Krimska platforma

Krimska platforma (angl. Crimea Platform, krim. Qırım platforması) - je međunarodni format za konsultacije i koordinacije akcija međunarodnih partnera Ukrajine u cilju suprotstavljanja posledicama i pretnjama privremene okupacije Krima od strane Ruske Federacije i, na kraju, vraćanja poluostrva pod kontrolu Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova je prošle godine na inicijativu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog razradilo koncept Krimske platforme i počelo da konsoliduje globalnu podršku ovoj inicijativi i da poziva partnere da učestvuju na njenom konstitutivnom Samitu i daljem radu. Krimska platforma će ujediniti sve postojeće nacionalne i međunarodne napore za deokupaciju ukrajinskog poluostrva. Krimska platforma ostaje otvorena za pristupanje. To znači da pozivamo sve zemlje da učestvuju u njenom  radu i usredsrede se na one aspekte koji su prioritet u njihovoj spoljnoj politici: zaštita ljudskih prava, sloboda plovidbe, međunarodno pravo i međunarodno humanitarno pravo, zaštita životne sredine, kao i kulturnih, obrazovnih, verskih prava ljudi. Vrata Platforme su otvorena za sve zemlje.

Delatnost Krimske platforme

Delatnost Krimske platforme realizovaće se u pet prioritetnih oblasti:

1.      konsolidacija međunarodne politike nepriznavanja promene statusa Krima;

2.     efikasnost sankcija, njihovo jačanje i blokiranje puteva za njihovo izbegavanje;

3.     zaštita ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava;

4.     obezbeđivanje bezbednosti u Azovsko-crnomorskom regionu i šire, zaštita principa slobode plovidbe;

5.     prevazilaženje ekoloških i ekonomskih posledica okupacije.   

Konstitutivni samit i Zajednička deklaracija učesnika Međunarodne krimske platforme

Konstitutivni samit Krimske platforme održan je 23. avgusta u Kijivu. To je prvi događaj Platforme na najvišem političkom nivou na kome je zvanično započeta njenu delatnost. Na Samitu su se obratili predsednik Ukrajine, predsedavajući Vrhovne rade, premijer, lider krimsko-tatarskog naroda, šefovi stranih delegacija i predstavnik ekspertske mreže Krimske platforme. Na Samitu je učestvovalo 46 zemalja i međunarodnih organizacija.

Tokom samita održane su četiri panel diskusije na sledeće teme:

1.      Politika nepriznavanja i sankcija

2.     Bezbedonosni izazovi

3.     Zaštita ljudskih prava na privremeno okupiranom Krimu

4.     Obnova prava krimsko-tatarskog naroda.

Delatnost Krimske platforme se ne završava, ona će tek početi nakon Samita. Paralelno će se odvijati na nekoliko nivoa:

1.      Međuvladinom

2.     Parlamentarnom

3.     Ekspertskom

Organizacija Samita i proces izrade njegove Zajedničke deklaracije pokazali su dve važne stvari.

Prvo: već smo uspeli da formiramo jezgro međunarodne koalicije za oslobađanje Krima, čiji broj stalno raste.

Drugo: uspeli smo da razvijemo zajedničko razumevanje među našim najvažnijim partnerima da će odugovlačenje u odgovoru na okupaciju Krima, masovna kršenja ljudskih prava, međunarodnog humanitarnog i pomorskog prava i drugi zločini povezani sa okupacijom zapravo dati Rusiji i drugim autoritarnim režimima kart blanš za dalji napad na pravila demokratskog sveta

●       Uprkos svim pokušajima Rusije da stane na put našim naporima, Samit je pokazao široku podršku Ukrajini od strane međunarodne zajednice

●       Zajednička deklaracija učesnika Međunarodne krimske platforme nije samo formalno pokretanje Platforme. Ona je takođe potvrdila nepromenljivost formule „Krim je Ukrajina“, osudila zločine Ruske Federacije na Krimu i okolini, izložila parametre međunarodne politike dekupacije ukrajinskog poluostrva.

Protivljenje Krimskoj platformi od strane Rusije

Poznato nam je da je Rusija ucenjivala i pretila zemljama, zahtevajući da ne učestvuju u Platformi i da nastavlja da ulaže napore da diskredituje inicijativu. U tom kontekstu, učešće na Krimskoj platformi je test sa kim se ova ili ona država bavi pitanjem okupiranog Krima, da li sa Rusijom i agresijom ili sa Ukrajinom i međunarodnim pravom.

Parlamentarna dimenzija Krimske platforme i ekspertska mreža

●       Grupe za podršku Krimskoj platformi koju je osnovala Vrhovna rada Ukrajine u saradnji sa Parlamentarnom skupštinom NATO u parlamentima Letonije i Litvanije

●       U Kijevu je 6. avgusta 2021. godine održan konstitutivni forum ekspertske mreže Krimske platforme.

●       Više od 200 ukrajinskih i stranih nezavisnih stručnjaka i naučnika iz 33 zemlje već joj se pridružilo.

●       Mreža će pružati kontinuirano praćenje i temeljnu analizu situacije na okupiranom Krimskom poluostrvu i u regionu Crnog i Azovskog mora, razvijaće predmetne ideje i predloge o prioritetnim oblastima delatnosti Krimske platforme i pružaće stručne savete o nacionalnoj i međunarodnoj politici deokupacije Krima.

Važno: u engleskoj verziji koristimo naziv „Crimea Platform“ (ne “Crimean Platform”), hešteg #CrimeaPlatform

Osobenost Krimske platforme

Veliki međunarodni samiti su posebni događaji, uzimajući u obzir političke, zagovaračke, logističke, institucionalne i finansijske komponente njihove organizacije. Samit Krimske platforme je potpuno unikatan međunarodni događaj s obzirom na visoke kvantitativne i kvalitativne rezultate postignute zahvaljujući ljudskim, institucionalnim i finansijskim resursima koji su u njega uloženi.

Kao prvo, Krimska platforma nadmašila je rezultate svih prethodnih međunarodnih događaja u Ukrajini po broju predstavljenih delegacija na visokom nivou na njenom Samitu.

Na jeziku suvih brojki: Samitu Krimske platforme prisustvovalo je 46 zvaničnih delegacija, od kojih su 14 predvodili šefovi država i vlada, dve – šefovi parlamenata, više od deset je bilo na nivou ministara i članova vlada, a četiri su predvodili šefovi međunarodnih organizacija.

Poređenja radi:

-   Na Lavovskom sastanku država Centralne Evrope 1999. godine učestvovalo je osam šefova država;

-   U Černobiljskoj konferenciji 2011. godine učešće je uzelo 5 predsednika, 3 premijera, 2 generalna sekretara međunarodnih organizacija;

-  Na 20. sastanku Saveta ministara OEBS, održanom u Kijivu u decembru 2013. godine, učestvovalo je 57 delegacija država učesnica, ali je samo njih 40 bilo predstavljeno na ministarskom nivou, a ostatak na nivou zamenika ministara ili drugih ovlašćenih predstavnika vlada.

Kao drugo, osobenost Krimske platforme leži u inovativnoj arhitekturi ovog koordinaciono-konsultativnog formata, odnosno u  njegova tri nivoa - međuvladinom, međuparlamentarnom i ekspertskom.

Zahvaljujući ovoj posebnoj strukturi, svaki od nivoa Krimske platforme može se međusobno pojačavati i dopunjavati. Ovo je prvi međunarodni format u istoriji Ukrajine, koji pored napora diplomata uključuje i ključne komponente parlamentarne i ekspertske diplomatije.

Nijedan drugi koordinaciono-konsultativni format nije uspeo da ujedini toliko parlamenata sveta i ukrajinskih i stranih stručnjaka kao Krimska platforma. Njena ekspertska mreža već je okupila više od 200 analitičara, stručnjaka i naučnika iz 33 zemlje, a ovaj broj će nastaviti da raste. Poređenja radi - samo 42 nevladine organizacije bile su akreditovane na zasedanju Savetu ministara OEBS.

Ukrajina je na Samitu Krimske platforme pokazala svoje liderstvo na regionalnom nivou kao država koja pokreće nestandardne mehanizme za rešavanje sukoba u situaciji u kojoj alati tradicionalne diplomatije ne funkcionišu.

Samit Krimske platforme privukao je značajnu pažnju ukrajinskih i svetskih medija. Za događaj je akreditovano 370 novinara, od kojih je 170 stranih.

5 činjenica o učesnicima Krimske platforme

1.       46 država i međunarodnih organizacija učestvovalo je na konstitutivnom Samitu Krimske platforme 23. avgusta u Kijivu.

2.      Među njima su:

-       3/4 država Evropskog kontinenta

-        EU i NATO kao institucije

-        7/7 država Grupe sedam (G7)

-        27/27 država EU

-        30/30 država NATO

-        Lublinski trougao (Ukrajina, Poljska, Litvanija)

-        Pridruženi trio (Ukrajina, Gruzija, Moldavija)

-        svi susedi Ukrajine (osim Belorusije i RF)

-        4/7 kontinenta

3.      Svi šefovi delegacija, bez obzira na nivo, ovlašćeni su da zvanično pristupe Krimskoj platformi i usvoje Deklaraciju.

4.      Deklaracija Krimske platforme ostaje otvorena za pristupanje nakon Samita, zato će krug učesnika Platforme nastaviti da raste.

5.      Na Samitu je zvanično pokrenuta delatnost Krimske platforme na svim nivoima (međuvladinom, međuparlamentarnom i ekspertskom) koja će postojati sve dok se poluostrvo ne vrati pod kontrolu vlade Ukrajine.