Корисник:Aleksandraepo/песак

Радлер

Радлер (превод са нем. Радлер бициклисти) је мешано пиће сачињено од пива и газираног безалкохолног пића. Због тога је оно врста šendija (енг. shandy). Радлер је популаран у германским заједницама у Европи и остатку света где има дугу историју. Традиционално се израђује мешањем лагане соде од лимуна и лимете (нпр. Спрајт или 7 Ап) са средње тамним пивом, но данас се обично израђује са светлим пивом. Дунклес Радлер или "тамни радлер" још је увек популаран у Баварској, иако се тамо мора, такође, посебно наручити. Неки водичи препоручују мешање пива и соде у размери 3:2 у корист пива.

Радлер

Историја

Раширена прича како је Франц Xавер Куглер изумео радлер показала се нетачном. Истинита је чињеница да је Куглер ипак водио гостионицу у граду Оберхацхингу, јужно од Минхена (нем. München), коју су походили бициклисти. Прича каже како је једне суботе у јуну 1922. године необично велика гомила бициклиста дошла код Куглера како би обновила своје, већ готово исцрпљене залихе пива. Према старој илустративној изреци како је нужда мајка домишљатости, он је "удвостручио" своју залиху пива додавши му соду, те га послужио као "бициклистички гутљај". Први спомен Радлермаса у литератури ипак се може пронаћи на прeлазу из 19. у 20. век (пример Лена Христ у својим мемоарима објављенима 1912. године описује послуживање Радлермаса око 1900. године), па се може посумњати како је легенда заправо мудро смишљена прича намењена повећању посла у Куглеровој гостионици.Тренутно се мисли како је Радлермасс осмишљен при крају деветнаестог века у једном од ондашњих популарних социјалистичких бициклистичких клубова, но идентитет стварног изумитеља вероватно ће остати изгубљен у прошлости.

Настанак Радлера захваљујући бициклистима.

Врсте

У германским регијама постоје бројне варијације рецепта за радлер, а неке од њих носе посебне називе: У Швајцарској, Шпанији и француској пиће је познато као панаше (франц. panaché ) или према немачкој верзији панаш. Баварска верзија је Рус или Русе који се састоји од белог пива и соде од лимуна и лимете.У централној Немачкој радлер је познат као Ентентех. У Аустрији се може наручити мешавина пива и газиране воде Алмдудлер под називом Алмрадлер (или понекад једноставно Радлер). У Ворарлбергу може се одабрати између "слатког" радлера направљеног са содом од лимуна и лимете или "киселог" радлера направљеног с газираном минералном водом (такође понекад називан "Сода-Радлер"). У осталим подручјима могу се пронаћи изрази Радлер сауер (кисели радлер) и Радлер троцкен (суви радлер) како би се назначила наведена разлика. Северни Немци називају пиће Алстер (Алстерска вода). Ова се верзија увек ради с пилснером и налик је пићима која се типично продају као шенди у Северној Америци. Пиће је име добило по својој боји која је, како кажу, једнака боји реке Алстер. Понекад се речи "Алстер" и "Радлер" користе како би се разликовале варијанте направљене са содом од лимуна односно од наранџе, но ови се изрази такође често користе наизменично. У Руској регији постоји разлика између пића названог "Радлер" које се израђује помоћу жуто обојене соде од лимуна (нпр. Фанта Лемон) и пића названог "Алстерњассер" које се израђује помоћу безбојне соде од лимуна и лимете (нпр. Спрајт). У Низоземској се користи пилснер, а пиће се назива Снуњитје (низоземска реч за бели снег).У деловима регије Минстерланда у Северној Рајни-Вестфалији, пиво помешано са содом од наранџе назива се Њурстњасер (кобасичаста вода), вероватно према боји сокова Боцкњурста. На Новом Зеланду мултинационална пивара ДБ власник је трговачког знака 'Радлер' који се односи на врсту светлог пива (које не садржи соду). Тренутно воде спор против Греен Ман Брењерyја око употребе назива. У Хрватској и Босни и Херцеговини, власник регистрираног трговачког знака 'РАДЛЕР' је Карловачка пивара д.д., чланица Хеинекен групе

