Pređi na sadržaj

Korisnik:Belubrother/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Naočare za sunce

[uredi | uredi izvor]

Naočare za sunce su vrsta zaštitnog stakla za oči dizajnirane su prvenstveno za zaštitu od sunčevih zraka, sprečavaju oštećenja očiju. One mogu ponekad da imaju ulogu vizualnog pomagala s obzirom da postoje i naočare za vid, mogu da imaju sočiva koja su obojena, polarizovana ili zasenčena. U ranom dvadesetom veku, bile su poznate kao ,, Varalice za sunce".[1]

Od 1930-ih godina pa sve do danas, naočare za sunce su postale popularni modni dodatak, naročito na plažama.[2]

Wearing sunglasses under direct sunlight: Large lenses offer good protection, but broad temple arms are also needed against "stray light" from the sides.

Američka Optička Organizacija preporučuje nošenje naočari za sunce koje blokiraju ultraljubičasto zračenje (UV zračenje) svaki put kad smo izloženi sunčevoj svetlosti [3]kako bismo zaštitili oči od UV zračenja i plavog svetla koji mogu da izazovu ozbiljne tegobe za oči. U nekim situacijama je upotreba naočara za sunce obavezna - nakon hirurških procedura kao što je laserska operacija oka, u prašnjavim okolinama, kada se izlazi iz kuće i ispred televizora ili računarskog monitora nakon laserske operacije oka. Bitno je napomenuti da nošenje tamnijih naočara koje ne štite od UV zračenja nanosi više štete nego nenošenje nikakve zaštite za oči, s obzirom da one otvaraju zenice oka zbog čega ulazi više UV zraka u oko.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prve pretečeo

[uredi | uredi izvor]
Inuit snow goggles function by reducing exposure to sunlight, not by reducing its intensity

Još od trinaestog veka pa sve do nastanka savremenih naočara sa UV zaštitom, Inuiti su pravili i nosili snežne naočare od spljoštene kljove morža ili karibu slonovače sa uskim prorezima kroz koje su gledali kako bi blokirali skoro sve štetne reflektovane zrake sunca[4][5]. Sa mnogo različitih vrsta i materijala, starosedeoci Severne Amerike i severne Azije su pravili efektivnu opremu da zaštite svoje oči od štetnih efekata jarkog sunčevog svetla u snežnim oblastima.[6]

Druge preteče

[uredi | uredi izvor]

,,Plini stariji" je rimski car Nero voleo da gleda gladijatorske borbe sa isečenim smaragdima. Ispostavilo se da su oni radili kao ogledala.[7]

Prve naočare za sunce, napravljene od ravnog stakla zadimljenog kvarca zvanog Ai Tai , nazvanog ,,Mračni oblaci",[8] koji nisu imale dioptriju ali su štitile oči od direktnog odsjaja svetla, bile su korišćene u Kini u dvanaestom veku ili ranije. U dokumentima je napisano da su se slični kristali koristili od strane sudija u drevnim Kineskim sudnicama da bi prikrili svoje izraze lica dok su ispitivali svedoke.[9][10]

1459. , Nuno Fernandes je zatražio par naočara da mu zaštiti oči dok je jahao konjima po snegu protiv odsjaja o sneg, ali nije bilo opisa o stvarnim naočarama.[11][12]

Sudnica kralja Luja 14. je posmatrala pomračenje sunca 1706. godine preko teleskopa sa filterom od zadimljenog stakla.[13]

Do 18. veka, zatamnjene, uramljene slično kao ogledalo, naočare sa muranskim staklom su bile korišćene kao takozvane ,,gondola načare" (vetri da gondola and also da dama) od strane žena i dece iz Venecije da bi zaštitili svoje oči od odsjaja svetla o vodu u kanalima. Dužd i ostali poznati ljudi iz Venecije, kao na primer Goldoni, nosili su, u kasnom 18. veku takozvane ,,goldoni naočare" , zatamnjeni par naočara sa komadima tkanine koja su se nalazila sa strane da štite od sunca.

Džejms Aiskoug je počeo da eksperimentiše sa zatamnjenim sočivima oko 1752. Ovo nisu bile naočare za sunce u današnjem smislu. Aiskoug je verovao da plavo ili zeleno zatamnjena stakla su mogla da izleče određena oštećenja vida. Zaštita od sunčevih zrak nije mu bila važna.

