Korisnik:Domatrios/Mala Junila

32. godine n.e. Tiberije je u jednom danu optužio i likvidirao Sejana čoveka koji je bio obasut najvećim počastima. Nakon izvršenja kazne senat je odlučivao i o sudbini njegove porodice. Sejan je sa Apikatom imao troje dece, od kojih je najstariji sin pogubljen nedelju dana posle oca. Dvoje mlađe dece, Decim Kapiton Elijan i Junila, o kojima je ovde reč, pogubljeno je u decembru.

Tacit u Analima, knjiga 6, glava 4, kaže:

"Odlučeno je zatim da se kazne i ostala Sejanova deca, mada se gnev naroda već stišavao i mada su već izvršene kazne smirile duhove. Dovedu ih u tamnicu: sinčić je shvatio šta ih čeka, ali je devojčica bila toliko bezazlena da je svaki čas pitala šta je skrivila i kuda je vode, govorila da neće više i neka je kazne šibom. Pisci iz toga vremena kažu da je dželat devojčicu obeščastio pre no što ju je zadavio, jer se smatralo nečuvenim da nevina devojka bude kažnjena smrtiom kaznom. Tela zadavljene dece — tako male dece! — bačena su na Gemonijske stepenice".

Užasna sudbina male Junile duboko je dirnula velikog pisca, i on nam o njoj ostavlja ove potresne redove, najdirljivije koje je u Analima napisao. Pred nama iskrsava slika devojčice kako, sva preplašena, sklapa ručice i moli dželate da je kazne šibom ako je štogod zgrešila. Njena detinja glavica još ne može da shvati neki veći greh no što je bezazlena dečja pogreška.

Tu je Tacit za trenutak prestao da bude strogi analista koji potomstvu želi da ostavi sliku o uzvišenim i onim drugim ljudima jednog vremena, da bi nam preneo reči deteta koje u strahu moli „neću više", onako kako i danas čine deca bojeći se nevine dečje kazne. Tacitov glas zvuči ovde blaže dok bezazleno dete suprotstavlja moćnoj mašini carstva koja nemilosrdno uništava čak i decu. A šta da se kaže o onim vrlim čuvarima rimskog prava koji, da ne bi bio prekršen zakon što zabranjuje da se pogubi nevina devojčica, dopuštaju dželatu da oskrnavi dete pre no što će ga zadaviti?