kažnjen!).Grad Vajmar je napisao 1348. da samo slad i hmelj treba koristiti u pravljenju piva. Grad Nirnberg dodatno uslovljava proces proizvodnje piva, i zabranjuje korišćenje bilo koje druge žitarice za ovaj proces, osim ječma. Razlog za ovo jeste period velike gladi, i nestašica sirovina, a ječam se nije koristio za pravljenje hleba. Ovo predstavlja važnu prekretnicu u istoriji nemačkog pivarstva, jer se u Bavarskoj 1516. godine donosi „Uredba o čistoći piva“ koja ukazuje da se pivo pravi samo od vode, ječma i hmelja. Uredba u originalu glasi „Reinheitsgebot“. Vremenom se ovaj zakon uz manje ili veće promene širio čitavom Nemačkom, a bavarsko pivo je bilo sinonim za kvalitet. Zahvaljujući Rajnhajtsgebotu, nijedno pivo proizvedeno drugde u svetu nije bilo tako čisto kao nemačko.Najraniji ukaz, „Völkerrecht“, odnosno „Narodno pravo“, određivao je koliko je piva potrebno dati plemstvu, u vidu svojevrsne takse, ali nije ograničavao koliko se piva moglo proizvesti. Tako su nastale i prve „craft“ pivare, koje su vremenom privlačile sve veću pažnju, što je dovelo do njihovog oporezivanja od strane vlastele.Ako govorimo o Nemačkom Carstvu, tek 1907. na celoj teritoriji Nemačke se uvodi Uredba o čistoći piva, koja kaže da se pivo pravi od vode, slada, kvasca i hmelja. Ovde bitno razliku pravi slad, što nam govori da se žitarice moraju podvrgnuti procesu sladovanja, ali se ujedno i ne ograničavaju samo na ječam, već su se mogle koristiti bilo koje žitarice.Bavarska regija je dugo ostala dosledna svojim načelima, pa je čak odbijala i uvoz ne samo inostranih piva, već i onih iz drugih nemačkih pokrajina koja nisu pratila Uredbu o čistoći piva.Kada je Nemačka stupila u Evropsku Uniju, inostrane kompanije su tužile Nemačku zbog zabrane uvoza. Evropski sud je primorao Nemačku da otvori svoje tržište i za strana piva.

Zakon o pivu

Prvi dokument kojim se u Nemačkoj zakonski propisivao način spravljanja piva potiče iz 974. godine i izdao ga je Kralj Oto II; sledeći je delo Fridriha Barbarose koji ga je ugradio u Zakonik grada Augsburga 1156. godine; sledeći korak u pravcu normiranja recepture učinjen je u Vajmaru 1348, kada su slad i hmelj ugrađeni u pravilo o spravljanju koga je morao da se pridržava svaki seljak.

Ipak, prvi pravi zakon o pivu predstavljen je 1516. u Bavarskoj. Njime se reguliše čistota piva, pa se on zove još i Rajnhajtsgebot, što u bukvalnom prevodu znači „Zapovest o čistoti“. Prema tom zakonu, pivo sme da se proizvodi samo od slada, hmelja i vode. Kvasac je kao sastojak koji se spominje u zakonu došao na red tek kasnije. Zakon je zabranjivao upotrebu sastojaka poput šećera ili specijalnih dodataka za poboljšavanje ukusa. Zahvaljujući Rajnhajtsgebotu, nijedno pivo proizvedeno drugde u svetu nije bilo tako čisto kao nemačko.

Flash-Galerie Oktoberfest 2009 Oktoberfest u Minhenu, najveći festival piva na svetu

„Zapovest o čistoti“ je imala i svoje prethodnice. Bavarska zapovest o čistoti je, međutim, predstavljala temelj zakona o pivu koji je 1871. usvojen na području čitavog nemačkog carstva i koji je u državno pravo, uz određene modifikacije, unet 1906. godine.

Pridržavanje normi zadržalo kupce

Prema današnjem zakonu, u Nemačkoj je pivo prehrambeni proizvod. Pošto Nemačka mnogo drži do svojih piva, ona je sve do osamdesetih godina zabranjivala uvoz piva koja nisu spravljena prema nemačkim normama o čistoti tog napitka. No, 1987. godine, Evropski sud je Nemačkoj naturio uvoz i drugih vrsta piva.

I pored povećane konkurencije, nemački proizvođači nastavili su da se pridržavaju svojih normi – i to im je donelo novi ugled i zadržalo kupce koji su umeli da cene taj potez.

