Пређи на садржај

Корисник:Nana1912/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Алтернативни туризам

[уреди | уреди извор]

Алтернативни туризам је нови приступ у области туризма и обухвата све оне облике туризма који привлаче туристе са посебним интересовањима. Одликују га следеће карактеристике:

Основни облици

[уреди | уреди извор]

Треба истаћи значај алтернативног туризма за туристички развој једне земље. Промоција једног таквог производа обезбеђује додатни приход у државним касама.

  • Бањски туризам (SPA) тиче се посета туристичких места ради лечења (нпр. лечење стреса, психотерапија, физиотерапија, опуштање, исхрана, лепота итд.) као и ради одмора и ревитализације тела и душе.
  • Спортски рекреативни туризам тиче се свих облика активног и пасивног учествовања на спортским догађајима. Учешће може да буде насумично или планирано и може да се организује из пословних или других разлога. Дели се на две категорије:
  1. активно учествовање на спортским догађајима или такмичењима, као што су такмичења у голфу, тенису, фудбалу, кошарци, веслању итд.
  2. праћење европских и светских купова и првенстава, Олимпијских игара и великих међународних турнира.
  • Агротуризам или сеоски туризам се обично развија у сеоским подручјима земље и у вези је са друштвеним, еколошким и културним вредностима подручја.
  • Верски туризам тиче се посете византијским споменицима, споменицима црквене архитектуре, црквама и манастирима.
  • Морски туризам обухвата широк спектар активности које су у вези са морем (усидравање бродова, популарна крстарења итд.)
  • Културни туризам је идеалан облик туризма за оне који желе да открију и сазнају нешто о култури различитих региона, да активно учествују на семинарима и радионицама, као и да се упознају са народном уметношћу - византијским сликарством, фотографијом, керамиком, вајарством, фрескама, музичким инструментима итд.
  • Образовни туризам је намењен углавном младима. Основни циљ је учење (стручно усавршавање путника, стицање посебних знања, стицање нових искустава).
конгресни туризам
  • Зимски туризам је назив категорије оних облика туризма који имају заједничку карактеристику да се одвијају у зимском периоду, односно од новембра до марта. Конкретније, обухвата оне активности које се одвијају углавном у планинским подручјима, под одређеним климатским условима, као што су на пример ниске температуре, око 0 или преко 0 степени целзијуса.
  • Конгресни туризам је облик туризма који је директно повезан са организацијом и учествовањем на конференцијама, семинарима и сајмовима. Последњих година се конгресни туризам убрзано развија и представља важан део туристичког тржишта на међународном нивоу.
  • Екотуризам је облик туризма који је развијен користећи ресурсе природног окружења: планине, језера, лагуне, долине, пећине, богатство флоре и фауне. Укратко, реч је о подручјима која су геолошки веома занимљива.
  • Медицински туризам је правац у туризму чији је циљ организовање конкурентне понуде за медицинску негу пацијената у иностранству.
  • Рударски/геолошки туризам је облик рударског или геолошког истраживања у подручјима садашњих или некадашњих рударских активности.
  • Градски туризам је облик туризма који је у вези са истраживањем старих грађевина али и неистражених аспеката градског живота.
  • Авантуристички туризам је облик туризма који се повезује са потребом људи да доживе неку авантуру.

Организације за алтернативни туризам

[уреди | уреди извор]

Одговорни за управљање и промовисање туристичких дестинација јесу DMO (енгл. Destination Management Organisations). Њихова улога је важна, будући да:

  • доприносе конкурентности дестинација
  • обезбеђују одрживост малих и средњих туристичких предузећа
  • заузимају стабилну позицију на међународном нивоу

Деле се на две категорије на основу 1) географског подручја које обухватају и 2) правног облика. Иако су одговорне за ову област њихова улога је ограничена на координацију и усмеравање.

Интернет и алтернативни туризам

[уреди | уреди извор]

Интернет представља користан и профитабилан алат за туристичку индустрију. Перцепција туристичких предузећа о неопходности њиховог присуства на Светској веб мрежи постаје све јаснија. Конкретније, резултати Eurostat-а (Information society statistics 2008) показали су да интернет заузима значајно место у области туризма.

Мобилна платформа

[уреди | уреди извор]

Мобилна платформа (m-tourism) или, другим речима, туризам на мобилном телефону. Реч је о новом тренду који се истиче на тржишту и постепено бива прихваћен у друштву. Иницијални циљ платформе био је да олакша посао радницима у индустрији, али је доживела велики успех и проширила се и на рекреативна путовања. Ова технологија се најчешће користи за промовисање алтернативних облика туризма. Туристичке услуге које нуди један Организовани систем управљања дестинацијом налазе се и на мобилној платформи, при чему је једина разлика употреба мобилног телефона.

