Korisnik:VeraVu/pesak

Vilijam Tomas Bil Tut(14. maj 1917 - 2. maj 2002.) bio je britanski razbijač šifara i matematičar. Tokom Drugog svetskog rata napravio je fundamentalni napredak u kriptoanalizi Lorencove šifre, velikog nacističkog nemackog šifarskog sistema koji je koriščen za tajne komunikacije unutar Vrhovne komande Vahmahta. Strateška priroda inteligencije dobijene iz Tutovog ključnog prodora, u velikom dešifrovanju Lorencovih šifrovanih poruka, uveliko je doprinela, a možda i odlučno, porazu nacističke Nemačke. On je takođe imao niz matematičkih dostignuća, uključujući i rad na temeljima iz oblasti teorije grafova i teorije matroida.

Tutovo istraživanje u oblasti grafova pokazalo se od izuzetnog značaja. U vreme kada je teorija grafova još uvek bila primitivna tema, Tut je počeo da proučava matroide (uređene parove) i razvio ih u teoriju proširujući rad koji je Hasler Vitni razvio oko sredine 1930-ih. Iako su Tutovi doprinosi teoriji grafova imali uticaj na savremenu teoriju grafova i mnoge od njegovih teorema su korišćene da nastave napredak na tom polju, većina njegove terminologije nije bila u skladu sa njihovom konvencijalnom upotrebom. Samim tim njegovu terminologiju ne koriste današnji teoretičari grafova.

Tut je rođen u Njumarketu u Safoku. On je bio mlađi sin Vilijama Džona Tuta (1873 – 1944.) i Eni (1881 – 1956), kućne pomoćnice. U Engleskoj je pohađao osnovnu skolu i sa deset godina osvojio stipendiju na Kembridžu. Godine 1935. dobio je stipendiju za fakultet prirodnih nauka na Triniti univerzitetu gde se specializovao u oblasti hemije i diplomirao sa prvoklasnim počastima 1938. Nastavio je sa fizickom hemijom kao apsolvent ali se kasnije prebacio na oblasti matematike krajem 1940. Kao student (uz svoja tri prijatelja) prvi je rešio problem deljenja kvadrata. Sva četvorica su zajedno stvorila pseudonim Blanš Dekart iza koga se krio godinama.