Kohlearna implantacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kohlearna implantacija
Kohlearni implant
MedlinePlus007203

Kohlearna implantacija je invazivna terapijska metoda u otorinolaringologiji zasnovana na hirurškom ugrađivanju električnog pomagala, kohlearnog implantata, ili slušne proteze osobama sa teškim, veoma teškim i potpunim senzorineuralnim gubitkom sluha.[1][2]

Implantat ne vraća normalan sluh. Umesto toga, on gluvoj osobi pruža mogućnost da dobije pristup zvuku i senzornim informacijama putem slušnog modaliteta i korisnu predstavu o zvukovima u okruženju i pomogne joj da razume govor i razvije svoje govorno-jezičke i kongnitivne potencijale, i time se što uspešnije uključi u socijalnu sredinu u kojoj živi.[3][4][5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kohlearni implant se danas smatra prema mišljenju pojedinihnaučnika,[6] najznačajnijim pronalaskom u drugoj polovini dvadesetog veka, jer može da zameni ceo čulni organ, na šta ukazuje i podatak da je do decembra 2012. godine širom sveta je obavljeno je oko 324.200 kohlearnih implantacija. U Srbiji je do druge polovine 2010-tih ugrađeno 400 kohlearnih implanata.[7]

Primena ove intervencije kod dece započela je od 1990. godine i da 2018. godine u svetu, je on ugrađen u preko 80.000 slučajeva.[8]

Prva kohlearna implantacija u Srbiji urađena je na Klinici za bolesti uva, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine 2002. godine (110). Od 2002. do 2013. godine izvršeno je 100 kohlearnih implantacija kod pacijenata uzrasta od jedne do 61 godine. Osim u Novom Sadu, ugradnju kohlearnog implanta vrše i Kliničko-bolnički centar „Zvezdara u Beogradu, Klinički centar Srbije u Beogradu i Klinički centar Niš.[9]

Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]

Dete sa ugrađenim kohlearnim implantom

Primenom kohlearne implantacije omogućava električnu stimulaciju neoštećenom spiralnom ganglionu auditivnog nerva, i time mu omogućio da nadoknadi oštećenje čulnih ćelija – cilija u unutrašnjem uvu i omogući slušanje deci i/ili odraslim osobama sa gluvoćom.[3] Prema tome krajnji ishod koji se želi postići kohlearnom implantacijom je da osoba sa teškim i potpunim oštećenjem sluha može da čuje i razvije svoje govorno-jezičke i kongnitivne potencijale, i time se što uspešnije uključi u socijalnu sredinu u njenom okruženju.[10][11]

Kohlearna implantacija zahteva multidisciplinarni pristup jer uključuje:[12][1][13][14]

  • pravilan izbor kandidata, od strane većeg broja stručnjaka, kako bi se donela odluka da li je neko kadidat za implantaciju
  • hiruršku proceduru,
  • dugotrajnu intervenciju od strane mnogobrojnih stručnjaka.[5]
  • pravilnu edukaciju roditelja, jer konačnu odluku o kohlearnoj implantaciji kod dece donose roditelji, tako da su stručnjaci u obavezi da im pruže punu podršku i široku informisanost o dobrobitima i rizicima implantacije.[3]

Razlika između slušnog aparata i kohlearnog implanta[uredi | uredi izvor]

Kohlearni implant se mnogo razlikuje od slušnog aparata. Slušni aparati pojačava zvukove tako da ih mogu otkriti oštećene uši. Kohlearni implantati zaobilaze oštećene delove uva i direktno stimulišu slušni nerv. Signali generisani od implanta slušnim nervom se šalju u mozak, koji prepoznaje signale kao zvučne.[1][15]

Sluh preko kohlearnog implantata razlikuje se od normalnog sluha i pacijentu treba dosta vremena da se nauči na njegovu primenu. On ne omogućava potpuni povratak slugha kao što to čini slušni pojačivač, ali njegovom korisniku omogućava da prepozna upozoravajuće signale, razume druge zvukove u okolini i da razume govor u direktnom kontaktu ili preko telefona.[16]

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Sastavni delovi implanta.[17]

Kohlearni mplant se sastoji od spoljašnjeg dela, koji stoji iza uva, i drugog dela koji je hirurški umeće ispod kože:[18][19]

Spoljašnji deo
  • Mikrofon, koji prima zvuk iz okoline.
  • Govorni procesor, koji bira i sređuje zvukove koje je primio mikrofon. On u sebi ima implementiranu procesnu strategiju ili mogućnost da se ona odabere. Njegova uloga je da transformiše zvučni signal u set instrukcija – informacija.

Spoljašnji procesor za rad koristi električnu energiju iz električne baterije, a za prenos se koriste radio-frekvencije, pri čemu se zvučne informacije kodiraju u nosače radio-frekcvencija pomoću određene vrste modulacije.

Unutrašlji deo
  • Implantirani prijemnik/stimulator, koji prima signale od govornog procesora (koji se prenose do prijemnika/stimulatora putem transkutane veze, koja podrazumeva spoljašnji predajnik i antenu prijemnika u implantiranom prijemniku/stimulatoru), i pretvara ih u električne impulse. Uz pomoć aktivne elektronike ovaj deo uređaja generiše stimuluse koji se usmeravaju u kohleu i referentnu elektrodu unutar optičkog kabla. Električnu energiju za implantiranu elektroniku stvara sam stimulus u prijemniku/simulatoru, ispravljanjem i filterisanjem celokupnog radio-signala koje je antena primila.
  • Snop kablova, u proseku dužine od 18 do 26 mm, koje idu od prijemnika/stimulatora do implantiranih elektroda u optičnom kablu koje su plasirane unutar skale timpani. Različite elektrode stimulišu različite grupe neurona. Stimulacija elektrodama blizu bazalnog kraja kohlee izaziva osećaj relativno visokih frekvencija. Stimulacija elektrodama koje progresivno idu ka vrhu izaziva osećaj sve nižih frekvencija.[20]
Konstrukcija uređaja je takva da korisnicima u većini slučajeva omogućava da diskriminišu do 22 frekvencije, mada u proseku je ta diskriminacija znatno lošija i govori u prilog osam efikasnih mesta. Što se jačine tiče, osobe sa implantom mogu da razlikuju od 7 do 45 nivo glasnoće, u proseku oko 25 (osobe očuvanog sluha mogu oko 83)

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Kohlearna implantacija je indikovana u slučajevima:[1][21][22][23][24]

  • izražene bilateralne senzinuralne gluvoće,
  • odsustva naglašenog poboljšanja percepcije govora uz pomoć optimalno odabranog slušnog aparata koji je korišćen 3-6 meseci,
  • odsustvo somatskih bolesti, kognitivnih i psiholoških problema.

Preduslov za ugradnju je motivacija deteta, psihološka podrška roditelja i njihova spremnost na dugoročnu rehabilitaciju.[25][26]

Važno je napomenuti da kod dece koja ne čuju od rođenja ili su izgubila sluh u ranom detinjstvu, kohlearna implantacija će dati najbolji rezultat ako se izvede što ranije.[3]

Ograničenja[uredi | uredi izvor]

Kohlearna implantacija neće doneti željeni rezultat ako gubitak sluha nije posledica oštećenja ili smrti ćelija puža, već je povezan sa oštećenjem slušnog nerva ili onih delova mozga koji su odgovorni za sluh. Prema tome, ako je sluh izgubljen zbog neuritisa (upale) slušnog nerva,[27] ili je uzrok cerebralno krvarenje koje je oštetilo slušne centre moždane kore, izvodljivost operacije je minimizirana.[1]

Kohlearna implantacija takođe može biti neefikasna ili potpuno beskorisna u slučaju da je kohlea unutrašnjeg uva kalcifikovana ili osifikovana, odnosno obložena solima kalcijuma koji su izazvali klijanja kostiju.

Dobre rezultate ne treba očekivati i kod bolesnika sa senzorneuralnim gubitkom sluha, koji dugo ne čuje zvukove, zbog atrofije slušnog živca i nemogućnosti njegove restauracije.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Nakon ugradnje kohlearnog implanta, neophodna je višegodišnja defektološka rehabilitacija koja obuhvata pre svega razvoj slušanja i govorno-jezički razvoj.[28][29] Deca sa ugrađenim kohlearnim implantom, koja su pravilno rehabilitovana mogu da pohađaju redovnu školu.[3][30]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Slike
Video