Неки од примера иновативних апликација јесу следеће:

  1. SmartΜuseum - дигитална културна платформа
  2. WI-BIKE - једна од иновативних мултимедија (са уграђеним GPS системом) за љубитеље бициклизма
  3. Wikitude Browser World - програм за обиласке са проширеном реалношћу
  4. Hungary Tourism App - богата база података, обухвата забавне садржаје и велики избор смештаја у целој Мађарској

Очекује се да ће нови облик туризма, под називом m-tourism, увести нове технолошке иновације у област туризма.

Модерни облици музеја

[уреди | уреди извор]

Музеји се суочавају са својим главним конкурентима - медијима. Због глобалних дешавања, да би могли да буду конкуренти и да служе сврси за коју су намењени, позвани су да се „модернизују“, како би задовољили захтеве савремених грађана. Циљ савременог музеја јесте привлачење нових посетилаца и понуда јединствених искустава. Велика предност коју поседују јесте мноштво корисних информација и сакупљеног знања. Њихов циљ је:

  • укидање граница
  • понуда искустава друштвеној целини

Модерни музеји и интернет

[уреди | уреди извор]

Један модернији облик музеја појављује се на интернету. Постоје опречна мишљења у вези са корисношћу дигиталних музеја. Они имају многе предности као што су заштита експоната од штете и лакоћа у излагању дела која немају могућност да буду физички изложена у музејима, али, упркос томе, не могу да замене јединствено искуство правог контакта са уметничким делима. Многе странице савремених музеја нуде виртуелне (енгл. virtual) посете и повезују се са другим музејима из исте области, нудећи посетиоцима широк спектар услуга. У данашње време су се дигитални музеји проширили и на савремене мобилне платформе, односно на m-tourism.

Музејски простори

[уреди | уреди извор]
  • Оригиналне изложбе - (музеји намењени слепим особама). Дају могућност слепим особама да додирну уметничка дела. Људима који немају проблема са видом препоручује се да доживе оригинално искуство на исти начин на који га проживљава слеп човек (затворених очију).
  • Дечији музеји - имају едукативну и забавну сврху. Изузетно су популарни у многим земљама. Нуде деци многа искуства.
  • Музеји са интерактивним (енгл. interactive) експонатима. Представљају једно ново средство за дубље разумевање предмета који су изложени у музејима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Линардату, Х. (Писац). (Научна одговорност: Тсaуси, А., доктор социологије, ванредни професор АЛБА. „Културни туризам – Алтернативни облици туризма“. Министарство националног образовања и вере – Генерални секретаријат за образовање одраслих – Завод за континуирано образовање одраслих – Култура-уметност -управљање слободним временом. Странице: 13,14,15,16.[1]
  2. Карасула, К. (2010). професор Анастасиос, Г. Дипломски рад „Конкурентност Грчке у сектору туризма). Случај префектуре Ахаја и развој специјалних и алтернативних облика туризма". Одељење за пословну администрацију. МБА мастер програм:Нови принципи пословне администрације. Универзитет у Патри. Странице: 30-34:
  3. Виглас, П. и др. (Писац.)-(2007).ISBN-978-960-88010-8-0 „Туристичке руте у природи и традицији села Пилио“. Еколошки едукативни центар Макриница. Министарство националног образовања и вере. Генерални секретаријат за образовање одраслих. Странице: 100-102.
  4. „Капија грчког минералног богатства: обилазак рударства“. Архивирано из оригинала 11. јануара 2017. Приступљено 25. 1. 2015.
  5. Галаитзи, Е. (2009) „Електронски менаџмент и маркетиншки системи туристичких дестинација” Дипломски рад. Одељење за информатику и економске науке. Аристотелов универзитет у Солуну Странице: 14-16
  6. Студијски одсек (2009) "Продор ТПЕ у сектору туризма". Опсерваторија информационог друштва. Стр.: 8-9,16 од:[5] Архивирано 05.08.2009 на Wayback Machine.
  7. "WSA-World Summit Award, m-tourism and Culture, 2010" Архивирано из оригинала 7. маја 2012. Приступљено 1. маја 2012.
  8. Далакура, Н. (Писац), Тсауси, А. (Научна одговорност)-Др. социологије, доцент АЛБА." Музеји: Музеји на Интернету, музеји за слепе, дечји музеји" Генерални секретаријат за образовање одраслих. Култура-уметност-управљање слободног времена. Музеји. Министарство националног образовања и вере. Стр.:37-40 .
  1. ^ Εναλλακτικός τουρισμός (на језику: грчки), 2021-04-18, Приступљено 2024-04-24