Десно радлер, лево пиво

Историја немачких пива

Историја немачких пива креће још од времена Римљана. У средњем веку пиво је постало омиљено у манастирима јер су монаси у току дугих постова желели да имају „течни ручак”. Тако је у баварским манастирима настало „посно пиво”, које је било дозвољено пити у току поста.Манастири су били центри за образовање и науку, па се самим тим могло више времена посветити производњи пива у односу на кућну радиност. Иако нису познавали биохемијске процесе, монаси су знали да су за добар производ неопходни квалитетни састојци.У манастиру Вајенштефан у близини Минхена, према предању, године 725. бискуп Корбиниан је овде забио свој штап у земљу из које је потекла вода. Неколико векова касније, 1040. године житеље бенедиктинског манастира је овај извор подстакао на занимљиву идеју која и дан данас доноси новац. То је почетак пиваре Вајенштефан (“Баyерисцхе Стаатсбрауеире Њеихенстепхан”) која важи за најстарију пивару на свету. Ова чувена пивара већ готово десет векова производи напитак од слада, хмеља и изворске воде.Додавање хмеља је забележено у документима из 7. и 8. века, мада његова масовнија примена почиње тек у 12. веку. Монаси су вредно радили на контроли квалитета пива, његовом побољшању и експериментисали су са укусима. Тако су негде до 14. века постали прави мајстори пивског заната.У 12. и 13. веку на стотине манастира је производило пиво, а постојала су и места у околини манастира под називом „Клостерсцхенкен“ где се пиво продавало или делило. Временом су владари забранили овај вид продаје јер се пиво није опорезивало. Процесом секуларизације1803. године велики број манастира је престао са производњом и даљом дистрибуцијом пива. Данас је у производњи пива активно само 11 манастира.У 12. веку је записан први закон који помиње квалитет пива. „Њенн еин Биерсцхенкер сцхлецхтес Биер мацхт одер унгерецхтес Маß гибт, солл ер гестрафт њерден“ (Када пивар направи лоше пиво или прода мање од договореног, треба да буде кажњен!).Град Вајмар је написао 1348. да само слад и хмељ треба користити у прављењу пива. Град Нирнберг додатно условљава процес производње пива, и забрањује коришћење било које друге житарице за овај процес, осим јечма. Разлог за ово јесте период велике глади, и несташица сировина, а јечам се није користио за прављење хлеба. Ово представља важну прекретницу у историји немачког пиварства, јер се у Баварској 1516. године доноси „Уредба о чистоћи пива“ која указује да се пиво прави само од воде, јечма и хмеља. Уредба у оригиналу гласи „Реинхеитсгебот“. Временом се овај закон уз мање или веће промене ширио читавом Немачком, а баварско пиво је било синоним за квалитет. Захваљујући Рајнхајтсгеботу, ниједно пиво произведено другде у свету није било тако чисто као немачко.Најранији указ, „Вöлкеррецхт“, односно „Народно право“, одређивао је колико је пива потребно дати племству, у виду својеврсне таксе, али није ограничавао колико се пива могло произвести. Тако су настале и прве „црафт“ пиваре, које су временом привлачиле све већу пажњу, што је довело до њиховог опорезивања од стране властеле.Ако говоримо о Немачком Царству, тек 1907. на целој територији Немачке се уводи Уредба о чистоћи пива, која каже да се пиво прави од воде, слада, квасца и хмеља. Овде битно разлику прави слад, што нам говори да се житарице морају подвргнути процесу сладовања, али се уједно и не ограничавају само на јечам, већ су се могле користити било које житарице.Баварска регија је дуго остала доследна својим начелима, па је чак одбијала и увоз не само иностраних пива, већ и оних из других немачких покрајина која нису пратила Уредбу о чистоћи пива.Када је Немачка ступила у Европску Унију, иностране компаније су тужиле Немачку због забране увоза. Европски суд је приморао Немачку да отвори своје тржиште и за страна пива.

Закон о пиву

Први документ којим се у Немачкој законски прописивао начин справљања пива потиче из 974. године и издао га је Краљ Ото ИИ; следећи је дело Фридриха Барбаросе који га је уградио у Законик града Аугсбурга 1156. године; следећи корак у правцу нормирања рецептуре учињен је у Вајмару 1348, када су слад и хмељ уграђени у правило о справљању кога је морао да се придржава сваки сељак.

Ипак, први прави закон о пиву представљен је 1516. у Баварској. Њиме се регулише чистота пива, па се он зове још и Рајнхајтсгебот, што у буквалном преводу значи „Заповест о чистоти“. Према том закону, пиво сме да се производи само од слада, хмеља и воде. Квасац је као састојак који се спомиње у закону дошао на ред тек касније. Закон је забрањивао употребу састојака попут шећера или специјалних додатака за побољшавање укуса. Захваљујући Рајнхајтсгеботу, ниједно пиво произведено другде у свету није било тако чисто као немачко.

Фласх-Галерие Октоберфест 2009 Октоберфест у Минхену, највећи фестивал пива на свету

„Заповест о чистоти“ је имала и своје претходнице. Баварска заповест о чистоти је, међутим, представљала темељ закона о пиву који је 1871. усвојен на подручју читавог немачког царства и који је у државно право, уз одређене модификације, унет 1906. године.

Придржавање норми задржало купце

Према данашњем закону, у Немачкој је пиво прехрамбени производ. Пошто Немачка много држи до својих пива, она је све до осамдесетих година забрањивала увоз пива која нису справљена према немачким нормама о чистоти тог напитка. Но, 1987. године, Европски суд је Немачкој натурио увоз и других врста пива.

И поред повећане конкуренције, немачки произвођачи наставили су да се придржавају својих норми – и то им је донело нови углед и задржало купце који су умели да цене тај потез.

Препоруке

Када се сусретнете са чињеницом да се баварске пиваре и даље придржавају Закона о справљању пива из 1516. године, у Немачкој познатијег као Реинхеитсгебот (правило о чистоћи пива), схватите колико се озбиљно у Немачкој пиво доживљава као део националног идентитета. Пре тачно 499 година млади војвода Вилхелм ИВ од Баварске увео је Закон којим се дозвољава коришћење искључиво воде, хмеља и јечменог слада при справљању пива. Иако је Европска унија 1986. поништила обавезност овог закона, Баварци су неописиво поносни на чињеницу да се њихове пиваре и данас стриктно држе тог правила.

• Вајенштефан

Светло, слаткасто пиво Вајенштефан је понос Баварске. Природно мутно пиво Немци најчешће конзумирају уз Wеиссwурст (бела, баварска кобасица) или уз лагани оброк. Производи се у државној пивари Вајенштефан. Данас део града Фрајзинга, у близини Минхена, манастир Вајенштефан представља најстарију пивару на свету, основану 1040. године.

• Ердингер Кристал

Златно-жуто, кристално бистро пиво популарно широм Европе. Ердингер је највећа пивара на свету, нарочито позната по производњи светлог пива.

• Шпатен Октобарфест

Због проблема који су настајали због справљања пива у летњим месецима, након што су донели Закон о справљању пива (Реинхеитсгебот) Баварци су се досетили да уведу и пивски правилник (Брауорднунг) којим је регулисано време справљања пива. Пиво верно традицији раније се справљало у марту (Мäрз), а конзумирало у октобру, на чувеном фестивалу пива Октоберфесту. Слаткасто, браон пиво са благим укусом слада производи пивара Шпатен-Францисканер (Спатен-Франзисканер-Брäу), једна од најугледнијих баварских пивара, основана пре шест векова.

• Пауланер Салватор

Тамно, чисто пиво са јаким укусом прегорелог шећера су монаси манастира Пауланер служили уместо јела далеке 1773. Пиво се данас справља по оригиналном рецепту из тог периода који је пивара Пауланер патентирала под називом “Салватор”. Пауланер пивара је данас један од кључних играча у свету пива.

• Ехт Шленкерла

Пивница Шленкерла је једна од најпознатијих у Бамбергу, у области Горња Франачка, основана 1405. Чувено тамно пиво димљено на сланини производи пивара Хелер (Хеллер) или Шленкерла која у својој пивници негује традицију и точи пиво из буради од храстовине.

• Аугустинер Хел

Најстарија пивница у Минхену, Аугустинер, основана 1328. производи познато светло, благо пиво које Немци радо пију током летњих месеци и често га називају најбољим освежавајућим напитком. Хеллес без иједног цента уложеног у маркетинг у Минхену има скоро култни статус, посматра се као оличење баварске традиције јер је пивара Аугустинер једина у Европи која сама производи главне сировине за производњу пива, што Немци неизмерно цене.

• Гафел Келш

Светложуто, бистро пиво сладуњавог укуса попут мешавине карамеле и лимуна. Келнском конвенцијом 1986. дефинисано је да само одређене пиваре могу да производе пиво под називом Кöлсцх. Поред Гафела, још 10 келнских пивара има дозволу да производи Келш.

Занимљивости о Немачкој

Када је реч о Немачкој и Немцима најчешће асоцијације које имамо су Октобарфест, пиво и кобасице. Ево неких занимљивости о овој земљи и њеним становницима које можда нисте знали. 1. Берлин, главни град Немачке је 9 пута већи од Париза и има више мостова него Венеција.

2. Најужа улица на свету се налази у немачком граду Ројтлингену и у најужој тачки широка је само 31цм.

3. Немачка има преко 2100 двораца и замкова.

4. У Берлину се налази највећи зоолошки врт на свету. Иначе постоји преко 400 регистрованих зоолошких вртова, као и велики број акваријума, резервата природе, ботаничких башти, паркова итд.

