Korisnik:Nana1912/pesak

Alternativni turizam

Alternativni turizam je novi pristup u oblasti turizma i obuhvata sve one oblike turizma koji privlače turiste sa posebnim interesovanjima. Odlikuju ga sledeće karakteristike:

• zaštita životne sredine
• izbegavanje klasičnih turističkih ponuda
• održavanje ekosistema
• interakcija čoveka sa kulturnim spomenicima
• podrška seoskim područjima i

• rešavanje problema sezonskog turizma

Osnovni oblici

Treba istaći značaj alternativnog turizma za turistički razvoj jedne zemlje. Promocija jednog takvog proizvoda obezbeđuje dodatni prihod u državnim kasama.

• Banjski turizam (SPA) tiče se poseta turističkih mesta radi lečenja (npr. lečenje stresa, psihoterapija, fizioterapija, opuštanje, ishrana, lepota itd.) kao i radi odmora i revitalizacije tela i duše.

• Sportski rekreativni turizam tiče se svih oblika aktivnog i pasivnog učestvovanja na sportskim događajima. Učešće može da bude nasumično ili planirano i može da se organizuje iz poslovnih ili drugih razloga. Deli se na dve kategorije:

1. aktivno učestvovanje na sportskim događajima ili takmičenjima, kao što su takmičenja u golfu, tenisu, fudbalu, košarci, veslanju itd.
2. praćenje evropskih i svetskih kupova i prvenstava, Olimpijskih igara i velikih međunarodnih turnira.

• Agroturizam ili seoski turizam se obično razvija u seoskim područjima zemlje i u vezi je sa društvenim, ekološkim i kulturnim vrednostima područja.
• Verski turizam tiče se posete vizantijskim spomenicima, spomenicima crkvene arhitekture, crkvama i manastirima.
• Morski turizam obuhvata širok spektar aktivnosti koje su u vezi sa morem (usidravanje brodova, popularna krstarenja itd.)
• Kulturni turizam je idealan oblik turizma za one koji žele da otkriju i saznaju nešto o kulturi različitih regiona, da aktivno učestvuju na seminarima i radionicama, kao i da se upoznaju sa narodnom umetnošću - vizantijskim slikarstvom, fotografijom, keramikom, vajarstvom, freskama, muzičkim instrumentima itd.

• Obrazovni turizam je namenjen uglavnom mladima. Osnovni cilj je učenje (stručno usavršavanje putnika, sticanje posebnih znanja, sticanje novih iskustava).

kongresni turizam

• Zimski turizam je naziv kategorije onih oblika turizma koji imaju zajedničku karakteristiku da se odvijaju u zimskom periodu, odnosno od novembra do marta. Konkretnije, obuhvata one aktivnosti koje se odvijaju uglavnom u planinskim područjima, pod određenim klimatskim uslovima, kao što su na primer niske temperature, oko 0 ili preko 0 stepeni celzijusa.

• Kongresni turizam je oblik turizma koji je direktno povezan sa organizacijom i učestvovanjem na konferencijama, seminarima i sajmovima. Poslednjih godina se kongresni turizam ubrzano razvija i predstavlja važan deo turističkog tržišta na međunarodnom nivou.
• Ekoturizam je oblik turizma koji je razvijen koristeći resurse prirodnog okruženja: planine, jezera, lagune, doline, pećine, bogatstvo flore i faune. Ukratko, reč je o područjima koja su geološki veoma zanimljiva.
• Medicinski turizam je pravac u turizmu čiji je cilj organizovanje konkurentne ponude za medicinsku negu pacijenata u inostranstvu.
• Rudarski/geološki turizam je oblik rudarskog ili geološkog istraživanja u područjima sadašnjih ili nekadašnjih rudarskih aktivnosti.
• Gradski turizam je oblik turizma koji je u vezi sa istraživanjem starih građevina ali i neistraženih aspekata gradskog života.
• Avanturistički turizam je oblik turizma koji se povezuje sa potrebom ljudi da dožive neku avanturu.

Organizacije za alternativni turizam

Odgovorni za upravljanje i promovisanje turističkih destinacija jesu DMO (engl. Destination Management Organisations). Njihova uloga je važna, budući da:

• doprinose konkurentnosti destinacija
• obezbeđuju održivost malih i srednjih turističkih preduzeća
• zauzimaju stabilnu poziciju na međunarodnom nivou

Dele se na dve kategorije na osnovu 1) geografskog područja koje obuhvataju i 2) pravnog oblika. Iako su odgovorne za ovu oblast njihova uloga je ograničena na koordinaciju i usmeravanje.

Internet i alternativni turizam

Internet predstavlja koristan i profitabilan alat za turističku industriju. Percepcija turističkih preduzeća o neophodnosti njihovog prisustva na Svetskoj veb mreži postaje sve jasnija. Konkretnije, rezultati Eurostat-a (Information society statistics 2008) pokazali su da internet zauzima značajno mesto u oblasti turizma.

Mobilna platforma

Mobilna platforma (m-tourism) ili, drugim rečima, turizam na mobilnom telefonu. Reč je o novom trendu koji se ističe na tržištu i postepeno biva prihvaćen u društvu. Inicijalni cilj platforme bio je da olakša posao radnicima u industriji, ali je doživela veliki uspeh i proširila se i na rekreativna putovanja. Ova tehnologija se najčešće koristi za promovisanje alternativnih oblika turizma. Turističke usluge koje nudi jedan Organizovani sistem upravljanja destinacijom nalaze se i na mobilnoj platformi, pri čemu je jedina razlika upotreba mobilnog telefona.

