Korisnik:Tamara ran/pesak
Pahulja[uredi | uredi izvor]
Pahulja je jedinstven ledeni kristal u čvrstom agregatnom stanju vode, koji je dostigao određenu veličinu. U slučaju da se spoji sa drugim pahuljama pada kroz Zemljinu atmosferu u obliku snega[1].
Kompleksni oblici nastaju kako se pahuljica kreće kroz različite temperaturne i vlažne zone u atmosferi, tako da se pojedinačne pahulje u detaljima razlikuju jedna od druge.
Stvaranje[uredi | uredi izvor]
Pahulje stvaraju jezgro oko mineralnih ili organskih delova u vlažnim vazdušnim masama u kojima je temperatura ispod 0°C. One rastu sve dok ne obrazuju oblik šestougla.
Jezgro[uredi | uredi izvor]
U toplim oblacima, čestica aerosola ili "ledeni nukleus" mora biti prisutan (ili u kontaktu sa) kapljicom da bi postalo jezgro pahulje. Čestice koje stvaraju jezgra leda su vrlo retke u odnosu na jezgra na kojima se formiraju kišne kapi.
Rast[uredi | uredi izvor]
Kada se kapljica kiše zaledi u obliku ledenog nukleusa, ona potom raste u prezasićenoj sredini, pri čemu tečna vlaga interaguje sa ledom van njegove ravnoteže na temperaturama ispod nule. Kapljica zatim raste desublimacijom molekula vode u vazduhu (vodene pare) na kristalnu podlogu gde se skupljaju. S obzirom da su kapljice vode mnogo brojnije od kristala leda, zahvaljujući njima kristali mogu da narastu i do stotina mikrometara ili milimetara. Ovaj proces se zove Wegener–Bergeron–Findeisen proces. Kristali koji rastu na račun isparenih kapljica vode su efikasan izvor padavina zbog svoje mase, zahvaljujući kojoj padaju kroz atmosferu i sudaraju se ili spajaju u malu gomilu zvanu klaster. Klaster je obično oblik u kom pahulje padaju na tlo. Najveće pahulje na svetu po Ginisovoj knjizi rekorda su bile u januaru 1887. godine u Fort Keoghu, u Montani, koje su bile široke 15 inča (38 centimetara).
Izgled[uredi | uredi izvor]
Boja[uredi | uredi izvor]
Pored toga što je led sam po sebi providan, sneg se pojavljuje kao beo zbog difuzne refleksije čitavog spektra svetlosti njenim rasejavanjem po kristalnim delovima pahulje[2].
Oblik[uredi | uredi izvor]
Oblik pahulje je određen temperaturom na kojoj se nalazi kao i vlažnošću gde se formira. Pahulje pri temperaturi od -2 °C imaju neobičan trouglasti oblik.[3] Najlepše oblike imaju kada kristali leda brzo izrastu, npr. pri prolasku vodenih kapljica kroz olujni oblak. Većina snežnih čestica je nepravilnog oblika, uprkos njihovom uobičajenom prikazu kao simetričnim. Iako snežne pahulje nikada nisu savršeno simetrične, rast pahulje često se približava šestostrukoj radijalnoj simetriji, koja proizilazi iz heksagonalne kristalne strukture leda.[4] U toj fazi, pahulja ima oblik šestougla. Šest "ruka" pahuljice, tada raste nezavisno iz svakog ugla šestougla, dok obe strane svake ruke rastu nezavisno.
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Pahulje mogu formirati veliki broj različitih oblika, zbog čega se kaže da ne postoje dve iste pahulje. Iako se u laboratoriji mogu sintetisati dve skoro identične pahulje, nije velika verovatnoća da će se takve naći u prirodi[5][6][7].
Ukičiro Nahaja je prvi napravio morfološki dijagram kristala, koji dovodi u vezu oblik kristala sa temperaturom i uslovima vlage pod kojima su se formirali. To je sažeto prikazano u sledećoj tabeli[8]:
| Raspon temperature | Opseg zasićenja (g/m3) | Tip kristala
ispod zasićenja |
Tip kristala
iznad zasićenja |
|---|---|---|---|
| 0 °C (32 °F) to −3.5 °C (26 °F) | 0.0 to 0.5 | Čvrste ploče | Tanke ploče
Dendriti |
| −3.5 °C (26 °F) to −10 °C (14 °F) | 0.5 to 1.2 | Čvrste prizme
Šuplje prizme |
Šuplje ploče
Igle |
| −10 °C (14 °F) to −22 °C (−8 °F) | 1.2 to 1.2 | Tanke ploče
Čvrste ploče |
Sektorske ploče
Dendriti |
| −22 °C (−8 °F) to −40 °C (−40 °F) | 0.0 to 0.4 | Tanke ploče
Čvrste ploče |
Kolone
Prizme |
Oblik pahulje je prvenstveno određen temperaturom i vlažnošću na kojoj nastaje.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Broad, William J. (2007-03-20). „Snowflakes as Big as Frisbees?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ Lawson, Jennifer (2001). Light (na jeziku: engleski). Portage & Main Press. ISBN 978-1-894110-63-1.
- ^ „Libbrecht, Kenneth G. (2006-09-11).Guide to Snowflakes”. web.archive.org. 2009-07-10. Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ „The Six-fold Nature of Snow”. The Story of Snow - Jon's Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ „Identical-Twin Snowflakes - SnowCrystals.com”. www.snowcrystals.com. Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ „"No Two Snowflakes the Same" Likely True, Research Reveals”. web.archive.org. 2010-01-09. Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Pristupljeno 2024-05-03.
- ^ Singh, Vijay P.; Singh, Pratap; Haritashya, Umesh K. (2011-07-01). Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-90-481-2641-5.
- ^ „M. Klesius (2007). "The Mystery of Snowflakes". National Geographic”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-03.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Profesor univerziteta California Institute of Technology, Kenet G. Libreht, informacije o parametrima formiranja pahulja: