Korisnik:Milicaaa Andic/pesak

Poplave i bujice predstavljaju jednu od najvećih opasnosti po ljude i životnu sredinu i imaju značajan uticaj na društveno-ekonomski i tehničko-tehnološki razvoj i održivost prirodnih resursa.O njihovoj učestalosti gotovo svakodnevno govore elektronski mediji. Pojedine velike poplave u svetu, ali i na našem državnom geoprostoru, praćene velikim materijalnim štetama i gubicima ljudskih života, uvrstile su te pojave u žižu interesovanja javnosti. Međutim, danas u svetu nema potpune zaštite od poplava i bujica.Rizik od velike vode i otkaza sistema zaštite ne može se izbeći, jer su to slučajne veličine. Pored toga, ne može se dimenzionisati sistem zaštite za svaku veliku vodu.

Stoga je u poslednje vreme u mnogim zemljama sveta napušten stav da se poplave i bujice mogu suzbiti i kontrolisati, tj. da se protiv njih može „boriti“ i njima u potpunosti upravljati. S tim u vezi je sve više zastupljen pristup adaptativnog upravljanja zaštitom i spasavanjem od poplava i bujica, tj. prilagođavanje poplavnom riziku ili princip „živeti sa poplavama“. Novi koncept adaptativnog upravljanja ostvaruje se odmerenim odnosom u neinvesticionim i investicionim radovima, kao i smanjenjem izloženosti stanovništva i elemenata životne sredine poplavnom riziku.

Definisanje sistema civilne odbrane

Sistem civilne odbrane kao deo odbrambeno-zaštitnog sistema zemlje predstavlja oblik civilnog organizovanja države i društva, koji pretpostavlja maksimalno angažovanje svih potencijala civilnog sektora društva u cilju zaštite, odbrane i spasavanja stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara, privrede, organa vlasti i ekosistema od svih katastrofičnih ugrožavanja u miru i ratu, i stvaranje što povoljnijih uslova za zaštitu i odbranu i za ne-oružano suprotstavljanje napadaču (agresoru u ratu).

Subjekti od značaja za sistem civilne odbrane

Sistem civilne odbrane je izuzetno složen sistem i da bi on funkcionisao što efikasnije neophodno je učešće brojnih subjekata. Neki od tih subjekata su:

• organi unutrašnjih poslova
• vojska
• preduzeća
• inspekcijski organi
• zdravstvena služba
• javne veterinarske službe
• hidrometerološka služba
• poljoprivredna služba
• vodoprivredna služba
• nevladine organizacije i udruženja građana

Zadatak javnih vodoprivrednih preduzeća

Zadatak javnih vodoprivrednih preduzeća je da upravljaju vodoprivrednim objektima:

1. objektima za zaštitu od štetnog dejstva voda sa vodoprivrednim uređajima i opremom (nasipi, regulacione građevine, retencije, brane, akumulacije, odvodni kanali, drenažni bunari, ustave, crpne stanice i objekti za zaštitu od erozija i bujica);
2. objektima za korišćenje voda (akumulacija, vodozahvati, crpne stanice, rezervoari za vodosnabdevanje, magistralni cevovodi ili kanali sa objektima, postrojenja za pitke vode i brodske prevodnice);
3. hidromeliracionim objektima sa vodoprivrednim uređajima i opremom (objekti za navodnjavanje i objekti za odvodnjavanje).

U okviru svoje delatnosti vodoprivredno preduzeće obavlja:

• gazdovanje vodnim resursima,
• obezbeđenje vode za korišćenje, organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava,
• zaštitu voda od zagađivanja,
• zaštitu od erozija i bujica,
• praćenje, održavanje i unapređivanje vodnog režima,
• održavanje i rekonstrukciju vodoprivrednih objekata,
• održavanje kanalske mreže za navodnjavanje i odvodnjavanje,
• pripremanje planova i programa, istraživanja u vodoprivredi, vođenje vodoprivrednog informacionog sistema i dokumentacije o vodama,
• izvršavanje međudržavnih sporazuma.

Razvoj vodoprivrede Srbije

Dosašnji razvoj vodoprivrede u Srbiji bio je uslovljen potrebama i mogućnostima prethodnih generacija. Najznačajniji radovi u prošlosti izvođeni su u oblasti zaštite od poplava na ravničarskim terenima i rečnim dolinama, sa ciljem da se onemoguće česta plavljenja i da se ove površine prevedu u visokoproduktivna poljoprivredna zemljišta.

Korišćenje većih reka za plovidbu bilo je posebno značajno, zbog skromnog obima putne mreže i malih brzina na njoj. Vode koje su se koristile za snabdevanje stanovništva bile su relativno dobrog kvaliteta i locirane u neposrednoj blizini ne tako velikih naselja i pojedinačnih korisnika (prva faza razvoja). Zagađenje koje se produkovalo i ispuštalo u vodotoke imalo je lokalni karakter, tako da su vodotoci mogli da ga prihvate i oporave se na relativno malom rastojanju od mesta upuštanja.

Razvoj urbanizacije, kao i porast industrijske i poljoprivredne proizvodnje, zahtevali su sve veće količine voda određenog kvaliteta, koje se nisu mogle naći neposredno uz korisnike. U oblasti vodosnabdevanja stanovništva ovo se manifestovalo izgradnjom centralnih vodovodnih sistema naselja, a slično je i kod drugih vidova korišćenja voda. Pri tome se zahvaćena voda, naravno, ne vraća u vodotok u kvalitetnom stanju u kakvom se zahvata na izvorištu. Naprotiv, vode u vodotocima sve više služe kao transportno sredstvo i medijum u koji se odlažu otpadne materije. Na ovaj način se sve veći broj vodotoka na sve većem prostoru pretvara u objekte u kojima je stanje vode nezadovoljavajuće, pri čemu te vode postaju opasne po zdravlje ljudi i živog sveta u njima i oko njih. Razvoj ove komunalne faze vodosnabdevanja i dispozicije otpadnih voda (druga faza razvoja), koja je i danas u velikoj meri prisutna, sve oštrije se sukobljava sa daljom ekspanzijom potreba u kvalitetnim vodama, pri čemu pitanje kvaliteta i korišćenja rečnih voda poprima nacionalni i globalni karakter.

Ovome treba pridodati i veliku zavisnost od karakteristika voda koje dotiču na našu teritoriju, odnosno zavisnost od razvoja uzvodnih korisnika i zagađivača voda i mera koje oni preduzimaju u domenu zaštite voda, racionalnog korišćenja voda i zaštite od voda. Ovo je od posebnog značaja za prostore severno od Save i Dunava, pošto su tranzitne vode deset puta veće od domaćih, a eksploatabilne (male) tranzitne vode dvadeset pet puta veće od domaćih, pa se kao imperativ nameće saradnja sa susednim zemljama. Stanje je u određenoj meri drugačije na prostoru južno od Save i Dunava, gde je dominantan uticaj domaćih voda. Naravno, ova podela je uslovna pošto će u budućnosti verovatno biti racionalna intenzivna razmena voda između ovih prostora.