Корисник:Domatrios/Аристотелови списи

С Википедије, слободне енциклопедије

АРИСТОТЕЛОВИ СПИСИ - Corpus Aristotelicum

Под Аристотеловим именом сачувани зборник списа (Corpus Aristotelicum) оснива се на издање Аристотелових учитељских списа што гa је приредно перипатетичар Андроник Рођанин у Цицероново доба. Главно издање тога зборника јесте издање Берлинске академије: vol. I—II Aristoteles Graece ех recensione Ј. Bekkeri edidit Academia regia borussica, Berolini, 1831, vol. Ш Aristoteles latine interpretibus variis, 1831, vol. IV Scholia in Aristotelem collegit A. Brandis, 1836, vol. V Aristotelis qui ferebantur librorum fragmenta, Scholiorum in Arist. supplementum, Index Aristotelicus, 1870 (фрагменте je скупио V. Rose, a дрпуну схолијама и индекс приредио Η. Bonitz).

Поред списа у томе зборнику било је и других Аристотелових списа, али су они изгубљени. За њих знамо из навода доцнијих писаца, који се оснивају на Андроников рад, јер је он саставио и потпун попис списа Аристотелових и Теофрастових. Ти пописи јесу:

  • 1/ попис сачуван у Диогена Лаерћанина V 21—27;
  • 2/ попис менагијски, који се оснива на Хесихију, а зове се менагијски по његову првом издавачу Менагију;
  • 3/ попис перипатетичара Птолемеја, који је изгубљен, али за њега знамо отуд што су га оскудно дала два арапска писца из ХШ века: Ибн ел-Кифти и Ибн-Аби Осеибиам.

Сва три пописа налазе се у Аристотелову зборнику Берлинске академије (vol. V, pg. 1463 ss, 1466 ss, 1469 ss). Аристотел је већ рано превођен на сирски, арапски и латински језик.

  • Доцнији перипатетичари делили су Аристотелове списе у три врсте.
  • Једно су ексотерички списи (λόγοι κοινοί, εξωτερικοί, έκδεδομένοι, διάλογοι). Под њима се разумевају списи одређени за шири круг читалаца, тј. популарни списи.

Еудем или Ο души, где писац као Платон у Федону доказује бесмртност душе, Ο Философији у три књ., где се већ појављује критика Платонова учења ο идејама, Ο праведности у четири књ. Опомене (Προτρεπτικές), философско-паренетичка посланица кипарском краљу Темисону (Stob. 95.21). Од тих и осталих ексотеричких списа сачувани су само одломци.

  • Друго су хипомнематички и синагогички списи. тј. белешке и критички изводи из научних списа (υπομνήματα) и различне збирке у којима је било сабрано природњачко, књижевно-историјско, политичко—историјско, антикварно и друго градиво (συναγωγοι, συντάγματα) за научно проучавање и за организовање науке.
    • Ο добру.
    • Ο идejaмa.
    • Ο Питагоровцима.
    • Ο Архитиној философији.
    • Против учења Ксенофанова,
    • Против учења Мелисова,
    • Питања из Демокритових списа,
    • Ο Спеусиповој и Ксенократовој философији.
    • Изводи из Платонових Закона у три књ.
    • Изводи из Државе у 2 књ.,
    • Извод из Tuмeja и Архитиних списа итд.

У синагогичке списе спадају, на пример.

    • Анатомски описи са сликама у седам књига,
    • Зборник реторских теорија у две књ..
    • Реторски примери,
    • Дидаскалије, тј. зборник записника ο позоришним приказивањима.
    • Обичаји варварски,
    • Правни спорови хеленских гpaдoвa,
    • Олиипијски победници.
    • Питијски победници итд.

Један од највећих зборника био је Државни устави у сто педесет и осам књига, од којих је у свакој био приказан устав једне државе. И од ових списа сачувани су само одломци. Какав је био научни апарат послелњег зборнкка показује нам књига Атински устав, која је готово цела нађена год. 1890. у једном египатском гробу у рукопису из I века после Хр.

  • Треће су есотерички списи (ακροάσεις, λόγοι ακροαματικοί, εσωτερικοί) и под њима се разумевају списи одређени за ужи круг слушалаца, тј. учитељски списи. Највећи број тих списа сачуван је.

Сачувани есотерички списи могу се поделити на ове скупине:

I. Логички списи, који су доцније добили име Органон ("Οργανον), тј. Оруђе, јер је Аристотел сматрао логику као оруђе за философске студије. Овамо спадају:

  • 1/ Kатeгopuje (Κατηγορίαι, Categoriae), у две књиге, тј. учење ο десет најопштијих предиката бића;
  • 2/ Ο тумачењу (Περί έρμενείας, De interpretatione), тј. ο деловима и врстама реченица;
  • 3/ Аналитика прва ('Αναλυτικά πρότερα, Analytica priora), у две књиге, тј. ο закључивању (силогизму);
  • 4/ Аналитика друга ('Αναλυτικά ύστερα, Analytica posteriora), такође у две књиге, а расправља ο доказу и дефиницији;
  • 5/ Топика (Τοπικά, Topica) у осам књига, а расправља ο дијалектичком закључивању на основу вероватних премиса;
  • 6/ Ο варљивим доказима (Пερι σοφιστικών ελέγχων, De sophisticis redargutionibus), тј. о закључку којега је последња изрека варљива, али на основу пређашњих изрека има привид истинитости.

