Korisnik:Domatrios/Aristotelovi spisi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

ARISTOTELOVI SPISI - Corpus Aristotelicum

Pod Aristotelovim imenom sačuvani zbornik spisa (Corpus Aristotelicum) osniva se na izdanje Aristotelovih učiteljskih spisa što ga je priredno peripatetičar Andronik Rođanin u Ciceronovo doba. Glavno izdanje toga zbornika jeste izdanje Berlinske akademije: vol. I—II Aristoteles Graece eh recensione J. Bekkeri edidit Academia regia borussica, Berolini, 1831, vol. Š Aristoteles latine interpretibus variis, 1831, vol. IV Scholia in Aristotelem collegit A. Brandis, 1836, vol. V Aristotelis qui ferebantur librorum fragmenta, Scholiorum in Arist. supplementum, Index Aristotelicus, 1870 (fragmente je skupio V. Rose, a drpunu sholijama i indeks priredio Η. Bonitz).

Pored spisa u tome zborniku bilo je i drugih Aristotelovih spisa, ali su oni izgubljeni. Za njih znamo iz navoda docnijih pisaca, koji se osnivaju na Andronikov rad, jer je on sastavio i potpun popis spisa Aristotelovih i Teofrastovih. Ti popisi jesu:

  • 1/ popis sačuvan u Diogena Laerćanina V 21—27;
  • 2/ popis menagijski, koji se osniva na Hesihiju, a zove se menagijski po njegovu prvom izdavaču Menagiju;
  • 3/ popis peripatetičara Ptolemeja, koji je izgubljen, ali za njega znamo otud što su ga oskudno dala dva arapska pisca iz HŠ veka: Ibn el-Kifti i Ibn-Abi Oseibiam.

Sva tri popisa nalaze se u Aristotelovu zborniku Berlinske akademije (vol. V, pg. 1463 ss, 1466 ss, 1469 ss). Aristotel je već rano prevođen na sirski, arapski i latinski jezik.

  • Docniji peripatetičari delili su Aristotelove spise u tri vrste.
  • Jedno su eksoterički spisi (λόγοι κοινοί, εξωτερικοί, έκδεδομένοι, διάλογοι). Pod njima se razumevaju spisi određeni za širi krug čitalaca, tj. popularni spisi.

Eudem ili Ο duši, gde pisac kao Platon u Fedonu dokazuje besmrtnost duše, Ο Filosofiji u tri knj., gde se već pojavljuje kritika Platonova učenja ο idejama, Ο pravednosti u četiri knj. Opomene (Προτρεπτικές), filosofsko-parenetička poslanica kiparskom kralju Temisonu (Stob. 95.21). Od tih i ostalih eksoteričkih spisa sačuvani su samo odlomci.

  • Drugo su hipomnematički i sinagogički spisi. tj. beleške i kritički izvodi iz naučnih spisa (υπομνήματα) i različne zbirke u kojima je bilo sabrano prirodnjačko, književno-istorijsko, političko—istorijsko, antikvarno i drugo gradivo (συναγωγοι, συντάγματα) za naučno proučavanje i za organizovanje nauke.
    • Ο dobru.
    • Ο idejama.
    • Ο Pitagorovcima.
    • Ο Arhitinoj filosofiji.
    • Protiv učenja Ksenofanova,
    • Protiv učenja Melisova,
    • Pitanja iz Demokritovih spisa,
    • Ο Speusipovoj i Ksenokratovoj filosofiji.
    • Izvodi iz Platonovih Zakona u tri knj.
    • Izvodi iz Države u 2 knj.,
    • Izvod iz Tumeja i Arhitinih spisa itd.

U sinagogičke spise spadaju, na primer.

    • Anatomski opisi sa slikama u sedam knjiga,
    • Zbornik retorskih teorija u dve knj..
    • Retorski primeri,
    • Didaskalije, tj. zbornik zapisnika ο pozorišnim prikazivanjima.
    • Običaji varvarski,
    • Pravni sporovi helenskih gpadova,
    • Oliipijski pobednici.
    • Pitijski pobednici itd.