Preporuke

Kada se susretnete sa činjenicom da se bavarske pivare i dalje pridržavaju Zakona o spravljanju piva iz 1516. godine, u Nemačkoj poznatijeg kao Reinheitsgebot (pravilo o čistoći piva), shvatite koliko se ozbiljno u Nemačkoj pivo doživljava kao deo nacionalnog identiteta. Pre tačno 499 godina mladi vojvoda Vilhelm IV od Bavarske uveo je Zakon kojim se dozvoljava korišćenje isključivo vode, hmelja i ječmenog slada pri spravljanju piva. Iako je Evropska unija 1986. poništila obaveznost ovog zakona, Bavarci su neopisivo ponosni na činjenicu da se njihove pivare i danas striktno drže tog pravila.

• Vajenštefan

Svetlo, slatkasto pivo Vajenštefan je ponos Bavarske. Prirodno mutno pivo Nemci najčešće konzumiraju uz Weisswurst (bela, bavarska kobasica) ili uz lagani obrok. Proizvodi se u državnoj pivari Vajenštefan. Danas deo grada Frajzinga, u blizini Minhena, manastir Vajenštefan predstavlja najstariju pivaru na svetu, osnovanu 1040. godine.

• Erdinger Kristal

Zlatno-žuto, kristalno bistro pivo popularno širom Evrope. Erdinger je najveća pivara na svetu, naročito poznata po proizvodnji svetlog piva.

• Špaten Oktobarfest

Zbog problema koji su nastajali zbog spravljanja piva u letnjim mesecima, nakon što su doneli Zakon o spravljanju piva (Reinheitsgebot) Bavarci su se dosetili da uvedu i pivski pravilnik (Brauordnung) kojim je regulisano vreme spravljanja piva. Pivo verno tradiciji ranije se spravljalo u martu (März), a konzumiralo u oktobru, na čuvenom festivalu piva Oktoberfestu. Slatkasto, braon pivo sa blagim ukusom slada proizvodi pivara Špaten-Franciskaner (Spaten-Franziskaner-Bräu), jedna od najuglednijih bavarskih pivara, osnovana pre šest vekova.

• Paulaner Salvator

Tamno, čisto pivo sa jakim ukusom pregorelog šećera su monasi manastira Paulaner služili umesto jela daleke 1773. Pivo se danas spravlja po originalnom receptu iz tog perioda koji je pivara Paulaner patentirala pod nazivom “Salvator”. Paulaner pivara je danas jedan od ključnih igrača u svetu piva.

• Eht Šlenkerla

Pivnica Šlenkerla je jedna od najpoznatijih u Bambergu, u oblasti Gornja Franačka, osnovana 1405. Čuveno tamno pivo dimljeno na slanini proizvodi pivara Heler (Heller) ili Šlenkerla koja u svojoj pivnici neguje tradiciju i toči pivo iz buradi od hrastovine.

• Augustiner Hel

Najstarija pivnica u Minhenu, Augustiner, osnovana 1328. proizvodi poznato svetlo, blago pivo koje Nemci rado piju tokom letnjih meseci i često ga nazivaju najboljim osvežavajućim napitkom. Helles bez ijednog centa uloženog u marketing u Minhenu ima skoro kultni status, posmatra se kao oličenje bavarske tradicije jer je pivara Augustiner jedina u Evropi koja sama proizvodi glavne sirovine za proizvodnju piva, što Nemci neizmerno cene.

• Gafel Kelš

Svetložuto, bistro pivo sladunjavog ukusa poput mešavine karamele i limuna. Kelnskom konvencijom 1986. definisano je da samo određene pivare mogu da proizvode pivo pod nazivom Kölsch. Pored Gafela, još 10 kelnskih pivara ima dozvolu da proizvodi Kelš.

Zanimljivosti o Nemačkoj

Kada je reč o Nemačkoj i Nemcima najčešće asocijacije koje imamo su Oktobarfest, pivo i kobasice. Evo nekih zanimljivosti o ovoj zemlji i njenim stanovnicima koje možda niste znali. 1. Berlin, glavni grad Nemačke je 9 puta veći od Pariza i ima više mostova nego Venecija.

2. Najuža ulica na svetu se nalazi u nemačkom gradu Rojtlingenu i u najužoj tački široka je samo 31cm.

3. Nemačka ima preko 2100 dvoraca i zamkova.

4. U Berlinu se nalazi najveći zoološki vrt na svetu. Inače postoji preko 400 registrovanih zooloških vrtova, kao i veliki broj akvarijuma, rezervata prirode, botaničkih bašti, parkova itd.

5. U Nemačkoj postoje kursevi ‘smalltalk-a’ za poslovne ljude. Nemcima, naime, takozvani ‘smalltalk’ – neobavezni razgovor o nebitnim temama koji obično služi da bi se probio led i opustila atmosfera, nije naročito blizak jer se ćaskanje uglavnom smatra gubljenjem vremena.

