Korisnik:Minister96/pesak

Ovaj članak je o idiomu i logičkoj grešci (zzabludi). Za tip konzervisane hrane, pogledaj haringa. Za drugu upotrebu pogledaj CRVENA HARINGA(disambllds).

Pusene i usoljene haringe, dok nisu dobile crvenkasto braon boju, tkz 'Crvene haringe'. Pre pojave rashladnih uredjaja haringe su bile poznate po jako ostrom mirisu. 1807. Vilijam Kobet napisao je pricu o tome kako je koristio crvene haringe za obuku psa tragaca, - prema tome ova prica je vrv poreklo ovog idioma.

Crvena haringa se odnosi na nešto što dovodi u zabludu ili odvraća pažnju od bitnog ili važnog pitanja. Može biti logička greška(paralogizam) ili književno sredstvo koje vodi čitaoce ili publiku u pravac pogrešnog zaključka. Crvena haringa se može koristiti i namerno, u pusanju misterija (kriminalističkih romana) ili kao deo retoričke strategije ( na primer u politici), ili se može koristiti tokom obrazloženja nečega (argumentacije).

Poreklo ovog izraza nije poznato, Klasična(narodna) mudrost je koristila haringu(zbog jakog mirisa dimljene ribe) za obuku psa tragača, koji prate miris ili im on skreće pažnju u lovu; Međutim, moderna jezička istraživanja ukazuju na to, da je termin skovao engleski polemičar Vilijam Kobet 1807 godine, pozivajući se na to da je navodno jednom prilikom koristio haringe da skrene pse tragače od jurnjave za zecom, što zapravo nije bila navika(praksa) lovaca. Fraza je kasnije pozajmljena da bi se pbezbedio formalni naziv za logičku grešku(paralogizam) i književno sredstvo.

Logička greška

Kao „neformalna“ greška, crvena haringa spada u šitu klasu značajnih grešaka. Za razliku od strašila(čoveka od slame), koji se zasniva na iskrivljenom prikazu pozicije druge strane, crvena haringa je naizgled prihvatljiva, mada na kraju nebitna diverzija. Prema Oksfordskom Engleskom rečniku, crvena haringa može biti namerna ili nenamerna; to ne mora značiti da je ona svesna namera obmane.

Izraz se najčešće koristi pri tvrdnji da argument nije bitan za pitanje koje se raspravlja. Na primer : „Mislim da bi akademski uslovi za učenike trebali biti strožiji. Preporučujem ti da podržiš ovo, jer smo u sred budžetske krize i ne želimo da to utiče na naše plate“. Druga rečenica i ako se koristi da podrži prvu, ne bavi se istom temom.

Sredstvo namere

Kod pisanja fikcije ili realnijem pristupu pisanja, crvenu haringu pisac može namerno koristiti da bi stvorio lažni trag koji vodi čitaoce i publiku do pogrešnog zaključka. Na primer lik episkopa Arungarosa u Den Brovnovom romanu Da Vinčijev Kod je predstavljen tokom većeg dela romana kao centar zavere crkve, ali je kasnije otkriveno da je on prevaren od strane pravog negativca priče. Ime tog lika je slobodan prevod italijanskog „Crvena haringa“( aringa rossa; rosa zapravo znači roze ili ružičasto).

Istorija idioma

Autentična priča o crvenoj harinzi kako je rekao Vilijam Cobbett 1807. godine :

"Kada sam bio decak , mi smo , kako bi se privukla paznja psa često na tragu zeca, kojeg smo postavili dole kao da je naša privatna svojina , i da dodje do lova, rano ujutru , i prevlacili crvenu haringu , vezanu na uze , četiri ili pet milja preko žive ograde i odvodnih kanala , preko polja i kroz nizije , dok nismo došli do tačke , gde smo bili prilično sigurni da je lovci nece uocitii ; i , (iako bih , ni u kom slučaju , treba razumeti , kao poređenja urednike i vlasnike na londonskom dnevnoj štampi prema životinjama pola tako mudar i tako veran kao psima , ne mogu da prestanem da mislim , da , u slučaju na koji mi mislimo , mora da su bili prevareni , u početku , od strane nekog političkog varalice."

U bukvalnom smislu ne postoji riba „crvena haringa“; ovo se odnosi na posebno jake haringe, riba(obično haringa), koja je baš ukočena u salamuri ili je jako dimljena. Ovaj proces daje ribu posebnog, opornog(„tužnog“) mirisa, a u dovoljeno slanoj vodi njeno telo postaje crvenkasto. U bukvalnom smislu ovako konzervisana „haringa“ datira još iz sredine 13. veka, u pesmi „Rasprava“ Voltera od Bibersvorta.

