Korisnik:Neboysha87/Internacionalizacija Dunava
Internacionalizacija reke Dunav je prosdadsafdfces, najčešće vođen od strane diplomata, kojim su nastojali da omoguće nesmetan protok trgovine ovom rekom. [1]
Rivalstvo velikih sila - posebno Velike Britanije i Rusije - ometalo je takvu saradnju, ali 1856. godine, na kraju Krimskog rata, i konačno je odlučeno da se osnuje međunarodna organizacija u kojoj bi svi mogli raditi zajedno u ime Dunava. [1]
Britansko i rusko rivalstvo[uredi | uredi izvor]
Godine 1616. u Beogradu je potpisan Austro-turski ugovor kojim su Austrijanci dobili pravo plovidbe srednjim i donjim Dunavom, u to vreme pod kontrolom Osmanskog carstva. Prema ugovoru iz Kučuka iz 1774. godine, okončavši rat između Rusije i Turske, Rusiji je bilo dozvoljeno da koristi donji Dunav. [2]
Jedrenski mir o okončanju rusko-turskog rata (1828–29) koji je potpisan 14. septembra 1829. između Rusije i Osmanskog carstva pružio je pravnu osnovu za povlačenje svih stranih brodova iz delte reke Dunav. To je Rusiji dalo pravo da uspostavi karantinske stanice na Sulinskom kanalu (jedina koja je u stvari plovna), a sedam godina kasnije to je iskoristila. Britanska trgovina je započela 1834. godine. 7. februara 1836. Rusija je objavila dekret da će se svi brodovi vezani za Dunav zaustaviti i odvesti u rusku luku Odesu na karantensku inspekciju. [3] :38–39
Do 1836. godine stvari su došle do tačke u kojoj je Dom zajednice raspravljao o toj temi. P. Stevart je 20. aprila rekao svojim drugarima:
Britansko preduzeće pronašlo je put do ovih [podunavskih] provincija; i već je ljubomorna moć Rusije napala da omete njen uspeh. . . . 1836. godine imaće 5.000 tona [u trgovini] i više, ako Rusija bude volela da dozvoli našim podanicima da ostvaruju svoje pravedno i zakonito pravo. Ali . . . ona se već umešala i stvar se mora odmah i odmah dovesti do pitanja. . . . Rusija se usudila da ponudi uvredu Engleskoj polažući ruke na britanske brodove i zahtevajući danak na ušću Dunava. . . . ne može biti sumnje, ali da je odlučnost Rusije da u potpunosti zatvori Dunav i tako zaustavi rastuću trgovinu sa kneževinama. [3] :627
1840. Rusija se složila s sporazumom potpisanim sa Austrijom u Sankt Peterburgu da se kanal Sulina održi otvoren; u tu svrhu bi bilo dozvoljeno oporezivanje brodova koji uđu u reku. [1] :6 Rusi su doveli dve mašine za bagere. Jedan engleski račun rekao je da su "radili ručni rad jedan dan i zatim ga zauvek ostavili". [4] :148 Drugi račun, napisan u isto vreme, imao je drugu verziju: Autor je tvrdio da su Turci (prijateljski prema Engleskoj u to vreme) :6 držali kanal čistim
jednostavnom svrhom da se zahteva da svako plovilo izvlači za sobom gvozdene grabulje; ovo je bilo dovoljno za mešanje blata i odnela ga je struja velike reke. Moskovska izmišljotina odbacila je ovu metodu samo kao dostojnu turskog varvarstva i povremeno je prolazila kroz upotrebu mašine za parno bageriranje [5]
[[Категорија:Дунав]]
- ^ a b v George L. Garrigues, The European Commission of the Danube: An Historical Survey, Division of Social Sciences, College of Letters and Science, University of California, Riverside, 1957
- ^ "Danube River." Encyclopædia Britannica. 2009. Encyclopædia Britannica Online. 26 June 2009
- ^ a b "The Reopening of the Danube," Dublin University Magazine. XLIV (November 1854), p. 632, and Edward D. Krehbiel, "European Commission of the Danube: An Experiment of International Administration", Political Science Quarterly, XXXIII (March 1918)
- ^ "Occupation of Sulina by Russia," New Monthly Magazine, IX (February 1851)
- ^ "Etchings from the Euxine, II, The Danube and the Crimea," Fraser's Magazine, L (September 1854, p. 296)