5. У Немачкој постоје курсеви ‘смаллталк-а’ за пословне људе. Немцима, наиме, такозвани ‘смаллталк’ – необавезни разговор о небитним темама који обично служи да би се пробио лед и опустила атмосфера, није нарочито близак јер се ћаскање углавном сматра губљењем времена.

6. Рад недељом у Немачкој је забрањен законом о раду и овим даном су продавнице затворене. Радним данима, највећи број продавница се затвара између 19 и 21х. Изузетак су бензиске пумпе, трафике на железничким станицама, кафићи и ресторани. Постоје и радње у већим градовима које су отворене целе ноћи, али су цене у њима папрене.

7. Фудбал је омиљени спорт и о њему можете причати малтене са било ким. На стадионима се често могу видети девојке, баке, деке, породице. Скоро свако има свој омиљени клуб, а и жене веома често тренирају и гледају фудбал.

8. Бег из затвора није кажњив по немачком закону јер се слобода сматра основним људским инстинктом. Бегунци, међутим, често буду кажњени ако су проузроковали материјалну штету или некоме нанели физичке повреде током бекства.

9. У Немачкој свако плаћа свој део рачуна. Парови на састанцима такође деле рачун, понекад чак и брачни парови у ресторанима. Кусур се такође враћа у цент. Чист рачун дуга љубав!

10. Немачка је, осим пива и кобасица позната и по хлебу. Постоји више од 300 врста хлеба. Хлеб се у Немачкој једе уз сваки оброк, а избор пецива у пекарама и продавницама је огроман.

11. Време ручка у Немачкој је између 12 и 13 часова, а вечере између 17 и 18, што је за већину осталих европских народа веома рано.

12. Немци помфрит једу са мајонезом.

13. Немци су велики љубитељи газираних напитака. Чак и када наручите воду у кафићу углавном се подразумева да је реч о газираној минералној води. Једно од омиљених пића је газирани сок од јабуке, такозвани Апфелсцхорле, који је заправо мешавина газиране минералне воде и сока од јабуке.

14. У Немачкој постоји барбика направљена по лику немачке канцеларке Ангеле Меркел. Направљена је 2009. године, специјално поводом прославе 50 година од настанка ове популарне лутке. Барбика Меркел је уникат и била је изложена на Међународном сајму играчака у Нирнбергу.

15. Познато пиће Фанта настало је у Немачкој за време Другог светског рата. Услед трговинског ембарга било је тешко увозити сируп за производњу Цоца-Цола-е из Америке, па је директор фабрике у Немачкој одлучио да направи сопствени производ користећи састојке које је имао на располагању.

16. Пиво у Немачкој не важи за ‘мушко’ пиће, као што је то углавном случај код нас, и подједнако га конзумирају и жене. Пије се сваки дан и у свим приликама, понекад чак и на пословним састанцима а обавезно је након рекреативног бављења неким групним спортом.

17. Биергартен, у слободном преводу ‘пивска башта’ је локал са дрвеним фестивалским клупама и столовима где се пије пиво и уз то поједе по која кобасица. Ови локали, иначе пореклом из Баварске, су редовна дестинација свих Немаца.

18. Истополним паровима у Немачкој дозвољено је да усвајају децу. Строго је забрањена било каква врста дискриминације.

19. Ако у Немачкој видите комплетно нашминкану жену на улици током дана, вероватно се ради о странкињи. Наиме, Немице се много ређе шминкају него жене са Балкана, и то најчешће само за специјалне прилике и изласке.

20. Немци воле да путују и то често чине. Већина њих након завршене средње школе оде на вишемесечно путовање, пре него што крену са послом или студијама. Такође и након студија или између Бацхелор-а и Мастер-а доста њих неко време путује, а није ретко ни да направе паузу од годину дана како би отишли на пут око света.

Закључак

„Живели“ се у Немачкој каже „Прост!“ То је скраћена верзија латинске речи „просит”, која значи „нека буде корисно”. Наводно је у немачки језик као здравица ушла у 18. веку, када је била својеврсни сленг студената који су учили латински језик.Поред традиционалних пивара, у Немачкој је све више младих произвођача пива који експериментишу. Тако су настале микропиваре које производе нове, ароматичне врсте пива, у малим количинама. Та пива често садрже биолошки чисте састојке. Нова пивска “сцена” се посебно брзо шири у Хамбургу и Берлину.Комерцијална пива која се највише продају у Немачкој су: Кромбацхер, Оеттингер, Битбургер, Њарстеинер, Бецк’с, Хассерöдер, Велтинс, Пауланер, Радебергер, Ердингер.