Pređi na sadržaj

Korisnik:Jovana.marjanovicc/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Modalni glagol (izvedeno od višeznačnog prideva modalni, lat. modus "način") u lingvistici označava odrećene glagole, koji služe da iskažu modalitet, tj. neku nužnost ili mogućnost.

U nemačkom jeziku postoji šest osnovnih modalnih glagola. To su: dürfen, können, mögen, müssen, sollen i wollen (müssen, sollen i wollen označavaju nužnosti, dok dürfen, können, mögen predstavljaju mogućnosti). Takođe postoje i druge reči istog značenja. U gramatikama nemačkog[1] jezika, modalni glagoli se javljaju kao posebna podvrsta glagola, pored pomoćnih (Hilfsverben), funkcionalnih (Funktionsverben), kopulativnih (Kopulaverben) i "punih" glagola (Vollverben). Oni se često označavaju kao modalni pomoćni glagoli. Takođe je i u gramatikama engleskog jezika učestalo, da se modalni glagoli označavaju kao pomoćni (modal auxiliaries)[2][3]. Međutim postoje i jezici u kojima se modalni glagoli ne mogu razlikovati od "punih" glagola[4].

Modalni glagoli su tipična, ali ne i jedina metoda, kojima se iskazuje modalitet; postoje mnogi jezici, gde se modalitet iskazuje dodavanjem afiksa (npr. nastavak) na "pun" glagol[5]. Ređe druge vrste reči (npr. prilozi) služe za izražavanje modaliteta.

Istorija pojma modalni glagol[uredi | uredi izvor]

Kategorija "modalnih glagola" je nedostajala u prvobitnoj grčko-latinskoj tradiciji gramatike. Ovom tematskom oblasti bavio se čitav niz gramatičara, kao što su Johannes Clajus, Johannes Kromayer, Christian Gueintz, Johann Balthasar Antesper, odvojeno, posebno u pogledu pitanja dodele pojmu vremena ili načina. Pojam modalnog glagola je početkom 19. veka konačno dospeo u nemačke gramatike, odnosno da bude u njima češće opisivan. Bio je to August Ferdinand Bernhardi [6] (1801), koji je utvrdio dodelu nemačkih modalnih glagola müssen, können, mögen i sollen kao i načina indikativa, konjunktiva, optativa i imperativa takozvanim modalitetnim momentima stvarnosti, slučajnosti, mogućnosti i nužnosti[7].

Modalni glagoli kao gramatička klasa u nemačkom jeziku[uredi | uredi izvor]

Modalni glagoli nemačkog jezika vezuju se sa infinitivom bez "zu" i kao grupa pokazuju niz specifičnosti u svojoj fleksiji, tj. u građi forme. Modalni glagoli u prezentu 1. i 3. lica jednine imaju identične forme, kao što je to slučaj kod drugih glagola u preteritu: ich soll - er soll kao i ich kam - er kam. Takođe glagol wissen poznaje ovu specifičnost (ich weiß - er weiß), ali se on ne ubraja u modalne glagole. Prema svojoj vrsti građe, glagol wissen i modalni glagoli (osim wollen) objedinjeni su pod nazivom Präteritopräsentia (preterito-prezentski glagoli).

Pored "klasičnih" modalnih glagola (dürfen, können, mögen, müssen, sollen, wollen) postoje i drugi glagoli, odnosno varijante glagola, koje po potrebi mogu služiti kao modalni. Tako se npr. glagol brauchen (trebati) u kombinaciji sa negacijom može koristiti kao modalni. Konstrukcija tada znači "nicht müssen" (ne morati)[8][9]. 

Er braucht nicht zu bezahlen.

Er braucht keine Hausaufgabe zu machen.

Brauchen predstavlja ovde jedan izuzetak, jer se javlja sa "zu" . Takođe pomoćni glagol werden, pored svoje funkcije kao pomoćni glagol futura, ima modalnu upotrebu[10]. 

Wenn er sagt, wird es schon stimmen.

Pored toga, konjugacija konjunktiva drugog glagola mögen (möchte, möchtest itd. .: Ich möchte eine Tasse Kaffee trinken) u prezentu, javlja se često kao samostalan modalni glagol, u značenju slabijem od wollen (Ich will eine Tasse Kaffee trinken), analogno paru sollen (Du sollst den Chef anrufen) i müssen (Du musst sofort den Chef anrufen). Mnogi nemački govornici nisu svesni da möchte i mag morfološki korespondiraju kao i könnte i kann. Ustanovljena udaljenost između standardnih značenja möchte (imati želju, iskazati želju) i mag (ceniti, simpatisati, sviđati) kao i relativna učestalost od möchte sa relativno retkim pojavama mag u govornom jeziku "zamagljuje" odnos između ovih oblika, za razliku od könnte (može možda) i kann (može stvarno).

Modalni glagoli se često koriste sa efektom naredbe ili zabrane (Du sollst das tun! Du darfst das nicht tun!); njima fale eksplicitne imperativne forme.

Modalni glagoli su u nemačkoj gramatici uvedeni kao posebna grupa glagola na osnovu svojih specifičnosti, ali se takođe označavaju kao pomoćni modalni glagoli ili pomoćni glagoli modusa tj. načina. U starijim objašnjenjima se i glagol lassen računao u grupu modalnih glagola[11]. Međutim on ne označava nikakav modalitet, samo je njegovo sintaksičko ponašanje slično modalnim glagolima.

Specifičnosti u sintaksi modalnih glagola[uredi | uredi izvor]

Glavni glagol, koji se zapravo očekuje zajedno sa modalnim glagolom, može se u nekim slučajevima izostaviti u nemačkom jeziku (naročito glagol kretanja sa odredištem, kao što su gehen, fahren, reisen,...), tako da sam modalni glagol čini predikat rečenice, a prilog ili objekat koji se odnosi na glavni glagol, koji nije pomenut, pojavljuje se kao da pripada modalnom glagolu: 

Ich will nach Hause [gehen]. Du musst in die Schule [gehen]. Er kann kein Latein [sprechen oder verstehen].

Infinitni glagol se dalje može zameniti zamenicom (es, das). Modalni glagol tada izgleda kao tranzitivni (tj. prelazni), čiji objekat je zamenica: 

Ich will es. Das darfst du nicht. Er hat es nicht gekonnt.

Glagoli wollen i möchten (pre svega u konjunktivu drugom) mogu se koristiti i sa objektnom rečenicom: 

Sie wollte, dass die Diskussion beendet wird. Ich möchte, dass du kommst.

Takođe ovde se wollen i mögen ponašaju kao čisti "puni" glagoli. Subjekat zavisne rečenice se obično razlikuje od subjekta glavne rečenice.

U kombinaciji sa infinitivom, modalni glagol gradi složeni predikat (modalni glagoli stoga ne dozvoljavaju nekoherentnu konstrukciju).

Nemački modalni glagoli pokazuju dva različita oblika u konstrukcijama u perfektu. Kao glavni glagol u rečenici, modalni glagol gradi "normalan" particip perfekta (prošli) po modelu ge + glagolska osnova + t („Er hat es nicht anders gewollt“). U kombinaciji sa infinitivom, takozvani "zamenski infinitiv" (Ersatzinfinitiv) javlja se u perfektu i pluskvamperfektu: „Ich hatte ihn nicht sehen können“.

U nemačkom, modalni glagoli se takođe mogu kombinovati jedni s drugima, što je u drugim jezicima teže izvodljivo: „Ich möchte dich sehen dürfen.“