Do 2008. Godine mislilo se da „crvena haringa“ potiče iz tehnike obuke mirisa mladih psa tragača. Postoje varijacije priče , ali prema jednoj verziji, oštar miris crvene haringe je ostavljan duž puta dok mlado štene ne bi naučilo da prati miris. Kasnije kada bi već pas bio obučen da prati izbledeli miris lisice ili jazavca, trener bi ostavio miris crvene haringe(ostavljajući jak miris koji zbunjuje životinju) osobito na samom tragu životinje, dovodeći psa u zabludu. Pas bi na kraju naučio da prati izvorni miris umesto jačeg mirisa. Varijacije ove priče je data, bez pominjanja dela o treningu u The Macmillan Book of Proverbs, Maxims, and Famous Phrases (1976) gde je najranije upotreba zabeležena od strane W. F. Butlerovog Života u … , koji je objavljen 1849. Godine. Brewerov Rečnik “Phrase and Fable”(1981) daje punu frazu kao “Vučenje crvene haring duž puta”, idiom koji znači “skrenuti pažnju sa glavnog predmeta, zbog nekih sporednih pitanja”. Ovde se opet indicira na “sušenu, dimljenu i slanu haringu koja bude vučena duž puta, uništava miris lisice i pas postaje krivac”. Drugu varijantu priče o psu daje Robert Henrikson 1994 koji kaže da su odbegli osuđenici koristili oštar miris haring da zavaravaju pse tragače u poteri za njima.

Prema par članaka napisanih od strane profesora Geralda Kohena i Poberta Skot Rosa objavljenih u Komentarima na Etimologiju 2008, podržani od strane Oksfordskog Engleskog rečnika, idiom ne potiče iz lovačke prakse. Ros je istraživao poreklo priče i otkrio da je najstariji izvor za korišćenje haringe bio u raspravama o jahačkoj veštini objavljenoj 1697. od srane Geralda Langbajna. On preporučuje metodu za obuku konja(ne psa) provlačenjem tela neke mačke ili lisice kako bi se konj provukao na haos lovačke žurke . On kaze da ako neka mrtva životinja nije dostupna, crvena haring će poslužiti kao zamena. Ovu preporuku je pogrešno protumačio Nikolas Koh i objavio je u napomenama svoje druge knjige( otprilike u isto vreme) da se haringa koristi za obuku pasa(ne konja). U ovom slučaju haring nije korišćena za odvlačenje pažnje pasa ili konja već za navođenje istih duž date staze.

Najstariji izvor o korišćenju haringe za odvlačenje pažnje psima je članak objavljen 14. februara 1807. Od strane radikalnog novinara Vilijama Kobeta u njegovom polemičnom Političkom Registru. Prema Kohenu i Rosu, a potvrđeno od strane OED, ovo je izborno poreklo figurativnog značenja crvene haring. Međutim, u svom Političkom registru Kobet kritikuje Englesku štampu koja je greškom prenela vesti o Napoleonovom porazu u ratu. Kobet navodi da je i on nekada koristio crvenu haringu kako bi skrenuo pažnju pasa pri gonjenju zeca, dodajući da je “ to samo prolazan efekat političke crvene haring, jer na kraju miris postaje hladan kao kamen”. Kuinion na kraju zaključuje :” Ova priča i Kobetovo prošireno izdanje iste 1833. Bila je dovoljna da se dodje do figurativnog značenja crvene haringe u glavama citalaca, ali nažalost došlo se i do pogrešnih zaključaka i ideja da je crvena hringa potekla iz prakse lovaca”.

Svakodnevna upotreba

I ako je Kobet popularizovao figurativnu upotrebu crvene haringe on nije prvi razmatrao njenu upotrebu za treniranje psa u doslovnom smislu; raniji izvori se javljaju u pamfletu Nashe's Lenten Stuffe objavljenog 1599. godine od strane elizabetanskog pisca Tomasa Nesha, u kojem se kaže” navući psa da zeluta u mirisu, i to crvenom haringom, to nije kompatabilno jedno sa drugim”. The Oxford English Dictionar ne priznaje Neshovu tvrdnju i njegovo figurativno značenje crvene haring za odvlačenje pažnje sa željenog mesta, već priznaje isključivo bukvalno određenje ovog pojma kao lovačke prakse pri treniranju pasa tragača.