Neki od primera inovativnih aplikacija jesu sledeće:

1. SmartΜuseum - digitalna kulturna platforma
2. WI-BIKE - jedna od inovativnih multimedija (sa ugrađenim GPS sistemom) za ljubitelje biciklizma
3. Wikitude Browser World - program za obilaske sa proširenom realnošću
4. Hungary Tourism App - bogata baza podataka, obuhvata zabavne sadržaje i veliki izbor smeštaja u celoj Mađarskoj

Očekuje se da će novi oblik turizma, pod nazivom m-tourism, uvesti nove tehnološke inovacije u oblast turizma.

Moderni oblici muzeja

Muzeji se suočavaju sa svojim glavnim konkurentima - medijima. Zbog globalnih dešavanja, da bi mogli da budu konkurenti i da služe svrsi za koju su namenjeni, pozvani su da se „modernizuju“, kako bi zadovoljili zahteve savremenih građana. Cilj savremenog muzeja jeste privlačenje novih posetilaca i ponuda jedinstvenih iskustava. Velika prednost koju poseduju jeste mnoštvo korisnih informacija i sakupljenog znanja. Njihov cilj je:

• ukidanje granica
• ponuda iskustava društvenoj celini

Moderni muzeji i internet

Jedan moderniji oblik muzeja pojavljuje se na internetu. Postoje oprečna mišljenja u vezi sa korisnošću digitalnih muzeja. Oni imaju mnoge prednosti kao što su zaštita eksponata od štete i lakoća u izlaganju dela koja nemaju mogućnost da budu fizički izložena u muzejima, ali, uprkos tome, ne mogu da zamene jedinstveno iskustvo pravog kontakta sa umetničkim delima. Mnoge stranice savremenih muzeja nude virtuelne (engl. virtual) posete i povezuju se sa drugim muzejima iz iste oblasti, nudeći posetiocima širok spektar usluga. U današnje vreme su se digitalni muzeji proširili i na savremene mobilne platforme, odnosno na m-tourism.

Muzejski prostori

• Originalne izložbe - (muzeji namenjeni slepim osobama). Daju mogućnost slepim osobama da dodirnu umetnička dela. Ljudima koji nemaju problema sa vidom preporučuje se da dožive originalno iskustvo na isti način na koji ga proživljava slep čovek (zatvorenih očiju).
• Dečiji muzeji - imaju edukativnu i zabavnu svrhu. Izuzetno su popularni u mnogim zemljama. Nude deci mnoga iskustva.

• Muzeji sa interaktivnim (engl. interactive) eksponatima. Predstavljaju jedno novo sredstvo za dublje razumevanje predmeta koji su izloženi u muzejima.

Reference

1. Linardatu, H. (Pisac). (Naučna odgovornost: Tsausi, A., doktor sociologije, vanredni profesor ALBA. „Kulturni turizam – Alternativni oblici turizma“. Ministarstvo nacionalnog obrazovanja i vere – Generalni sekretarijat za obrazovanje odraslih – Zavod za kontinuirano obrazovanje odraslih – Kultura-umetnost -upravljanje slobodnim vremenom. Stranice: 13,14,15,16.
2. Karasula, K. (2010). profesor Anastasios, G. Diplomski rad „Konkurentnost Grčke u sektoru turizma). Slučaj prefekture Ahaja i razvoj specijalnih i alternativnih oblika turizma". Odeljenje za poslovnu administraciju. MBA master program:Novi principi poslovne administracije. Univerzitet u Patri. Stranice: 30-34:
3. Viglas, P. i dr. (Pisac.)-(2007).ISBN-978-960-88010-8-0 „Turističke rute u prirodi i tradiciji sela Pilio“. Ekološki edukativni centar Makrinica. Ministarstvo nacionalnog obrazovanja i vere. Generalni sekretarijat za obrazovanje odraslih. Stranice: 100-102.
4. „Kapija grčkog mineralnog bogatstva: obilazak rudarstva“. Arhivirano iz originala 11. januara 2017. Pristupljeno 25. 1. 2015.
5. Galaitzi, E. (2009) „Elektronski menadžment i marketinški sistemi turističkih destinacija” Diplomski rad. Odeljenje za informatiku i ekonomske nauke. Aristotelov univerzitet u Solunu Stranice: 14-16
6. Studijski odsek (2009) "Prodor TPE u sektoru turizma". Opservatorija informacionog društva. Str.: 8-9,16 od:[5] Arhivirano 05.08.2009 na Wayback Machine.
7. "WSA-World Summit Award, m-tourism and Culture, 2010" Arhivirano iz originala 7. maja 2012. Pristupljeno 1. maja 2012.
8. Dalakura, N. (Pisac), Tsausi, A. (Naučna odgovornost)-Dr. sociologije, docent ALBA." Muzeji: Muzeji na Internetu, muzeji za slepe, dečji muzeji" Generalni sekretarijat za obrazovanje odraslih. Kultura-umetnost-upravljanje slobodnog vremena. Muzeji. Ministarstvo nacionalnog obrazovanja i vere. Str.:37-40 .