Твер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Твер
Тверь
Вид на набережную Афанасия Никитина (Тверь).JPG
Кеј уз Волгу

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни ФО
Административна јединица Застава Тверске области Тверска област
Рејон градски округ
Основан 1135.
Стара имена Калињин (1931–1990)
Становништво
Становништво (2014) 411.042
Географске карактеристике
Координате 56°51′28″N 35°55′19″E / 56.857828, 35.921928
Временска зона UTC+3
Надморска висина 146 m
Површина 152,2 km²

Tver in Russia.svg
Тверска област у Русији (црвено)

Твер на мапи Тверске области
{{{alt}}}
Твер
Твер на мапи Тверске области
Остали подаци
Поштански код 17ХХХХ
Позивни број +7 48222
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 401
ОКТМО код 28 701 000 001
Веб-страна www.tver.ru/

Твер (рус. Тверь) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Тверске области, односно Калињинског рејона. Један је од најстаријих руских градова, основан давне 1135. године. Налази се на обали реке Волге, на месту где се у њу уливају реке Тимака и Тверца, на око 160 километара северозападно од Москве.

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 403.606 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 411.042 становника. Укупна површина територије градског округа је 152,2 км². Твер је највећи град области и важан културни, привредни и научни центар и важна раскрсница друмског и железничког саобраћаја.

Од 1931. до 1990. град је носио име Калињин по некадашњем совјетском револуционару Михаилу Калињину.

Етимологија[уреди]

Град Твер се у првим писаним изворима помиње као Тьхвѣрь.[1]

На територији некадашњих олоњетских земаља, речи сличне речи твер су биле уобичајни називи за реке и језера. Отуд и име језера Тихвера, па неки етимолози повезују име овог језера са именом града. Друге теорије се базирају на балтичко-словенском становништву и њиховим називима за прве утврде, пољски: twordza -твђава; и литвански: tvora -ограда.[2]

Географија[уреди]

Град Твер смештен је у горњем делу тока реке Волге, у западним деловима Горњоволшке низије, нешто северније од моренске Тверске греде. Лежи на важном саобраћајном раскршћу друмских и железничких праваца који повезују Москву са Санкт Петербургом. Налази се на око 135 километара северозападно од Москве и на око 485 километара југоисточно од Санкт Петербурга. Градска територија лежи на надморским висинама између 124 и 174 метра, обухвата територију дужине до 20 километара, ширине око 15 километара, док је укупна површина градског округа 152,22 км².

Река Волга град дели на два дела, а најзападнији делови вештачког Ивањковског језера досезају до града. Волга притиче Твером од запада ка истоку, и дели историјски део града (на десној обали) од новог насеља на левој обали (Заволшки рејон). На градској територији у Волгу се уливају и њене притоке Тимака И Тверца.

Клима[уреди]

Град Твер лежи у зони умереноконтиненталне климе са просечним јануарским температурама ваздуха од −7,4°C, односно јулским од +18,7°C. Просечна годишња сума падавина је 653 мм. Зиме су релативно благе, док су лета доста блага и влажна. Апсолутна минимална температура од −43,8°C измерена је 31. децембра 1978. док је апсолутни максимум од +38,8°C измерен 7. августа 2010. године.[3].

Климатски подаци за град Твер
Месец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец Годишње
Апсолутни максимум °C (°F) 9.0 8.4 17.5 27.2
(81)
33.7 34.0 37.3 38.8 30.6 24.5 13.2 9.4 38,8
Максимални просек °C (°F) −4.6 −4.2 2.1 10.8 18.0 21.5 24.1 21.5 15.2 8.3 0.7 −3.5 9,2
Просечна температура °C (°F) −7.4 −7.6 −1.8 5.8 12.4 16.3 18.7 16.4 10.7 4.9 −1.8 −6
(21)
5,1
Минимални просек °C (°F) −10.3 −11.3 −5.7 1.0 6.5 11.0 13.2 11.5 6.6 1.9 −3.7 −8.6 1,0
Апсолутни минимум °C (°F) −38.9 −37.2 −33.9 −21.1 −7
(19)
−0.5 2.2
(36)
−2.2
(28)
−7
(19)
−15
(5)
−27.2 −44 −44
Извор: [4]

Историја[уреди]

Град Твер 1783.

На основу археолошких истраживања утврђено је да је претеча данашњег града било насеље које се развило на ушћу реке Тимаке у Волгу током XI века. Први писани подаци о Тверу датирају из 1135. године и односе се на једну повељу књаза Всеволода Мстиславича у вези са прикупљањем средстава за храм Светог Јована. Током целог XII века Твер је био малено трговачко насеље.

