Бозони

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бозон)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Таласна функција бозона је симетрична функција. На слици је приказана таласна функција која описује стање 2 бозона у бесконачној потенцијалној јами.

Бозони су честице целог спина (), за разлику од фермиона који имају половни спин (). За њих не важи Паулијев принцип који важи за фермионске честице, већ су стања која ће бозони заузети у датом систему описана Бозе-Ајнштајновом расподелом. За разлику од фермиона, више бозона могу заузимати потпуно исто кватнтно стање.

Бозони су добили назив по индијском физичару Сатјендри Нату Бозеу (Satyendra Nath Bose) на предлог Пола Дирака.

Све елементарне честице се деле на фермионе и бозоне. У бозонске елементарне честице спадају глуон, фотон, W+, W- и Z0 бозон, теоријски предвиђени гравитон, итд. И композитне честице могу бити бозони, као што су мезон или стабилна језгра парног масеног броја (нпр. деутеријум, ) Такође, многе квазичестице су бозони као што су фонон, плазмон, Куперов пар, итд.

Када се гас бозонских честица охлади до јако ниских температура, јако велики број бозона заузима најниже квантно стање у систему и долази до Бозе-Ајнштајнове кондензације. Примери Бозе-Ајнштајнове кондензације сусуперфлуидност, БЦС теорија суперпроводности, итд. У таква стања могу доћи бозони или бозонске квазичестице сачињене од фермиона (Куперови парови).

Види још[уреди]