Kohovi postulati

Kohovi postulati ili Henle-Kohovi postulati (nem. Henle-Koch-Postulate)

Godine 1890. lekar i bakteriolog Robert Koh objavio je kriterijume (postulate) za procenu da li je određena bakterija uzročnik date bolesti. Postulati se delom zasnivaju na ranije objavljenim radovima anatoma Jakoba Henlea koji je bio Kohov profesor.

Kohovi postulati glase:

• Bakterija mora biti prisutna u svakom bolesnom organizmu
• Bakterija mora biti izolovana od bolesne jedinke i uzgajena u čistoj kulturi
• Bolest mora biti reprodukovana kada se čista kultura bakterije unese u neoboleli organizam
• Mora biti moguće izolovati bakteriju iz laboratorijski zaražene jedinke

Ovi postulati su uneli naučnu jasnoću u mladoj nauci bakteriologiji.

Ograničenja

Prvi postulat je originalno glasio: „Bakterija mora biti prisutna u svakom bolesnom organizmu, ali ne i u zdravom“. Koh je odbacio poslednji deo rečenice, jer se susreo sa slučajevima asimptomatskih oboljenja. Parazitne bakterije tifusa su dobar primer, jer one nekad žive u simbiozi sa organizmom domaćina, dok su veoma opasne za druge.

Drugi postulat ne važi za lepru, čija se bakterija izazivač ne može uzgajiti u laboratoriji.

Treći postulat ne važi u svim slučajevima (recimo kolera, tuberkuloza) kako je sam Koh zaključio 1884.

Bezopasne bakterije ponekad izazivaju oboljenja ako steknu dodatnu virulentnost, dopru do tkiva ljudskom intervencijom, ili ako napadnu osobu sa oslabljenim imunitetom. Takođe, reakcija obolelih na infekciju je najčešće veoma individualna.

I pored ovih ograničenja, Kohovi postulati su vredan test uzročno-posledične veze između mikroorganizma i pojave bolesti.