II. Природњачки (физикални, астрономски, биолошки, зоолошки, ботанички, метеоролошки, психолошки) и математички списи.

Најважнији од тих списа је велико дело Физика (Φυσική άκρόασις, Physica) у осам књига, једно од најсистематичнијих дела у целокупној историји философије

    • Ο небу (Περί ούρανοϋ, De caelo) у четири књиге. Овај спис садржи Аристотелову астрономију.
    • Ο постајању и престајању (Περί γενέσεως καί φθοράς, De generatione et corruptione) у две књиге. Поред општих извођења ο промени овај спис садржи и оно што би се могло назвати Аристотеловом хемијом.
    • Метеорологија (Τα μετεωρολογικά) у четири књиге, спис ο кометама, Кумовој слами, ветровима, ο морским појавама и земљотресу. Четврта књига је самостална, а расправља ο супротности топлог и хладног, сувог и влажног.
    • Ο свемиру (Περί κόσμου), није Аристотелов, него је из времена после Посидонија (стоичара из I века до н. е.).
    • Зоологија (Περί τά ζώα ίστορίαι, Historia animalium) у десет књига, упоредна анатомија и физиологија. Ово дело допуњују ови мањи списи:
      • Ο деловима животиња (Περί ζώων μορίων, De partibus animalium) у четири књиге;
      • Ο рађању животиња (Περί ζώων γενέσεως, De generatione animalium) у пет књига;
      • Ο ходу животиња (Περί ζώων πορείας, De incessu animalium);
      • Ο кретању животиња (Περί ζώων κινήσεως), али се мисли да овај спис није аутентичан.
    • Ο биљкама (Περί φυτών) у две књиге, али оно није аутентично. Аристотелов спис ο истом предмету није сачуван.
    • Ο души (Περί ψυχής) у три књиге. Овај спис садржи Аристотелову психологију. Уз ово главно психолошко дело надовезују се различне краће расправе, којима је доцније дан заједнички наслов.
    • Parva naturalia: Ο осећању и оном што се осећа (Περί αΐσθήσεως καί αισθητών), **Ο памћењу и сећању (Περί μνήμης καί άναμνήσεως),
    • Ο сну и бдењу (Περί ΰπνου καί έγρηγορήσεως),
    • Ο животу и смрти (Περί ζωής καί θανάτου) итд.
    • Списи ο физиономији (Φυσιογνωμικά) и Ο бојама (Περί χρωμάτων) нису аутентични, као ни спис Ο чудноватим вестима (Περί θαυμάσιων ακουσμάτων).
    • Зборник Питања (Προβλήματα), који броји тридесет и осам одсека, представља конгломерат различних природњачких, математичких, музичких и књижевних тема; у њему зацело има Аристотелове грађе, али она се не може више издвојити.
    • Да је Аристотел написао спис Питања, који је добио име по томе што су у њему постављена и решавана питања, види се отуд што се на њега позива.
    • Спис Механика (Μηχανικά) садржава специјалну врсту питања.
    • Ο недељивим цртама (Περί ατόμων γραμμών) садржава критику тзв. дискретне геометрије Аристотелова времена, али пo свој прилици није аутентичан.

III. Метафизички спис је један једини у четрнаест књига. По месту у Андроникову зборнику он се зове Τα μετά τα φισικα.

IV. Етички, политички и економски списи. Овамо спадају:

  • 1/ Етика Никомахова ('Ηθικά Νικομάχεια) у десет књига, која се тако зове по издавачу Никомаху, сину Аристотелову. Ово је главно дело Аристотелово из последње, реалистичке, периоде његова рада и, у исти мах, прва сасвим очувана хеленска студија из области етике.
  • 2/ Етика Еудемова ('Ηθικά Εύδήμεια) у седам књига, која се тако зове по Еудему, ученику Аристотелову, који је то дело издао.
  • 3/ Етика велика (Ήθικά μεγάλα) у две књиге, коју је тако назвао Алберт Велики, non ideo quod scnptura plus contineat, sed quia dc pluribus tractat. Овај спис je само извод из прва два дела

Спис Ο врлинама и неваљалствима (Περί αρετών και κακιών) није Аристотелов.

  • 4) Политика (Πολιτικά) у осам књига, главни политички спис Аристотелов, али није довршен.
  • Спис Ο економици (Οικονομικά) у две књиге није аутентичан.

V. Естетички списи. Овамо спадају:

  • 1/ Реторика ('Ρητορικά) у три књиге. То је у ствари философија беседништва.
  • 2/ Ο песничкој уметности (Περί ποιητικής) у две књиге, од којих је сачувана само прва, али у осакаћеном облику и с поквареним текстом, а расправља ο трагедији, мање обимно ο епопеји, а ο комедији само узгред. Својим учењем ο трагедији овај спис је извршио велик утицај на цео потоњи развитак естетике.

Поред већ наведених песничких ствари, и то Елегије Еудему, епиграма за Хермијину статуу и Химне Хермији, још је од Аристотела сачувано шест писама.

Литература:

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Domatrios/Аристотелови_списи&oldid=5004722”