LFG Roland C.II

LFG Roland C.II^[1]
	Avion LFG Roland C.II
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1915.
Uveden u upotrebu	1916.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Dužina	7,65
Razmah krila	10,30
Visina	2,90
Površina krila	26,00
Prazan	765
Normalna poletna	1.282
Klipno-elisni motor	1 h Mercedes D.III
Snaga	1 x 117 kW
Brzina krstarenja	150 km/h
Maks. brzina na H=0	165 km/h
Taktički radijus kretanja	825 km
Plafon leta	4.500 m
Brzina penjanja	166 m/min

LFG Roland C.II (nem. LFG Roland C.II) je jednomotorni, dvokrilni višenamenski (izviđač, lovac, laki bombarder i školski) avion koga je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma LFG Roland Luft-Fahrzeug-Gesellschaft Berlin za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Roland C.I je bio prvi avion projektovan u Nemačkoj na osnovu savremenih dostignuća aerodinamike. Projektovanje ovog aviona je započelo 1915. godine pod upravom profesora Ludviga Prandtla (nem. Ludwig Prandtl), prvi put je razvijen avion na osnovu rezultata dobijenih iz aerotunela. To je izvedeno u aerodinamičkom institutu za istraživanje u Getingenu i poslužila su za racionalizaciju trupa i krila aviona. Ovom racionalizacijom je postignuto da se aerodinamički otpor svede na minimum i time poboljša s jedne strane brzina, a sa druge strane stabilnost aviona. Rezultati ovih istraživanja su doveli do toga da je bilo moguće smanjiti dimenzije aviona sa svim prednostima koje to sa sobom donosi. Projektovanje aviona Roland C.II se zasnivalo na istim principima i rezultatima koje su dobijeni iz aerotunela.

Vidljivi rezultati golim okom su bili: trup aviona koji je bio elipsastog poprečnog preseka i čistih aerodimaničkih linija. Krila su imala svega dve upornice između krila posebno modelirane kako bi imale što manji otpor. Broj zatezača je takođe sveden na minimum.

Kako se to odrazilo u poređenju sa konkurentima prikazano je u sledećoj tabeli:

Avion Roland C.II u poređenju performansi (proleća 1916)[uredi | uredi izvor]

Ime	Zemlja	Snaga motora	Maks. brzina	Poletna masa	Plafon
Roland C.II	Nemačko carstvo	160 KS	165 km/h	1309 kg	4000 m
Aviatik C.III	Nemačko carstvo	160 KS	160 km/h	1340 kg	4500 m
Nieuport 12	Francuska	110 KS	144 km/h	875 kg	4300 m
Morane-Saulnier P	Francuska	110 KS	163 km/h	760 kg	4800 m
Morane-Saulnier L	Francuska	80 KS	123 km/h	480 kg	4700 m
R.A.F. F.E.2	Velika Britanija	160 KS	147 km/h	935 kg	3353 m
R.A.F. B.E.2e	Velika Britanija	90 KS	145 km/h	959 kg	3500 m

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je elipsastog poprečnog preseka, polu monokok konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Trup ovog aviona se isticao čistom aerodinamičnom linijom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot i izviđač su sedeli u otvorenim kokpitima a bili su zaštićeni malim vetrobranskim staklom. pored toga sa strane trupa nalazili su se prozori kroz koje su i pilot i izviđač mogli da vide neposredno okruženje aviona.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Benz Bz III snage 120 kW (160 KS) ili linijski motor Mercedes D.III sa 117 kW (160 KS), ili linijski motor Benz Bz.IV snage 200 KS (149 kW). Hladnjak za vodu se nalazio na bočnim stranicama aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka. Spoj elise i motornog vratila bio je pokriven metalnom kapom u cilju smanjenja aerodinamičkog otpora.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dve upornice. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su imala oblik jednokrakog trapeza, i jednakih su dimenzija. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Gornje krilo je bilo pomereno prema kljunu aviona u odnosu na donje krilo. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza, jedan Spandau LMG 08/15 kalibra 7,92 mm je bio postavljeni ispred pilota na gornje krilo i gađao se kroz obrtno polje elise. Drugi mitraljez Parabellum LMG-14 kalibra 7,92 mm se nalazio u drugom kokpitu kod izviđača na obrtnoj tureli. Svaki mitraljez je bio snabdeven sa po 500 metaka. Avion je mogao da ponese 70 kg bombi.

Varijante[uredi | uredi izvor]

C.II - Dvosedi izviđač, eskortni lovac za pratnju.
C.IIa - U Odnosu na C.II ima modifikovana krila i povećan vertikalni stabilizator.
C.III - Modifikovano krilo i pojačan motor Benz Bz.IV snage 200 KS (149 kW).

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je proizvedeno oko 300 aviona ovog tipa. Od marta 1916. godine, prvi avioni tipa Roland C.II su stigli na front i mogli su da se suprotstave svojim letačkim karakteristikama većini savezničkih aviona.

Najveći nedostatak ovog aviona bio je nepreglednost iz pilotske kabine pokazalo se da pilot uopšte ne može da pogleda na dole, što je otežalo sletanje. Tako da nisu bile retke ozbiljne nezgode pri sletanju.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Nemačko carstvo

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 137. ISBN 3-89350-693-4.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 137. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 137. ISBN 3-89350-693-4.

[1]