Jedan od najvećih zbornika bio je Državni ustavi u sto pedeset i osam knjiga, od kojih je u svakoj bio prikazan ustav jedne države. I od ovih spisa sačuvani su samo odlomci. Kakav je bio naučni aparat poslelnjeg zbornkka pokazuje nam knjiga Atinski ustav, koja je gotovo cela nađena god. 1890. u jednom egipatskom grobu u rukopisu iz I veka posle Hr.

  • Treće su esoterički spisi (ακροάσεις, λόγοι ακροαματικοί, εσωτερικοί) i pod njima se razumevaju spisi određeni za uži krug slušalaca, tj. učiteljski spisi. Najveći broj tih spisa sačuvan je.

Sačuvani esoterički spisi mogu se podeliti na ove skupine:

I. Logički spisi, koji su docnije dobili ime Organon ("Οργανον), tj. Oruđe, jer je Aristotel smatrao logiku kao oruđe za filosofske studije. Ovamo spadaju:

  • 1/ Kategopuje (Κατηγορίαι, Categoriae), u dve knjige, tj. učenje ο deset najopštijih predikata bića;
  • 2/ Ο tumačenju (Περί έρμενείας, De interpretatione), tj. ο delovima i vrstama rečenica;
  • 3/ Analitika prva ('Αναλυτικά πρότερα, Analytica priora), u dve knjige, tj. ο zaključivanju (silogizmu);
  • 4/ Analitika druga ('Αναλυτικά ύστερα, Analytica posteriora), takođe u dve knjige, a raspravlja ο dokazu i definiciji;
  • 5/ Topika (Τοπικά, Topica) u osam knjiga, a raspravlja ο dijalektičkom zaključivanju na osnovu verovatnih premisa;
  • 6/ Ο varljivim dokazima (Pερι σοφιστικών ελέγχων, De sophisticis redargutionibus), tj. o zaključku kojega je poslednja izreka varljiva, ali na osnovu pređašnjih izreka ima privid istinitosti.

II. Prirodnjački (fizikalni, astronomski, biološki, zoološki, botanički, meteorološki, psihološki) i matematički spisi.

Najvažniji od tih spisa je veliko delo Fizika (Φυσική άκρόασις, Physica) u osam knjiga, jedno od najsistematičnijih dela u celokupnoj istoriji filosofije