Руски историчар Василиј Татишчев у свом делу „Историја“ у вези са оснивањем града помиње владимирског књаза Всеволда III који је након спаљивања Торжока наредио да се „оснује ново утврђење на Волги“.[5] Град Твер се директно помиње у једном спису на брезовој кори из 1208. године и односи се на договор између новгородских владара и књаза Всеволода (спис је откривен 1983. године).[6]

Град су 1238. године разориле монголско-татарске хорде, али је брзо обновљен и премештен на десну обалу Волге, на ушће реке Тверце.

Твер је негде око 1247. постао поседом књаза Александра Невског, да би потом између 1252. и 1255. прешао под управу његовог брата Јарослава Јарославича који је тако постао родоначелником тверске књажевске династије. Захваљујући повољном географском положају и развијеној трговини Твер се нагло развијао и већ 1265. постао је центар епархије, а његов раст нису зауставила ни два велика пожара из 1276. и 1282. године.

Тверски кремљ

Како је град растао тако је јачао и његов политички утицај. Иако су се најважније градске грађевине и књажев двор налазили унутар градског кремља, и ван градских зидина су почела да ничу бројна насеља. У граду почиње да се развија и интензивна литерарна и културна делатност. Године 1305. Твер је сматран најмоћнијим градом свих руских земаља. Крајем XIII и почетком XIV века Твер је био један од најважнијих центара у борбама против Златне хорде.

Током целог XIV века Тверска кнежевина је била у непрекидним сукобима са Москвом и татарским хордама, а последица тих сукоба било је додатно утврђивање самог града. Стални сукоби и ратови су знатно ослабили град и смањили његов политички и економски утицај, а водећу улогу међу руским земљама преузима Москва. Коначно 1488. московски књаз Иван III Васиљевич осваја Твер који тако губи своју самосталност и постаје делом Велике московске кнежевине.

Твер у периоду Руског царства и Руске империје[уреди]

План града из 1845.
Путнички двор гледано са Волге

Твер је 1612. у доба Смутних времена био разрушен готово до темеља од стране пољско-литванских армија, а до значајније обнове града долази тек крајем XVII и почетком XVIII века. Године 1763. град је захватио волики пожар у којем је изгорео централни део града, а неких десетак година касније у пожару је страдао и заволшки део града. Након другог пожара уследила је свеобухватна обнова града, а готово све важније грађевине саграђене су од камена и цигле.

У периоду 17641766. саграђена је једна од најпознатијих тверских грађевина Путнички двор императорке Катарине Велике, масивна грађевина саграђена у стилу класицизма са елементима барока.

Године 1851. кроз Твер пролази железница која је град повезивала са Москвом и Санкт Петербургом, а након тога долази и до интензивнијег развоја индустрије у граду (текстилна, дрвопрерађивачка и машинска индустрија). Отворене су бројне школе, а 1900. је саграђен и стални мост преко Волге. Први електрични трамвај у граду почео је да саобраћа још 1901. године, а исте године извршена је електрификација града. Први градски биоскоп отворен је 1904. године. [7]

Двадесети век и постсовјетско време[уреди]

Након Октобарске револуције и успоставе совјетске власти у граду 1917. године град Твер доживљава својеврсан духовни и културни суноврат. Све улице су преименоване, приватна имовина је национализована, а бројне цркве и манастири који су представљали врхунац руске архитектуре су порушене. У новембру 1931. град је у част бољшевичког револуционара Михаила Калињина преименован у Калињин. Саборна црква Преображења Господњег из 1285. до темеља је срушена током ноћи 4. априла 1935. године, а на њеном месту саграђен је трг са споменицима у част Лењина и Стаљина. Током 1935. успостављена је Калињинска област (данас Тверска област) са седиштем управо у Тверу.

Град је одликован Орденом црвене заставе за рад за успешно спровођење петогодишњег плана о развију индустријске производње (орден додељен 4. фебруара 1971. године). За херојски отпор окупатору током Другог светског рата додељена му је почасна титула „Града војничке славе“ Руске Федерације (признање додељено 4. новембра 2010. године).

Историјско име и грб враћени су граду 17. јула 1990. године.

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 403.606 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 411.042 становника.[8]

Демографија
1897. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
54.000 216.131 260.974 345.112 411.548 450.941[9] 408.903[10] 403.606 411.042

Према подацима са пописа 2010. Руси су представљали најбројнију етничку заједницу у граду са уделом у укупној популацији од 93% (327.494), док су најбројнија национална мањина били Украјинци са 5.332 житеља или 1,5%. Следе Јермени и Азери са по 0,8% (2.902 и 2.826), Белоруси и Татари са по 0,5% (1.799 и 1.714 житеља), те Карели, Узбеци и Таџици са по 0,3%.[11][12]

Административна подела и органи власти[уреди]

Административна подела Твера:
1. Заволшки рејон
2. Московски рејон
3. Пролетерски рејон
4. Централни рејон

Град Твер унутар Тверске области има статус града обласне субординације, односно једног од 5 градских округа и обухвата територију површине 152,22 км². Савремена граница градског округа утврђена је 2006. године. Тверски градски округ са свих страна је окружен територијом Калињинског рејона чији је уједно и административни центар (иако не улази у његов састав).

