Pređi na sadržaj

Kuperovi parovi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kuperovi parovi su parovi elektrona ili nekih drugih fermiona koji se vezuju u sistemu slabo-interagujućih čestica. Kuperovi parovi su predviđeni BSC teorijom superprovodnosti.

Ovako vezani par dva fermiona čine jedan bozon, te se superprovodnost objašnjava i kao superfluidnost Kuperovih parova. Superprovodnost se ne manifestuje u idealnim sistemima u kojima nema nikakve interakcije.

Kuperov zadatak

[uredi | uredi izvor]

Kuperov zadatak je problem formulisan 1956. godine.

Osnova Kuperovog zadatka je varijacionim metodom naći talasnu funkciju jednog fermionskog para pod pretpostavkama da elektron interaguje privlačnom silom samo sa drugim elektronom u paru, dok je njegova interakcija sa ostalim elektronima zanemarljiva. Privlačna interakcija elektrona u Kuperovom paru snižava energiju sistema, te će energija biti niža od energije Fermijeve sfere (F).

Sparivanje između elektrona u Kuperove parove potiče od ideje BCS teorije. Slobodni elektroni koji se nalaze u kristalnoj rešetki deluju Kulonovim silama, te od viška naelektrisanja dolazi do malih deformacija i pomeranja rešetke. Oscilacije u rešetki se mogu smatrati kazičestičnim ekscitacijama, fononima.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Tinkham, Michael (1996). Uvod u superprovodnost. McGraw-Hill, Inc. str. 43—46. ISBN 978-0-07-064878-4.