Krinit Arotras
Krinit Arostas (grčki: Κρινίτης ili Κρηνίτης Ἀροτρᾶς) je bio vizantijski vojskovođa i strateg Peloponeza i Helade iz 10. veka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Arostas je pripadao porodici Krinita koja je bila jermenskog porekla[1]. U izvorima se pominje na više mesta. Najpre je 923. godine određen da doprati Tornika, nećaka i naslednika Grigorija Taronskog, u Carigrad[2]. Nešto kasnije odlazi u Taron da preuzme zemlje koje je preminuli Tornik zaveštao vizantijskom caru Romanu Lakapinu. Krinit Arotras se identifikovao sa Krinitom, strategom teme Peloponez, ali je Krinit samo prezime pa stoga ni ova pretpostavka nije sigurna[2]. U žitiju svetog Luke Novog govori se o Krinitu, strategu teme Helada koga je sveti Luka posetio u Tebi nakon čega je Krinit premešten na Peloponez. Objavljen je i pečat Krinita, carskog protospatora i stratega Peloponeza[2]. U poslednja dva slučajeva sigurno je da se radi o Krinitu Arotrasu.
Slovenski ustanak na Peloponezu[uredi | uredi izvor]
Krinit je ostao upamćen po gušenju slovenskog ustanka na Peloponezu 922/3. godine. Podatke o ustanku ostavio je car Konstantin Porfirogenit, Lakapinov naslednik, u svom delu "Spis o narodima" (De Administrando Imperio). Sloveni peloponeske teme podigli su ustanak u vreme vladavine cara Teofila i njegovog savladara (kasnije i naslednika) Mihaila. Protospatar Teokist Vrijenije, tadašnji strateg Peloponeza, uspeo je da uguši ustanak odredivši danak od 60 nomizmi Milinzima, a 300 nomizmi Jezeritima[3]. Slovenska plemena ponovo su se odmetnula 922. godine tokom carevanja Romana Lakapina i strategovanja Jovana Protevona. Odbili su da prihvate vizantijske arhonte i da služe u vizantijskoj vojsci. Novi strateg Peloponeza od 922. godine je Krinit Arostas kome je naređeno da uguši ustanak. Otpočeo je rat marta peseca popalivši svu slovensku zemlju. Ustanak je trajao do novembra kada su Sloveni zatražili pregovore. Ubrzo je zaključen mir. Arostas je povećao danak Milinga za 540 nomizmi, a Jezeritima za 300 nomizmi te su oba plemena sada plaćala po 600 nomizmi. Novac je odlazio u državnu kasu[4].
Nemački vizantolog Karl Hopf smatra da se Arostas nlazio na funkciji stratega Peloponeza do 939. godine kada je ponovo imenovan za stratega Helade. Na Peloponezu ga je nasledio Varda Platipod koji se ne pominje ni u jednom izvoru sem u "Spisu o narodima"[4].
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom 2, Beograd (1959), pp. 69-73.
- Charanis, Peter (1963). The Armenians in the Byzantine Empire. Lisbon: Calouste Gulbenkian Foundation Armenian Library.