Kupovna opcija
Kupovna opcija (call option) je finansijski ugovor između dve strane, tj kupca i prodavca toga tipa opcije. Kupac opcije ima pravo da kupi ugovorenu količinu određenog finansijskog instrumenta do određenog datuma dospeća i po unapred ugovorenoj ceni (strike price). Kupac ima pravo da kupi, ali ne mora. S druge strane prodavac je obavezan da proda finansijski instrument ako i kad kupac zahteva. Da bi kupac imao takvo pravo kupovine on mora da plati premiju ili tzv. cenu opcije (option price) za to pravo.
Finansijski instrumenti mogu biti: akcije, strane valute, obveznice, fjučersi i indeksi. Fjučersi znače da se može kupiti bilo koja sirovina nafta, zlato, žito itd..
Kupac kupovne opcije želi da cena finansijskog instrumenta raste da bi on kupio određeni instrument po nižoj ceni, tj. ceni po kojoj je on ugovorio da kupi. Prodavac kupovne opcije s druge strane dobija unapred premiju, ali rizikuje gubitak ako cena opcije naraste više od premije koju je on dobio.
Postoje i razlike između
- američke kupovne opcije, u kojoj kupac može da kupi opciju bilo kad do dana isteka opcije
- evropske kupovne opcije, u kojoj kupac može kupiti opciju samo na dan isteka
Kupovnim opcijama se mogu kupiti mnogi finansijski instrumenti.
Cena opcije (option price) je premija koju kupac plaća da bi imao pravo da kupi finansijski instrument do roka dospeća kad smatra da je najpovoljnije po njega.
Primer kupovne opcije za akcije[uredi | uredi izvor]
- Investitor kupuje kupovnu opciju zvanu kol opciju po ceni od 50 na dan 16. septembar 2006. i plaća premiju od 5 jedinica za tu kupovnu opciju. Sadašnja cena akcije je na primer 40
- Pretpostavimo da je cena akcije narasla na 60, tada se kupac može odlučiti da iskoristi opciju i da kupi akciju po ugovorenoj ceni od 50. Čim kupi akciju kupac je može prodati na otvorenom tržištu po 60 jedinica i zaraditi na taj način 10 jedinica. Pošto je platio premiju 5 jedinica neto zarada mu je 5 jedinica.
- Ako cena akcije nikad ne pređe 50 do dana dospeća opcije kupac neće kupiti takvu akciju, pa će kupovna opcija isteći kao bezvredna, a kupac opcije će imati gubitak od 5 jedinica.
- Kupac opcije može da izgubi najviše premiju, dakle 5 jedinica, ali ima mogućnost neograničene zarade
- Ako cena akcije naraste na 55, tada će kupac kupiti akciju po ugovorenoj ceni od 50. Zarad mu je 5, ali pošto je platio premiju 5, njegov neto profit je nula.
Primer na slikama[uredi | uredi izvor]
Na slici se vidi cena opcije (option price) kao početni gubitak kupca ako je cena akcije (share price) ispod ugovorene cene (strike price). Kada cena akcije naraste iznad ugovorene cene kupac će kupiti akciju po ugovorenoj ceni, koja je tada niža od prave cene akcije. Kupac ima određenu zaradu, ali neto zarada je zarada minus cena opcije. Kupac opcije ima neto zaradu tek kad je
cena akcije > ugovorena cena + cena opcije.