Kornelije Komeljski
Sveti prepodobni Kornilije Komeljski (1457 - 19. maja 1537) je svetitelj Ruske pravoslavne crkve, osnivač manastira Komelski. Pominje se 19. maja (1. juna).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kornelije je rođen 1457. godine u plemenitoj bojarskoj porodici Krjukov, koja je živela u Rostovu. Ujak Kornelija, činovnik Lukijan, služio je na dvoru žene velikog moskovskog kneza Vasilija Mračnog i pomogao je Korneliju da zauzme mesto činovnika na velikokneževskom dvoru. Uticaj njegovog strica na Kornelija bio je tako velik da je, kada je Lukijan odlučio da položi monaški zavet u manastiru Kirillo-Belozerski, njegov nećak krenuo za njim.[1]
U vreme svog monašenja Kornelije je imao 20 godina i njegovo glavno poslušanje u manastiru bila je prepravljanje knjiga. Krajem 16. veka, autor njegovog žitija izveštava o pronalasku u manastiru Kirillo-Belozerski knjiga koje je Kornilij prepisao: „... njegove knjige su u Kirillovu i sada ...“. U 27. godini života Kornelije je na neko vreme napustio manastir i vratio se u njega sa bratom Akintijem, koji je položio monaške zavete sa imenom Antim. Kasnije je Kornelije konačno napustio manastir Kirilo-Belozerski i počeo da obilazi druge manastire. U Novgorodu je privukao pažnju arhiepiskopa Genadija, koji je, videvši njegovo obrazovanje, želeo da ga rukopoloži za sveštenika, ali Kornelije je to odbio. Ipak je rukopoložen 1501. godine; hirotoniju je izvršio mitropolit moskovski Simon. [2]
Napuštajući Novgorod, Kornelije se nastanio u pustinji u njegovoj blizini, a zatim se preselio u Tver. 1497. godine monah Kornilije se nastanio u šumi Komel, nedaleko od Vologde, gde je postepeno osnovao svoj manastir od male „divljine“. 1501. godine sagradio je prvu crkvu brvnaru u čast Ulaska u hram Presvete Bogorodice, a 1515. godine, kada se broj monaha povećao, izgrađena je kamena crkva. Iste godine Kornelije je počeo da piše manastirsku povelju za braću, koja je postala treća ruska povelja za monaštvo. U manastiru Komel Kornilsii je organizovao radionice knjigopisa i ikonopisa. Sam monah se bavio prepisivanjem knjiga: u inventaru manastira Komel iz 1630. godine nalaze se: „Psaltir praćen prepodobnim Kornilijevim spisima“, „Sluga čudotvorca Kornilijev sšis“ i „Predanje čudotvorca Kornilija“.[3]
Zbog sukoba sa velikim vojvodom Vasilijem III (uzrok sukoba nije poznat), Kornelije se povukao iz manastira na jezero Surskoe oko 1529. godine sa svojim učenikom Genadijem. Vasilij III je više puta zahtevao da se Kornelije vrati u manastir koji je osnovao. Veliki vojvoda 1530. godine čak je odbio Kornelijevu dozvolu da osveti hram koji je sagradio u Surskoj isposnici). Izvesno vreme Kornelije je proveo povučeno u Trojično-Sergijevoj lavri, ali se onda, rešivši sukob sa Vasilijem III, vratio u svoj manastir, gde se odrekao igumanstva i ostao povučen. Genadij je postao iguman manastira na jezeru Surskoe.
Tokom napada Tatara na vologdsku zemlju, Kornelije se, zajedno sa braćom, povukao u blizinu manastira Kirilo-Belozerski. Monah Kornelije je preminuo 19. maja 1537. godine u 82. godini u manastiru koji je osnovao.