Садашња подела градске територије на рејоне први пут је уведена 1936. године, а од 1976. град је подељен на 4 рејона:

  • Заволшки рејон (рус. Заволжский район) — 68,7 км² и 141.587 становника — обухвата део града на левој обали Волге;
  • Московски рејон (рус. Московский район) — 40,9 км² и 121.302 становника — источни део града уз аутопут ка Москви;
  • Пролетарски рејон (рус. Пролетарский район) — 35,72 км² 93.490 становника — западни део града, име добио по истоименој фабрици из 1856;
  • Централни рејон (рус. Центральный район) — 6,9 км² и 54.663 становника — историјско језгро града на обали Волге.

Административна подела града на рејоне и њихове границе регулисане су градским статутом из 2005. године.

Најважнији органи градске власти града Твера су Градска скупштина (рус. Тверская городская Дума) коју чини 33 посланика који се бирају директно на изборима, градска влада и градоначелник. Тверска градска Дума као врховни орган власти успостављена је још 1785. године. Као градска институција деловала је све до 1918. да би поново била успостављена 1993. године. Градски статут усвојен је 1996. године.

Како је Твер административни центар Тверске области у граду се налазе институције Обласне владе и Обласне скупштине. У граду су такође смештени и органи власти Калињинског рејона.

Tver duma dusk.JPG
Administration of Tver region.jpg
LeninTver.JPG
Скупштина Града Твера Зграда Владе Тверске области Лењинов трг и зграда Банке Русије

Градска архитектура[уреди]

Све до средине XVIII века Твер је одликовао радијални план града са уским улицама које су се простирале од централног утврђеног дела града, Тверског кремља и у којима су доминирали углавном дрвени стамбени и занатски објекти. Централни део града је био опасан земљаним насипом на којем су се налазиле камене зидине и куле. У сам кремљ се улазило кроз троја врата: Владимирска на североистоку, Тимачка на северу и Волшка на северозападу, док су се ван зидина налазила четири насељена средишта. Највећи део старе градске архитектуре страдао је у пожарима који су готово опустошили град 1763. и 1773. године. Једине грађевине које су преживеле пожаре биле су Саборна црква Свете Тројице (из 1564) и Преображењски храм (из 1285, касније срушен од стране бољшевика). Након пожара кренуло се са обновом града, израђен је потпуно нови урбанистички план и уведено је обавезно кориштење камена и цигле као основних грађевинских материјала, а све са циљем да би се спречили будући катастрофални пожари.

Већина нових грађевина грађена је у стилу класицизма са елементима барока.а најпознатија од световних грађевина саграђена у том периоду је Путнички двор Катарине Велике чија градња ја започела 1763, а коначно је завршен тек 1812. године.

У црквеној архитектури доминирале су за то доба класичне четвороугаоне грађевине са једном доминантном куполом и неколико звоника, са богатим фасадним украсима.

У другој половини XIX и почетком XX века почињу да се граде вишеетажни мултифункционални објекти, а најпознатији од њих је комплекс Морозовски град (данас Двор Пролетарки) у оквиру којег су се налазили и производни погони и стамбене јединице. Током периода комунистичке владавине град се знатно проширио ка периферији, и у том периоду изграђени су бројни масивни архитектонски објекти у за то време типичном „стаљинистичком стилу“.

Tver cinema.jpg
Двор Пролетарки.JPG
Tver theater.JPG
Биоскоп „Звезда“ у стилу конструктивизма Морозовски град Тверско позориште

Међународна сарадња[уреди]

Град Твер има потписане уговоре о братимљењу са следећим градовима:

Са следећим градовима Твер има уговоре о специјалним везама и сарадњи:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Название ТВЕРЬ и ТВЕРЦА в письменных источниках
  2. Никонов, Владимир Андреевич, Краткий топонимический словарь, Мысль, год. 1966. pp. 169-509
  3. Погода в Твери в августе 2010
  4. „Climate data for Tver”. Приступљено 2011-01-12. 
  5. Татищев В. Н. История Российская. ― М., 1964. т. 3. с. 127
  6. Древнерусские берестяные грамоты. Грамота Твер. 1
  7. Тверь история
  8. Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  9. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров. (на Russian). Всесоюзная перепись населения 1989 года. Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  10. Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service. Приступљено 4. 9. 2012.. 
  11. Население Твери
  12. Всероссийская перепись населения 2010::Тверьстат

Спољашње везе[уреди]