Preoblikovanje fleksije modalnih glagola[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, modalni glagoli se takođe razlikuju od drugih glagola u pogledu njihove fleksije. Upadljiv je oblik 2. lica jednine indikativa prezenta: U rano-visoko-nemačkom periodu, kod modalnih glagola dürfen, sollen i wollen, on je glasio sa -t: du darft, du sollt und du wilt. Početkom 15. veka ova tri glagola su počela da se menjaju, tako što je -t postepeno zamenjeno u -st, po ugledu na ostale glagole, tako da danas znamo za du darfst, du sollst i du willst. Takvi procesi su obično poznati kao analogija. Međutim, sada je primetno da se ovaj proces odvija veoma različitom brzinom kod glagola iste vrste (ovde: modalni glagoli). Kod glagola dürfen je završen već 1530. godine, kod wollen i sollen se stari oblici još uvek mogu primetiti do prve trećine 19. veka, a u slučaju kod wollen se i danas u nekim dijalektima javljaju[12]. Vremenski tok ove jezičke promene se zasniva na piotrovskovom zakonu[13].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Szczodrowski, Marian (2014-01-01). „DUDEN. Die deutsche Rechtschreibung. Das umfassende Standardwerk auf der Grundlage der amtlichen Regeln. 26. Auflage. Duden Band 1. Dudenverlag: Berlin, Mannheim, Zürich 2013, 1216 S.”. Glottodidactica. An International Journal of Applied Linguistics. 41 (1): 141. ISSN 0072-4769. doi:10.14746/gl.2014.41.1.10. 
  2. ^ Depraetere, Ilse; Reed, Susan, Mood and Modality in English, Blackwell Publishing, str. 269—290, Pristupljeno 2021-11-29 
  3. ^ Hughes, H.G.A. (2003-01). „The Cambridge Grammar of the English Language200324Rodney Huddleston and Geoffrey K. Pullum, with the collaboration of others. The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press 2002. xvii + 1842 pp., ISBN: ISBN 0 521 43146 8 £100; $150”. Reference Reviews. 17 (1): 24—25. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/09504120310455939.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ „WALS Online - Chapter Situational Possibility”. wals.info. Pristupljeno 2021-11-29. 
  5. ^ „WALS Online - Chapter Situational Possibility”. wals.info. Pristupljeno 2021-11-29. 
  6. ^ Erster Theil. Die Lehre von den einzelnen Wörtern und von den Wortformen (die Etymologie), De Gruyter, 1852-12-31, str. 51—104, Pristupljeno 2021-11-29 
  7. ^ Johnen, Thomas (2006-12-17). „Zur Herausbildung der Kategorie Modalverb in der Grammatikographie des Deutschen (und des Portugiesischen)”. Pandaemonium Germanicum (10): 283. ISSN 1982-8837. doi:10.11606/1982-8837.pg.2006.74489. 
  8. ^ Szczodrowski, Marian (2014-01-01). „DUDEN. Die deutsche Rechtschreibung. Das umfassende Standardwerk auf der Grundlage der amtlichen Regeln. 26. Auflage. Duden Band 1. Dudenverlag: Berlin, Mannheim, Zürich 2013, 1216 S.”. Glottodidactica. An International Journal of Applied Linguistics. 41 (1): 141. ISSN 0072-4769. doi:10.14746/gl.2014.41.1.10. 
  9. ^ LENZ, BARBARA (1996). „WIE BRAUCHEN INS DEUTSCHE MODALVERB-SYSTEM GERIET UND WELCHE ROLLE ES DARIN SPIELT”. Beiträge zur Geschichte der deutschen Sprache und Literatur (PBB). 1996 (118). ISSN 0005-8076. doi:10.1515/bgsl.1996.1996.118.393. 
  10. ^ Dahlman, Erik; Parkvall, Stefan; Sköld, Johan (2021), 5G—Further Evolution, Elsevier, str. 551—557, Pristupljeno 2021-11-29 
  11. ^ Becker, Johannes (1828). Flora der Gegend um Frankfurt am Main. Frankfurt a. M.,: Ludwig Reinherz,. 
  12. ^ „Band 17, Heft 4, August 2010 / Vol. 17, Issue 4, August 2010”. Forschende Komplementärmedizin / Research in Complementary Medicine. 17 (4): 174—175. 2010. ISSN 1661-4127. doi:10.1159/000320963. 
  13. ^ Karl-Heinz Best u. Jörg Kohlhase (1983). Exakte Sprachwandelforschung : theoretische Beiträge, statistische Analysen und Arbeitsberichte. Göttingen: Edition Herodot. ISBN 3-88694-024-1. OCLC 11043350. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Jovana.marjanovicc/песак&oldid=24175249”