    • Ο nebu (Περί ούρανοϋ, De caelo) u četiri knjige. Ovaj spis sadrži Aristotelovu astronomiju.
    • Ο postajanju i prestajanju (Περί γενέσεως καί φθοράς, De generatione et corruptione) u dve knjige. Pored opštih izvođenja ο promeni ovaj spis sadrži i ono što bi se moglo nazvati Aristotelovom hemijom.
    • Meteorologija (Τα μετεωρολογικά) u četiri knjige, spis ο kometama, Kumovoj slami, vetrovima, ο morskim pojavama i zemljotresu. Četvrta knjiga je samostalna, a raspravlja ο suprotnosti toplog i hladnog, suvog i vlažnog.
    • Ο svemiru (Περί κόσμου), nije Aristotelov, nego je iz vremena posle Posidonija (stoičara iz I veka do n. e.).
    • Zoologija (Περί τά ζώα ίστορίαι, Historia animalium) u deset knjiga, uporedna anatomija i fiziologija. Ovo delo dopunjuju ovi manji spisi:
      • Ο delovima životinja (Περί ζώων μορίων, De partibus animalium) u četiri knjige;
      • Ο rađanju životinja (Περί ζώων γενέσεως, De generatione animalium) u pet knjiga;
      • Ο hodu životinja (Περί ζώων πορείας, De incessu animalium);
      • Ο kretanju životinja (Περί ζώων κινήσεως), ali se misli da ovaj spis nije autentičan.
    • Ο biljkama (Περί φυτών) u dve knjige, ali ono nije autentično. Aristotelov spis ο istom predmetu nije sačuvan.
    • Ο duši (Περί ψυχής) u tri knjige. Ovaj spis sadrži Aristotelovu psihologiju. Uz ovo glavno psihološko delo nadovezuju se različne kraće rasprave, kojima je docnije dan zajednički naslov.
    • Parva naturalia: Ο osećanju i onom što se oseća (Περί αΐσθήσεως καί αισθητών), **Ο pamćenju i sećanju (Περί μνήμης καί άναμνήσεως),
    • Ο snu i bdenju (Περί ΰπνου καί έγρηγορήσεως),
    • Ο životu i smrti (Περί ζωής καί θανάτου) itd.
    • Spisi ο fizionomiji (Φυσιογνωμικά) i Ο bojama (Περί χρωμάτων) nisu autentični, kao ni spis Ο čudnovatim vestima (Περί θαυμάσιων ακουσμάτων).
    • Zbornik Pitanja (Προβλήματα), koji broji trideset i osam odseka, predstavlja konglomerat različnih prirodnjačkih, matematičkih, muzičkih i književnih tema; u njemu zacelo ima Aristotelove građe, ali ona se ne može više izdvojiti.
    • Da je Aristotel napisao spis Pitanja, koji je dobio ime po tome što su u njemu postavljena i rešavana pitanja, vidi se otud što se na njega poziva.
    • Spis Mehanika (Μηχανικά) sadržava specijalnu vrstu pitanja.
    • Ο nedeljivim crtama (Περί ατόμων γραμμών) sadržava kritiku tzv. diskretne geometrije Aristotelova vremena, ali po svoj prilici nije autentičan.

III. Metafizički spis je jedan jedini u četrnaest knjiga. Po mestu u Andronikovu zborniku on se zove Τα μετά τα φισικα.

IV. Etički, politički i ekonomski spisi. Ovamo spadaju:

  • 1/ Etika Nikomahova ('Ηθικά Νικομάχεια) u deset knjiga, koja se tako zove po izdavaču Nikomahu, sinu Aristotelovu. Ovo je glavno delo Aristotelovo iz poslednje, realističke, periode njegova rada i, u isti mah, prva sasvim očuvana helenska studija iz oblasti etike.
  • 2/ Etika Eudemova ('Ηθικά Εύδήμεια) u sedam knjiga, koja se tako zove po Eudemu, učeniku Aristotelovu, koji je to delo izdao.
  • 3/ Etika velika (Ήθικά μεγάλα) u dve knjige, koju je tako nazvao Albert Veliki, non ideo quod scnptura plus contineat, sed quia dc pluribus tractat. Ovaj spis je samo izvod iz prva dva dela

Spis Ο vrlinama i nevaljalstvima (Περί αρετών και κακιών) nije Aristotelov.

  • 4) Politika (Πολιτικά) u osam knjiga, glavni politički spis Aristotelov, ali nije dovršen.
  • Spis Ο ekonomici (Οικονομικά) u dve knjige nije autentičan.

V. Estetički spisi. Ovamo spadaju:

  • 1/ Retorika ('Ρητορικά) u tri knjige. To je u stvari filosofija besedništva.
  • 2/ Ο pesničkoj umetnosti (Περί ποιητικής) u dve knjige, od kojih je sačuvana samo prva, ali u osakaćenom obliku i s pokvarenim tekstom, a raspravlja ο tragediji, manje obimno ο epopeji, a ο komediji samo uzgred. Svojim učenjem ο tragediji ovaj spis je izvršio velik uticaj na ceo potonji razvitak estetike.

Pored već navedenih pesničkih stvari, i to Elegije Eudemu, epigrama za Hermijinu statuu i Himne Hermiji, još je od Aristotela sačuvano šest pisama.

Literatura:

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Domatrios/Аристотелови_списи&oldid=5004722”