Korisnik:Domatrios/Godovi i vulkani

Od erupcije Mt. St. Helens i El Chichon u Meksiku 1982. godine, obnovio se interes među naučnicima na moguću vezu između velikih vulkanskih erupcija i značajnih efekata na klimu. Neki vulkani izbacuju dovoljno materijala u stratosferu tako da se količina radijacije primljena sa površine Zemlje od Sunca materijalno menja.

Velike vulkanske eksplozije nanose finu silikatnu prašinu i sumpurne čestice u stratosferu, gde one ostaju tamo neko vreme.

Modeli ovog tipa događaja sugerišu da je došlo do ekspanzije arktičkog vazduha koji cirkuliše u regionu preko zapadnog dela Severne Amerike. U januaru i julu, vremenski uslovi nalikuju onima iz sredine maja. Jedno rešenje takvog stanja je stvaranje mraza u sezoni kad je rast najveći u zapadnom delu Severne Amerike.

Oštećenje sazrevanja stabala izazvanog mrazom je retko, ali može da se desi za vreme sezone rasta u dve uzastopne noći koje imaju temperaturu –5 S° i dana sa temperaturom ispod 0 S°.

Mržnjenje vode oko ćelija u toku rasta prouzrokuje njihova oštećenja koja ostavljaju trajan trag i godu stabla za tu godinu. U stvari, vrsta oštećenja koje se primećuje na godu razlikuju se kako za raniji tako i za kasniji deo sezone rasta. Za određeni god stabla vreme mržnjenja može da se odredi u rasponu od jedne ili dve nedelje.

Na nekoliko lokacija zapadne SAD živi najstarija živa stvar na Zemlji: to je bor iz Bristlkona (Pinus longaeva). Na jednoj lokaciji planine Campito na kalifornijskim Belim planinama (White Mountains), živi drvo, a izumrli delovi određuju ispravni redosled godova godinu za godinu unazad 3435. godine pne., nontinuirani zapis od pet i po hiljada godina.

Lamarš (V. C. LaMarche) i Hiršbekova (Katherine Hirsckboeck) su nedavno objavili u časopisu Nature, studiju o godovima bora iz Bristlkona koji su oštećeni mrazom. U nedavnim godovnim zapisima oni su našli značajnu vezu između godova oštećenih mrazom i poznatih datiranja velikih erupcija. Na primer, u poslednjih 100 godina desila su se četiri značajna klimatska događaja: Krakatoa (1883), Pelee, Soufriere (1902), Katami (1912) i Agung (1963). U svakom od slučajeva godovi oštećeni mrazom nađeni su uvek u istoj godini ako je erupcija bila ranije u toj godini, ukoloko nije, onda sledeće godine. Smrznuti god nikad ne prethodi vulkanskoj erupciji, što izgleda dokazuje da su smrznuti godovi posledica erupcije.

Kad se godovi ispitaju kroz prošlost, pojavljuju se interesantni rezultati. Sedamnaest promena je registovano između 2035. pne. i 1884. ne. Neki od njih su potvrđeni drugim paleontološkim i istorijskim dokazima. To su, na primer, erupcija Mt. St. Helens 1500. ne. i 2035. pne. i erupcija Etne 42. pne.

Od posebnog interesa je eksplozija Tere (Santorini) u Egejskom moru. Ova velika eksplozija je smatrana uzrokom propasti Kritske civilizacije oko 1450. pne. Ipak, radio karbonsko datovanje materijala koji je nađen na Teri davalo je 1688. godinu pne. sa tolerancijom greške od 50 godina. Sada nam smrznuti godovi govore da je Tera eksplodirala 1626. g. pne. najviše jednu ili dve godine ranije, što znači 275 godina pre iznenadne propasti Krita, što i dalje ostaje misterija.

TREE RINGS AND VOLCANOS

by Nigel Bunce and Jim Hunt

College of Physical Science

University of Guelph

Thur. Apr. 19, 1984

Prevod sa engleskog: