Korisnik:Maduixa/Mira Alečković

Spisak napravljen na zahtev SEC (Socièté Européenne de culture)

KNjIGE ZA DECU

1. Dani razigrani, Prosveta, Beograd
2. Ljuljaška na grani, Prosveta, Beograd
3. Pionirsko proleće, Zagreb, Zavod za izdavanje školskih knjiga
4. Da se upoznamo, Dečja knjiga, Beograd
5. Srebrna kosa, Dečja knjiga, prvi roman za decu objavljen na anonimnom konkursu dečje knjige
6. Prijatelji, Prosveta, Beograd
7. Čarobna vrata, nekoliko izdavača
8. Podzemni heroji, Dečja knjiga
9. Leteći ljudi, Cetinje
10. Zvezdane balade, Dečja knjiga i više izdavača, 20 izdanja
11. Sanjalica, Bigz
12. Pletisanke, više izdavača
13. Leteći krevet, Interpres, Beograd
14. A ja rastem, Novi Sad
15. Skinite mi dugu, Latković
16. Nebo detinjstva, predgovor Miroslav Antić
17. Svetla soba, Prosveta
18. Careva poljana, Prizren i Interpres, Beograd
19. Staza srebrom izvezena, Bagdala, Kruševac, predgovor Miroslav Antić
20. Sunčevići, Interpres, Beograd
21. Za mamine oči, Dečje novine, Gornji Milanovac
22. Lastavice, nekoliko izdavača stare Jugoslavije, Svjetlost Sarajevo, Skoplje, Beograd
23. Posle četvrtka sreda, na nekoliko jezika
24. Zbogom velika tajno, roman za decu na nekoliko jezika, uvršćen u školsku lektiru, razni izdavači
25. Srebrni voz, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, i Dečja knjiga, Beograd
26. Sunčani soliteri, Beograd, Sofija
27. Izbor pesama na albanskom, izdanje u Prištini i izdanje u – Slovačkoj
28. Proza za decu, Selo rascvetala grana, UNESKO, Rim
29. Dečja svirala, izbor pesama, djec-knjig., Moskva
30. Pesme za mamine oči, akademija Pistoje, Firenca
31. Kesten detinjstva, Beogradski Plato
32. Pionirsko proleće, Novo pokolenje, Zagreb
33. Pesme za decu, Vuk Karadžić, Beograd

ROMANI I ZBIRKE ZA ODRASLE

34. Krik mladosti, prva zbirka pesama za odrasle književnice (M. A.), umnožena šapirografom 35. Tri proleća, roman, Prosveta, Beograd 36. Poljana, pesme, Matica srpska, Novi Sad 37. Tragovi bez stopa, pesme, Prosveta, Beograd 38. Ljubavi je malo, pesme, Veselin Masleša, Sarajevo 39. Da život bude ljubav, Školska knjiga, Zagreb 40. Podzemni heroji, Prosveta, Beograd 41. Poema o Dudiku, Vukovar 42. Probodeno nebo, izbor pesama Desanke Maksimović (pesama – Mire Alečković), Valjevo 43. Noć ova poslednja, Nolit, Beograd 44. Jutro, roman, Utro, Sofija, Utro, Moskva, Riga (Latvija) 45. Zašto grdiš reku, roman, nekoliko (više) izdanja 46. Zatečena u ljubavi, zbirka pesama 47. Izbor pesama, Mark Sergeev, Irkutsk, Rusija 48. Pesme, Vuk Karadžić, Beograd 49. U paprati nespokoja, Gutembergova galaksija, Beograd 50. Opomen, Narodna knjiga, Vuk Karadžić, Beograd 51. Mesto Svevido, Kragujevac 52. Ogledalo, izbor iz poezije, Kulturno – prosvetna zajednica Vojvodine Novi Sad 53. Antologija srpske poezije HH veka, 72 pesme, izdavač Slavistički Istitut Moskovskog državnog Univerziteta, prevod i izbor pesama sačinio je – šef katedre Slavistike ovog najznačajnijeg, najvećeg i najvažnijeg Univerziteta u Rusiji (tj. Ruskoj Federaciji – RF), gospodin – Andrej Bazilevski

(Dela Mire Alečković prevođena, prevedena su na oko dvadeset – stranih jezika, a između ostalog i na sledeće jezike: italijanski, francuski, poljski, ruski, letonski (tj. – latvijski), grčki, gruzijski, ukrajinski, slovački, mađarski, rumunski, bugarski, slovenački, makedonski, albanski, mongolski jezik, itd., itd., itd.)

NAGRADE

Ordenje

1. Orden za hrabrost, u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu, Jugoslavija (SFRJ)
2. Orden za hrabrost, za antifašističku borbu, Rusija (eks: SSSR)

Druge nagrade i priznanja

1. Orden Bratstva i jedinstva (Jugoslavija, tj. – SFRJ)
2. Orden zasluge za narod (tzv. Druga Jugoslavija, tj. – SFRJ)
3. Prva nagrada, „Zlatna medalja Akademije Pistoje”
4. „Počasna povelja Firence”, dobijena od gradonačelnika Lapire
5. Zlatna medalja Francuske alijanse, dodeljena u Nansiju (Francuska)
6. „Premija” Centralnog ruskog časopisa za decu za zvezdanu bajku o Vjazmi, na velikom književnom konkursu, slobodnim i direktnim glasovima čak više od – dva miliona i dvestotine hiljada dece(!) i to iz – cele Rusije (Ruske Federacije)!!!
7. „Zlatno pero Saveza sovjetskih pisaca”, Moskva (SSSR, tj. današnja Rusija ili nešto preciznije – Ruska Federacija)
8. Počasni izbor knjige za decu „Selo rascvetana grana” (prevod: Đakomo Skoti), od Uneska (Italija)
9. „Belokamena rozeta” (tj. – „Belovodska rozeta”), selo Bele vode i grad Kruševac
10. „Prva nagrada za roman za decu” u posleratnoj Jugoslaviji „Srebrna kosa”, na anonimnom konkursu dečje književnosti
11. „Neven”, nagrada za dečju književnost
12. „Nagrada Zmajevih dečjih igara” za unapređenje dečje literature, Novi Sad
13. „Velika Povelja Zmajevih dečjih igara” za životno delo i dečju literaturu, Novi Sad
14. „Prva nagrada za pesmu iz oslobodilačke borbe”, Maribor
15. „Goranova nagrada za dečju literaturu”, Hrvatska
16. Prva „Vjesnikova nagrada” izbora čitalaca
17. Nagrada „Gordana Brajović”, Aleksinac, Srbija
18. „Mlado pokoljenje”, najviša nagrada za dečju literaturu u Srbiji
19. „Zlatna značka” Kulturno – prosvetne zajednice Srbije
20. „Zlatan ključić”, nagrada „Smederevske pesničke jeseni” za dečju literaturu
21. „Zlatan prsten”, nagrada za poeziju, Crvenka, Vojvodina
22. „Velika Povelja Patriotskog saveza Jugoslavije”
23. „Zlatan leptir” – nagrada dečjih novina za literaturu za decu, Gornji Milanovac
24. „Nagrada Večernjih Novosti” za saradnju na humanitarnim akcijama, koju je Mira Alečković dobila od „Večernjih novosti” istovremeno kada i pesnik Brana Petrović
25. Nagrada „Rade Drainac”, Prokuplje (posvećen joj je ceo časopis „Tok”)
26. „Sedmojulska nagrada” od Udruženja književnika Srbije (UKS-a)
27. „Sedmojulska nagrada za životno delo” od Republike Srbije
28. Nagrada „Kurirček”, Maribor, za najlepšu poeziju za decu i višedecenijsko održavanje i negovanje kulturnih veza između književnih stvaralaca Srbije i Slovenije
29. Nagrada „Zlatan prsten”, za prijateljstvo, tj. za – uspešno širenje prijateljstva, među ljudima, u našoj zemlji, kao i u svetu, Lipolist, Srbija
30. „Velika Povelja Zmajevih dečijih igara”, Novi Sad
31. „Zmajev štap”, prva nagrada „Zmajevih dečjih igara”, Novi Sad
32. „Vukova nagrada”, Republika Srbija
33. Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, Kulturno – prosvetna zajednica Novi Sad
34. Velika zlatna medalja „Car Dušan”, primljena u Gračanici, sa obrazloženjem:

„za prisustvo pesnikinje i njene poezije decenijama u svim mestima Kosova i Metohije”

STRANA ODLIKOVANjA

FRANCUSKA ODLIKOVANjA:

Vitez Legije časti (od predsednika Republike Francuske, velikog generala – Šarla De Gola) Oficir Legije časti (od predsednika Republike Francuske, gospodina Fransoa Miterana) Oficir umetnosti i literature (Francusko Ministarstvo kulture)

(I, ZNAČAJNA NAPOMENA: Ova tri, tj. sva tri ova zajedno – i najveća i najznačajnija francuska odlikovanja na celoj teritoriji bivše SFRJ, SR Jugoslavije i današnje Republike Srbije, dobila je (i ima ih) samo – Mira Alečković)

SENEGAL:

Orden „Veliki senegalski Lav” dobijen od predsednika – Senegala, Leopolda S. Sengora, najvećeg pesništva crnaštva (negritudine)

RUSIJA:

Medalja za hrabrost – ispoljenu u tzv. – Velikom Otadžbinskom ratu (tj. u – antifašističkoj borbi)

AKTIVNOST(I) :

1. Urednik časopisa „Omladina”, „Pioniri” i „Poletarca”
2. Urednik prve edicije strane literature, novinsko izdavačko preduzeće (NIP) „Mlado pokoljenje” („Mali princ”, Sent de Egziperi, Fokner, Kafka, knjiga poput npr. knjige: „U senci devojaka u cvetu”, itd., itd.;)
3. Generalni sekretar, podpredsednik i predsednik Društva Jugoslavija – Francuska 40 (četrdeset) godina i doživotni počasni član ovog Društva (svih 40 godina dobrovoljno i naravno, potpuno besplatno, tj. bez bilo kada i bilo kakve finansijske, tj. – novčane nadoknade)
4. Predsednik(ca) Društva Jugoslavija – Norveška, kao novi predsednik ovog Društva u kome članovi više nisu bili samo srpski i jugoslovenski zarobljeni borci u Drugom svetskom ratu, logoraši internirci u Norveškoj, već i mnogi drugi (a prema inicijativi tadašnjeg – norveškog kralja)
5. Sekretar, podpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije (UKS) i Saveza pisaca Jugoslavije (SFRJ), u više navrata
6. Član Uprave Predsedništva Kulturno – prosvetne zajednice Srbije (u više mandata)
7. Dugogodišnji predsednik Oktobarskih susreta pisaca (Beograd)
8. Četrdeset godina u Predsedništvu „Zmajevih dečjih igara” u Novom Sadu
9. Više decenija član Udruženja novinara Srbije (tj. – UNS-a)
10. Član Predsedništva žena Jugoslavije (aktivni, dugi niz godina)
11. Jedan od reosnivača PEN kluba Jugoslavije posle Drugog svetskog rata
12. Dugogodišnji – veoma uspešni (po rezultatima) direktor(ka) novinsko-izdavačkog preduzeća (NIP) „Mlado pokoljenje” iz Beograda (sa 95 zaposlenih)
13. Član Balkanske asocijacije žena sa centrom u Solunu (Grčka)
14. Više decenija veoma aktivni član „Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije od 1912 – 1918”
15. Član je međunarodne kulturne organizacije – Evropske kulturne organizacije (asocijacije) – SEC (Socièté Européenne de culture)
16. Stalni aktivni saradnik – Evropske kuće „Poezija – detinjstvo” („Poésie – enfance”, Brusselles), sa sedištem u Briselu
17. Jedan je od osnivača književnog časopisa za decu „ZMAJ”-a (a danas i njegov jedini preostali – živi osnivač), zajedno sa svojim kumom Brankom Ćopićem, Arsenom Diklićem, Aleksandrom Vučom i Desankom Maksimović (u stanu M. A., u Beogradu) kao i – prvi glavni i odgovorni urednik ovog časopisa („ZMAJ”-a) – izabrana od strane gorepomenutih umetnika i osnivača ovog časopisa
18. Učesnik(ca), ispred Jugosavije (SFRJ) na Kongresu pisaca Evroazijskih zemalja koji je održan 1978. godine u Nju Delhiju (Indija), a na koma je Mira Alečković predstavljala Jugoslaviju
19. Bila je više godina i predsednik(ca) Komisije za ulice, trgove i spomenike grada Beograda (između ostalog na predlog Mire Alečković i u toku njenog predsednikovanja ovom Komisijom, na centralni gradski trg u Beogradu – Terazije, a na njenu ličnu inicijativu, vraćena je i tu ponovo postavljena – Terazijska česma(!), iz depoa u Košutnjaku
20. Bila je i u Uređivačkom odboru beogradskog nedeljnika „NIN”, još tokom (početkom i sredinom) sedamdesetih godina HH veka, kada je članstvo u bilo kom Upravnom odboru (UO) i sl. Bilo isključivo – dobrovoljna i počasna, ali i radno veoma obavezujuća, naravno to vreme i – besplatna aktivnost
21. U mladosti bila je i veoma aktivan član sportskog Društva i Pokreta za razvoj fizičke kulture SOKOL-a, tadašnje Jugoslavije i Srbije (tj. bila je i tzv. – „sokolica”, član(ica) velikog srpskog, jugoslovenskog i evropskog omladinskog i sportskog – sokolskog pokreta). Neposredno po okončanju Drugog svetskog rata na velikom krosu koji je održan u Beogradu, Mira Alečković, koja se i pre toga bavila – atletikom, i bila učesnik u Sofiji na Sokolskom sletu, stigla je na cilj – druga(!!!), među više od 10.000 devojaka (omladinki)
22. Sarađivala je i održavala kontakte i sa članovima srpske dijaspore (rasejanja), npr. još tokom sedamdesetim godina HH veka u Kanadi i SAD
23. Takođe, pored toga što je u ratu za slobodu bila i – vojnik, tj. borac, Mira Alečković takođe je i – rezervni vojni starešina (RVS VJ) od 1945. godine, u činu i rangu – kapetan I (prve) klase, a koji odgovara (ekvivalentan je) činu i rangu današnjeg vojnog čina – majora.
24. Član (tj. članica) je i Saveza Udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR-a)
25. Mira Alečković takođe je bila i učesnica u bezbroj humanitarnih akcija širom svoje tadašnje domovine Jugoslavije (SFRJ), kao i, naravno, Republike Srbije.
26. Pesmu „Druže Tito, mi ti se kunemo” napisala je u toku NOB-a kada je imala svega 18 godina i to u vreme kada još uvek nije ni videla – Tita, niti je znala kako on izgleda, ili pak kakav je čovek, po svojim ličnim karakternim i drugim osobinama i karakteristikama. Mira Alečković je Josipa Broza Tita prvi put u svom životu videla posle završetka Drugog svetskog rata, tek 1945. godine, a kako sama kaže tu pesmu je napisala iako Tita nije ni videla ni poznavala jer je čula da narod u nekim Potkozarskim selima peva upravo taj stih. Ona je samo preuzela taj tadašnji „narodni stih” i uzela ga kao refren pesme koju je potom napisala.
27. U toku Drugog svetskog rata, kao tadašnja skojevka, sasvim mlada Mira Alečković učestvovala je u mnogim akcijama zajedno sa svojim drugaricama i drugovima u kojima su paljeni kiosci u kojima je u tada od Nemaca okupiranom Beogradu paljena štampa nemačkih okupacionih vlasti, a čak je uspela (uz pomoć dve svoje drugarice) da preseče i opštički kabl na Banjici (iako je bila mršava i slaba) koji je bio jedina veza nemačkih (Romelovih) nacističkih trupa u severnoj Africi, sa glavnim štabom i bunkerom Adolfa Hitlera u Berlinu...

A EVO I PONEČEGA OD ONOGA ŠTO SU DRUGI REKLI O NjOJ – MIRI ALEČKOVIĆ:

MIROSLAV – MIKA – ANTIĆ (srpski pesnik rodom iz Mokrina u Banatu, Vojvodina):

„Ovo što se događa čoveku kada drži u rukama novu zbirku pesama Mire Alečković „Staza srebrom izvezena” pre od svakog čitalačkog čina podseća na prisustvovanje izložbi narodnih motiva sa juga Srbije, negde u kosovsko – metohijskom i vranjansko – pirotskom kraju. To su reči izatkane od vekovne mašte starih razboja i vezova, ima tu i obične seljačke ruke onih naših predivnih i plemenitih baka i prabaka, i gospodstvene ruke jedne Jefimije, ima tu ćilima i tkanica, ima pregača i povezača, ima pojaseva i zlatom protkanih ukrasa na jelecima i anterijama, ima mirisa prizrenske svile. . . jednom rečju: ima neke plemenite i dostojanstvene večnosti.

Prvi put srećemo ovakvu Miru Alečković. Izuzetno novu, svežu, nesvakidašnju, bajkovito lucidnu, svu posvećenu boji i ornamentu reči, na onoj nevidljivoj granici realnog i fantastičnog. Miru Alečković koja, ovim kazivanjima, prstima predivnim, najfinijim, tka i veze staze u čaroliju detinjstva, narodsku, vukovsku, neverovatnu po izvornoj snazi. Čini se kao da je, prolazeći kroz stvarnost, zalutala na onu, volšebniju stranu nama poznatih dimenzija i odatle nam šapuće glasom od vremena i usuda.

Magijska je to poezija, dosad neizgovorena u nas, pa mi je u prvom naletu čitanja delovala kao zaslepljujuća svetlost. I tek kad sam počeo ponovo, i opet ponovo, da se vraćam tim stihovima, blesak je utihnuo, navikavao sam se na takvu pesmu, neočekivanu, kao da je dolutala iz neke davne, pogašene civilizacije.

Posle šestog čitanja, spreman sam da potpišem ove redove, iskreno zaradovan što me je ova srebrom izvezena staza odvela u svet jedne izuzetne poezije za mlade i najmlađe.

Evo posle Ivane Brlić Mažuranić nešto što je više od narodnog srebra. Evo zlata izvezenog jednom pesničkom stazom.”

(Ovo gore (napred) je – doslovno(i) – Predgovor knjige Mire Alečković koja je izašla iz štampe u izdnju kruševačke izdavačke kuće „BAGDALA”, 1987. godine, a koji je napisao Miroslav Mika Antić u Novom Sadu, 4. marta 1985. godine. Inače, CIP katalogizacija ove knjige, sa gore navedenim predgovorom – Miroslava Antića, zavedena je u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS), pod šifrom, tj. – brojem: ISBN 86 – 7087 – 015 – 0, izdavač: BAGDALA, KRUŠEVAC, 1987.).

ARTUR MILER (američki književnik):

„Kada bih ja birao i odlučivao koje su tri najvrednije (najsposobnije i – najradnije) žene – na (u) svetu, dakle, po mom mišljenju, među njima bi svakako morala biti (i to po mom mišljenju – i jeste) i vaša književnica – Mira Alečković”. (rekao je – Artur Miler, poznati američki književnik i suprug američke filmske zvezde – dive, Merilin Monro, prilikom njegove jedine posete bivšoj Jugoslaviji, tj. – SFRJ . . .).

I, GENEZA I ETIMOLOGIJA PREZIMENA (MIRE) ALEČKOVIĆ:

Geneza (i etimologija) prezimena, tj. reči Alečković je sledeća: Ovo prezime nastalo je od keltske reči ALEČ, koja znači – blještav, blistav, sjajan, beo (pogledati: Veliki rečnik Velšanskog jezika, strana broj devet (9), reč: ALEČ). Aleč je i naziv (današnji) za drevni i daleko najveći glečer na Alpima, u Evropi (čak 2,6 h veći od drugog sledećeg, iza njega, po veličini i daleko veći od svih ostalih oko 40.000 glečera koliko ih danas ima u Alpima), koji se nalazi desetak kilometara severno od poznatog Simplonskog tunela, a najviši vrh mu se nalazi na nadmorskoj visini od tačno 4.195 metara.

I SAMO NEKI NAJOSNOVNIJI – BIOGRAFSKI PODACI O MIRI ALEČKOVIĆ:

Mira Alečković rođena je 2. februara 1924. godine u „Srpskoj Atini”, Novom Sadu od majke Dragice Drage Trpinac (Novosađanke, čija je majka bila iz poznate vojvođanske porodice Marića, iz koje je bila i poznata srpska naučnica – Mileva Marić-Ajnštajn, dok je njen otac, Mladen Trpinac, bio poreklom iz Dalmatinske Zagore, tj. iz tzv. srpske Dalmacije, „od Šibenika”), koja je bila druga žena na bežičnoj telegrafiji u Kraljevini Jugoslaviji i inspektor Pošta u Kraljevini Jugoslaviji (držala je telegrafske i telefonske linije sa Nemačkom, Mađarskom i Austrijom, tj. direktne veze sa Bečom i Budimpeštom), i oca Mašana Alečkovića (Srbina, Hercegovca iz Trebinja, rodom iz najstarije hercegovačke i najstarije srpske hercegovačke porodice – Alečkovića, prema podacima istraživanja do kojih je došao srpski književnik rodom iz Bosne, Skender Kulenović). Filozofski fakultet završila je u Beogradu u klasi profesora, čuvenog srpskog lingviste i akademika Aleksandra Belića, kao najbolji njegov student. Udala se u Beogradu za Savu Nikolića Graždanskog, vrsnog akademskog slikara (izlagao je u velikom broju stranih država, a u Moskvi je imao izložbu koju je posetilo više od 100.000 ljudi, i to je bila prva samostalna izložba nekog slikara iz Jugoslavije koju je posetio toliki broj ljudi (posetilaca), itd. Rodila je troje dece, dve kćeri i jednog sina: Nedu, Milu i Srđu. Živi i radi u Beogradu.

– (BIOGRAFIJA –(skraćeno), 11.01.2007., u Beogradu) –