6. Rad nedeljom u Nemačkoj je zabranjen zakonom o radu i ovim danom su prodavnice zatvorene. Radnim danima, najveći broj prodavnica se zatvara između 19 i 21h. Izuzetak su benziske pumpe, trafike na železničkim stanicama, kafići i restorani. Postoje i radnje u većim gradovima koje su otvorene cele noći, ali su cene u njima paprene.

7. Fudbal je omiljeni sport i o njemu možete pričati maltene sa bilo kim. Na stadionima se često mogu videti devojke, bake, deke, porodice. Skoro svako ima svoj omiljeni klub, a i žene veoma često treniraju i gledaju fudbal.

8. Beg iz zatvora nije kažnjiv po nemačkom zakonu jer se sloboda smatra osnovnim ljudskim instinktom. Begunci, međutim, često budu kažnjeni ako su prouzrokovali materijalnu štetu ili nekome naneli fizičke povrede tokom bekstva.

9. U Nemačkoj svako plaća svoj deo računa. Parovi na sastancima takođe dele račun, ponekad čak i bračni parovi u restoranima. Kusur se takođe vraća u cent. Čist račun duga ljubav!

10. Nemačka je, osim piva i kobasica poznata i po hlebu. Postoji više od 300 vrsta hleba. Hleb se u Nemačkoj jede uz svaki obrok, a izbor peciva u pekarama i prodavnicama je ogroman.

11. Vreme ručka u Nemačkoj je između 12 i 13 časova, a večere između 17 i 18, što je za većinu ostalih evropskih naroda veoma rano.

12. Nemci pomfrit jedu sa majonezom.

13. Nemci su veliki ljubitelji gaziranih napitaka. Čak i kada naručite vodu u kafiću uglavnom se podrazumeva da je reč o gaziranoj mineralnoj vodi. Jedno od omiljenih pića je gazirani sok od jabuke, takozvani Apfelschorle, koji je zapravo mešavina gazirane mineralne vode i soka od jabuke.

14. U Nemačkoj postoji barbika napravljena po liku nemačke kancelarke Angele Merkel. Napravljena je 2009. godine, specijalno povodom proslave 50 godina od nastanka ove popularne lutke. Barbika Merkel je unikat i bila je izložena na Međunarodnom sajmu igračaka u Nirnbergu.

15. Poznato piće Fanta nastalo je u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Usled trgovinskog embarga bilo je teško uvoziti sirup za proizvodnju Coca-Cola-e iz Amerike, pa je direktor fabrike u Nemačkoj odlučio da napravi sopstveni proizvod koristeći sastojke koje je imao na raspolaganju.

16. Pivo u Nemačkoj ne važi za ‘muško’ piće, kao što je to uglavnom slučaj kod nas, i podjednako ga konzumiraju i žene. Pije se svaki dan i u svim prilikama, ponekad čak i na poslovnim sastancima a obavezno je nakon rekreativnog bavljenja nekim grupnim sportom.

17. Biergarten, u slobodnom prevodu ‘pivska bašta’ je lokal sa drvenim festivalskim klupama i stolovima gde se pije pivo i uz to pojede po koja kobasica. Ovi lokali, inače poreklom iz Bavarske, su redovna destinacija svih Nemaca.

18. Istopolnim parovima u Nemačkoj dozvoljeno je da usvajaju decu. Strogo je zabranjena bilo kakva vrsta diskriminacije.

19. Ako u Nemačkoj vidite kompletno našminkanu ženu na ulici tokom dana, verovatno se radi o strankinji. Naime, Nemice se mnogo ređe šminkaju nego žene sa Balkana, i to najčešće samo za specijalne prilike i izlaske.

20. Nemci vole da putuju i to često čine. Većina njih nakon završene srednje škole ode na višemesečno putovanje, pre nego što krenu sa poslom ili studijama. Takođe i nakon studija ili između Bachelor-a i Master-a dosta njih neko vreme putuje, a nije retko ni da naprave pauzu od godinu dana kako bi otišli na put oko sveta.

Zaključak

„Živeli“ se u Nemačkoj kaže „Prost!“ To je skraćena verzija latinske reči „prosit”, koja znači „neka bude korisno”. Navodno je u nemački jezik kao zdravica ušla u 18. veku, kada je bila svojevrsni sleng studenata koji su učili latinski jezik.Pored tradicionalnih pivara, u Nemačkoj je sve više mladih proizvođača piva koji eksperimentišu. Tako su nastale mikropivare koje proizvode nove, aromatične vrste piva, u malim količinama. Ta piva često sadrže biološki čiste sastojke. Nova pivska “scena” se posebno brzo širi u Hamburgu i Berlinu.Komercijalna piva koja se najviše prodaju u Nemačkoj su: Krombacher, Oettinger, Bitburger, Njarsteiner, Beck’s, Hasseröder, Veltins, Paulaner, Radeberger, Erdinger.