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Cochlear Implants”. NIDCD (na jeziku: engleski). 2015-08-18. Pristupljeno 2021-01-30. 
  2. ^ „Cochlear Implants Aid Speech Recognition in Most Adults”. Consumer Health News | HealthDay (na jeziku: engleski). 2021-01-14. Pristupljeno 2021-01-30. 
  3. ^ a b v g d Kohlearni implant U: Renata Škrbić, Procena egzekutivnih funkcija i aritmetičkih veština učenika sa kohlearnim implantom. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet Novi Sad, 2018.
  4. ^ Pisoni D, Conway C, Kronenberger W, Horn D, Karpicke J, Henning S. Efficacy and effectiveness of cochlear implants. In: Marschark M, Hauser P, editors. Deaf cognition: foundation and outcomes. New York, NY: Oxford University Press; 2008. p. 52–100
  5. ^ a b „Cochlear implants”. Hearing Link (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-30. 
  6. ^ Helms J, Muller J, Schon F, Brill S. [Cochlea implantation: results and costs, a review]. Laryngo- rhino- otologie. 2003;82(12):821–5.
  7. ^ Kral A, Sharma A. Developmental neuroplasticity after cochlear implantation. Trends Neurosci. 2012;35(2):111–22.
  8. ^ Macherey O, Carlyon R. Cochlear implants. Curr Biol. 2014;24(18):878–84.
  9. ^ Dankuc D, Šegan D, Komazec Z, Vlaški Lj, Lemajić- Komazec S, Sokolovac I. Kohlearna implantacija u Kliničkom centru Vojvodine- desetogodišnje iskustvo. Med Pregl. 2013;67(Supl. 1):S25–31.
  10. ^ Marschark M, Spenser PE, editors. Oxford handbook of deaf studies, language, and education. New York, NY: Oxford University Press; 2003.
  11. ^ „What is a Cochlear Implant? - Oxford University Hospitals”. www.ouh.nhs.uk. Arhivirano iz originala 07. 03. 2021. g. Pristupljeno 2021-01-30. 
  12. ^ Niparko JK, Lingua C, Carpenter RM. Assessment of candidacy for cochlear implantation. In: Niparko J, editor. Cochlear implants: principles and practices. 2nd ed. Philadelphia: Lippincott,Williams, Wilkins; 2009. p. 137–46.
  13. ^ Health, Center for Devices and Radiological (2018-11-03). „What is a Cochlear Implant?”. FDA (na jeziku: engleski). 
  14. ^ Hwang CF, Chen Y, Lin HC, Narayanan P, Oh SH, Truy E. Cochlear Implant and Its Related Science. Biomed Res Int. 2015. 2015:683967. [Medline]. [Full Text].
  15. ^ Macherey O, Carlyon RP. Cochlear implants. Curr Biol. 2014 Sep 22. 24 (18):R878-84. [Medline]. [Full Text].
  16. ^ „Cochlear implant: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-30. 
  17. ^ Verrecchia L, Galle Barrett K, Karltorp E. The feasibility, validity and reliability of a child friendly vestibular assessment in infants and children candidates to cochlear implant. Int J Pediatr Otorhinolaryngol. 2020 May 8. 135:110093. [Medline].
  18. ^ Roche JP, Hansen MR. On the Horizon: Cochlear Implant Technology. Otolaryngol Clin North Am. 2015 Dec. 48 (6):1097-116. [Medline]. [Full Text].
  19. ^ Basura G, Eapen R, Buchman C. Bilateral Cochlear Implantation: Current Concepts, Indications, and Results. Laryngoscope. 2009. 119:2395-2401.
  20. ^ Gifford RH, Shallop JK, Peterson AM. Speech recognition materials and ceiling effects: considerations for cochlear implant programs. Audiol Neurootol. 2008. 13(3):193-205. [Medline].
  21. ^ McJunkin JL, Buchman C. Cochlear implantation in adults. In: Myers EN, Snyderman CH, eds. Operative Otolaryngology Head and Neck Surgery. 3rd ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 137.
  22. ^ Naples JG, Ruckenstein MJ. Cochlear implant. Otolaryngol Clin North Am. 2020;53(1):87-102 PMID: 31677740 pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31677740/.
  23. ^ Vohr B. Hearing loss in the newborn infant. In: Martin RJ, Fanaroff AA, Walsh MC, eds. Fanaroff and Martin's Neonatal-Perinatal Medicine. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 59.
  24. ^ „Indications for Cochlear Implants: Overview, Preoperative Considerations, Etiologies of Severe to Profound Hearing Loss”. 2021-01-21. 
  25. ^ National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Cochlear implants for children and adults with severe to profound deafness. Technology appraisal guidance. www.nice.org.uk/guidance/ta566. Published March 7, 2019. Accessed April 23, 2020.
  26. ^ Roland JL, Ray WZ, Leuthardt EC. Neuroprosthetics. In: Winn HR, ed. Youmans and Winn Neurological Surgery. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 109.
  27. ^ Reefhuis J, Honein MA, Whitney CG, et al. Risk of bacterial meningitis in children with cochlear implants. N Engl J Med. 2003 Jul 31. 349(5):435-45. [Medline].
  28. ^ Kosanović R. Kohlearni implant kod dece. Opšta medicina. 2004;10(3–4):153–5
  29. ^ Older age may not impede outcomes of revision cochlear implant surgery. Medscape. 2015 Jan 29. [Full Text].
  30. ^ Bishop C, Eby T. The Current Status of Audiologic Rehabilitation for Profound Unilateral Sensorineural Hearing Loss. Laryngscope. 2010. 120:552-556.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Cochlear Implants Information from the National Institutes of Health (NIH). (jezik: engleski)
  • NASA Spinoff article on engineer Adam Kissiah's contribution to cochlear implants beginning in the 1970s. (jezik: engleski)


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кохлеарна_имплантација&oldid=27441956”