Jedna od najranijih prikaza osobe sa naočarama za sunce je bila slika naučnika Antonia Lavousijera iz 1772., koji je radio pod pojačanim sunčevim svetlom. U 19. veku, zatamnjene naočare su nosili putnici u vozovima.[14]

Antoine Lavoisier conducting an experiment related to combustion generated by amplified sun light

Bilo je popularno tvrditi da su žuta ili braon sočiva na naočarama ublažavala simptome sifilisa u 19. i početkom 20.veka, jer je jedan od simptoma ove bolesti bio osetljivost na svetlo, nijedan izvor nije pronađen u kome se to spominje.[15]

U kasnom 19. veku, korišćenje aočara za sunce se spominjalo u izveštajima(štampi), kao naprimer kada je Valter Alden 1866. pisao o vojniko koji je, tokom Američkog civilnog rata(1861-1865), koristio ,,naočare za metkove" ("verres de cocquille"), da ga zaštite od sunca na dugim marševima, ili kada je Britanski T. Longmor u ,,Optičkom priručniku"(1885), opisao kako su vojnici u Egiptu koristili ,,zaštitu za oči" napravljene od zatamnjenog stakla. Do 1895., naočare za sunce su se reklamirale, kao na primer u The Sioux City Journal.

Savremeni razvoj

[uredi | uredi izvor]

Žan Mari Teodor Fiucal(1836-1888) je bio prvi koji je komentarisao o UV zaštiti sa naočarama sa žutim sočivima, i do 1899, Rodenstock GmbH su proizveli prve naočare za sunce koje su štitilie od štetnih UV zraka a ne samo od odsjaja.[16]

1913., Krukova sočiva[17] su uvedena[18], napravljena od sočiva koja su imala cerijum u sebi, koji je kompletno blokirao UV zrake[19].[20] U ranim 1920-im godinama, korišćenje naočara za sunce je postalo češće, posebno među slavnim glumcima. Jeftine, masovno proizvođene,napravljene od celuloida, naočare za sunce koje je pravio Sem Foster 1929. Foster je našao spreman market na obali Atlantik Sitija, Nju Džerzi, gde je krenuo da prodaje naočare za sunce pod imenom Foster Grant iz Vulvorta na Šetalištiu. 1939. [21]magazin ,,Life" je objavio kako su naočare za sunce ,,Nova moda za nošenjem na gradskim ulicama, omiljena privlačnost hiljadama žena svuda po Americi". Pisalo je da je 20 miliona naočar za sunce prodato u SAD-u 1937-me, ali je bilo procenjeno da samo 25 procenata Amerikanaca ih je koristilo kao zaštitu za oči. Istovremeno, naočare za sunce su počele da se koriste kao pomagala pilotima, proizvođene su za sve veći deo vazduhoplovnog sektora, i naočare za sunce su dodate kao kulturna ikona. Polarizovane naočare za sunce su bile prvi put dostupne 1936 kada je Edvin H. Land krenuo da eksperimentiše sa pravljenjem sočiva sa negovim patentom, Polarizovanim filterom. 1947., ,,Armorlite Company" je krenula da proizvodi sočiva sa ,,CR39" smolom.

Danas, Sjamen, Kina je najveći svetski proivođač naočara za sunce koji izvozi preko svoje luke 120 miliona parova svake godine.[22]


Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Partridge, Eric; Dalzell, Tom; Victor, Terry; Partridge, Eric (2006). The new Partridge dictionary of slang and unconventional English. Internet Archive. London ; New York : Routledge. ISBN 978-0-415-21258-8. 
  2. ^ Inc, Time (1938-05-30). LIFE (na jeziku: engleski). Time Inc. 
  3. ^ „Ultraviolet (UV) protection”. www.aoa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-06. 
  4. ^ Acton, Johnny (2006). Origin of everyday things. Internet Archive. New York : Sterling. ISBN 978-1-4027-4302-3. 
  5. ^ Nanook of the North, Cambridge University Press, 1997-01-28, str. 1—20, Pristupljeno 2024-05-06 
  6. ^ ... List of foreign correspondents of the Smithsonian institution. Corrected to January, 1862. Washington,: Smithsonian institution,. 1862. 
  7. ^ Secundus], Pliny the Elder [Gaius Plinius (2005-03-17). „Clarendon Ancient History Series: The Elder Pliny on the Human Animal: Natural History Book 7”. doi:10.1093/actrade/9780199277018.book.1. 
  8. ^ „9 surprising moments in the history of sunglasses”. Science Museum Blog (na jeziku: engleski). 2018-05-29. Pristupljeno 2024-05-06. 
  9. ^ Zetie, Ken (2006-12-21). „How good are my sunglasses?”. Physics Education. 42 (1): 24—24. ISSN 0031-9120. doi:10.1088/0031-9120/42/1/f10. 
  10. ^ Madan, A. G. (1935-01). „5. Fijian Breastplates in the Torquay Museum.”. Man. 35: 9. ISSN 0025-1496. doi:10.2307/2790363.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ Madan, A. G. (1935-01). „5. Fijian Breastplates in the Torquay Museum.”. Man. 35: 9. ISSN 0025-1496. doi:10.2307/2790363.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  12. ^ Clark, Brian Robert, (3 June 1932–16 Nov. 2021), playwright, Oxford University Press, 2007-12-01, ISBN 978-0-19-954089-1, Pristupljeno 2024-05-06 
  13. ^ Ellis, John Norman, (22 Feb. 1939–28 Feb. 2011), industrial relations consultant, since 1995, Chairman, 2000–07, Talking People Ltd; Chairman, Tandridge Leisure Ltd, since 2008 (Vice-Chairman, 2000–08), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-05-06 
  14. ^ „19976, 1850-08-07”. Art Sales Catalogues Online. Pristupljeno 2024-05-06. 
  15. ^ „kurz & bündig”. ergopraxis. 14 (07/08): 21—21. 2021-06. ISSN 1439-2283. doi:10.1055/a-1420-1660.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  16. ^ Stalmann, Benita (2021). „Wasserstoffzentrum Helgoland”. UmweltMagazin. 51 (07-08): 26—28. ISSN 0173-363X. doi:10.37544/0173-363x-2021-07-08-26. 
  17. ^ Latham, Keziah; Mann, David L.; Dolan, Rebecca; Myint, Joy; Timmis, Matthew A.; Ryu, Donghyun; Frisson, Steven; Allen, Peter M. (2021-04-16). „Do visual fields need to be considered in classification criteria within visually impaired shooting?”. Journal of Sports Sciences. 39 (sup1): 150—158. ISSN 0264-0414. doi:10.1080/02640414.2021.1911425. 
  18. ^ Latham, Keziah; Mann, David L.; Dolan, Rebecca; Myint, Joy; Timmis, Matthew A.; Ryu, Donghyun; Frisson, Steven; Allen, Peter M. (2021-04-16). „Do visual fields need to be considered in classification criteria within visually impaired shooting?”. Journal of Sports Sciences. 39 (sup1): 150—158. ISSN 0264-0414. doi:10.1080/02640414.2021.1911425. 
  19. ^ Latham, Keziah; Mann, David L.; Dolan, Rebecca; Myint, Joy; Timmis, Matthew A.; Ryu, Donghyun; Frisson, Steven; Allen, Peter M. (2021-04-16). „Do visual fields need to be considered in classification criteria within visually impaired shooting?”. Journal of Sports Sciences. 39 (sup1): 150—158. ISSN 0264-0414. doi:10.1080/02640414.2021.1911425. 
  20. ^ Crookes, n., Oxford University Press, 2023-03-02, Pristupljeno 2024-05-06 
  21. ^ Freitas-Junior, R; Correa, RS; Peixoto, J-E; Ferreira, RS; Tanaka, RMN (2012-12). „Abstract P3-01-07: ESTIMATED RISK OF RADIATION-INDUCED BREAST CANCER FROM MAMMOGRAPHIC SCREENING”. Cancer Research. 72 (24_Supplement): P3—01—07—P3—01—07. ISSN 0008-5472. doi:10.1158/0008-5472.sabcs12-p3-01-07.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  22. ^ Marlow, Eugene (2018-07-24), Beijing’s Leading Indigenous and Expat Jazz Musicians, University Press of Mississippi, str. 155—178, ISBN 978-1-4968-1799-0, Pristupljeno 2024-05-06 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Belubrother/песак&oldid=27737052”