Lizalica
Lizalica (engl. Lollipop) je vrsta bombone od šećera koja se sastoji od tvrde bombone koja je oblivena oko vrha štapića i namenjena je za lizanje.[1] Lizalice postoje i mnogim oblicima i ukusima.
Vrste[uredi | uredi izvor]
Lizalice postoje u velikom broju ukusa i boja, posebno voćnih ukusa. Zbog velikog broja kompanija koje proizvode lizalice, one se sada mogu pronaći u velikom broju ukusa i različitih oblika. U opticaju su male koje mogu biti kupljene u ogromnim količinama te se obično mogu uzmeti besplatno u bankama, kod frizera i na drugim mestima; do toga da mogu da se kupe velike u obliku štapića od bombone.
Neke lizalice imaju filove, kao što je mekana bombona ili žvakaća guma. Neke novine kod lizalice su da mogu da budu čudnog oblika, kao što je oblik buvljih larvi izrađen od bombona.[2] Postoje i lizalice koje imaju nejestive centre, već kada se izližu u njima mogu da se nađu druge stvari kao što je baterijska lampa, a sve više su u trendu lizalice koje u sebi imaju motor da bi vrtele lizalicu dok je u ustima.
Upotreba u medicini[uredi | uredi izvor]
Neke lizalice mogu biti obogaćene vitaminima. Takođe se neke mogu koristiti u toku dijeta, ali ipak one su bezukusne. Lizalice sa vitaminima se daju deci da bi ona uzela svoju terapiju.
Neke lizalice imaju fentalin koje brzo deliju kao anelgetik te se koriste u vojsci. Ipak ove lizalice se ne mogu nikako napraviti kao anelgetik za decu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ideja o jestivoj bomboni na štapiću je bilo veoma lako otkriti stoga je veoma verovatno da se lizalica tokom godina ponovo osmišnjavale i menjane veliki broj puta. Prva poslasičarnica koja je napravila lizalicu koje veoma liči na onu koju mi danas poznajemo nastala je u srednjem veku kada je plemstvo jelo proključan šećer pomoću štapića ili bez ruku.[3]
Izum današnje lizalice je još uvek misterija ali mnoge Američke kompanije početkom 20. veka su pokušale da usmu to priznanje za osmišljavanje. Prema knjizi Fod for trut: ekstrordeneri litl hronikls of d vord (engl. Food For Thought: Extraordinary Little Chronicles of the World ), lizalice je osmislio Džordž Smit iz Nju Hejvena, koji je počeo da pravi velike tvrde bombone na štapiću 1908[4]. Dao je ime "lolly pop" po trkačkom konju, koji je bio zaštitni znak lizalice 1931[5].
Pojam lizalica je uveo engleski leksikograf Fransis Gros 1796. Reč lizalica takođe može da se odnosi na rimsku poslasticu ušećerene jabuke na štapiću. U rimskom jeziku ona jabuka se nazivala loli pfaba[6].[7]
Sastojci[uredi | uredi izvor]
Glavni sastojak lizalica je šećer. Šećer može da postoji u dva oblika: u obliku lanca ili prstena. Za lizalice se koristi prstenasta struktura šećera zato što je stabilna. Zbog svoje stabilnosti se ovakav šećer nalazi u hrani ali takođe i u lizalicama.
Šećer je široko rasprostranjen sastojak te se nalazi u raznoj hrani koju konzumiramo svaki dan. Razlog upotrebe šećera je taj što on drugačije reaguje sa različitim sastojcima. Kada je šećer dovoljno zagrejan dolazi do raspada molekula što mu omogućava stvaranje raznih ukusa, boja i mirisa pomoću drugih sastojaka. Šećer u hrani može da gradi dva oblika čvrstog agregatnog stanja: staklasti i kristalni oblik. Kod lizalica se koristi staklasta struktura kao i kod mančmelova i karamel bombona[8]. Ova struktura se dobija kada se visoko koncetrinsan šećer zagreje na visokim temperaturama, ali isto tako će zagrevanje dovesti do skoro potpunog eliminisanja vlage. Krajnji proizvod će da sadrži 1% - 2% vlage. Ne kristalna priroda staklastog šećera je ta što se tamo nalaze inhibitori. Bez ovih inhibitora kao što je med ili puter, zbog kristalizacije, kada se šećer ohladi on bi sadržao dosta više vlage.
Drugi glavni sastoja lizalice je voda. Iako krajnji proizvod sadrži manje od 2% vode, da bi se proces kristalizacije šećera uopšte isvršio potrebna je voda. Ostali sastojci se biraju po izboru. Inhibitor koje se koristi zavisi od vrste šećera koja se koristi. Ipak u poređenju sa količinom šećera koji se koristi za izradu lizalice, količina inhibitor je mnogo manja. Ukusi, boja, žvake bombone i drugo se dodaje krajnjem proizvodu, oni nisu sastavni elementi glavne strukture lizalice.
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Iako su sami sastojci lazalice veoma jednostavni, sam proces njihovog nastanka je u stvari komplikovan. Prvi problem je kako dobiti staklastu strukturu. Ipak iza toga kako se formira staklasta struktura šećera stoji dosta hemije i fizike. Prvi korak posle mešanja glavnih sastojaka je zagravanje. Tokom zagravanja sastojci prelase u tečno agregatno stanje[9]. Ipak iako je za neke tvrde bombone potrebno da se smeša zagreje na 310 °C, temperatura zavisi od sadržaja mešavine i specifične zapremine. Nakon što se završi proces grejanja dolazi do hlađenja smeše. Ovako rashlađena smeša postaje prezasićena jer je ukupna količina tečnosti ispod 2%. Takođe posle rashlađivanja dolazi do nastanka prezasićenih tečnosti koje nastaju zboj korišćenja inhibitora tokom procesa kristalizacije koja su nestabilna. Tokom procesa hlađenja se pojavljuju najvažnije fizičke i hemijske karakteristike lizalice.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „How lollipop is made - manufacture, making, history, used, steps, machine, History, Raw Materials”. www.madehow.com. Pristupljeno 2020-04-07.
- ^ „Edible Insects - National Zoo| FONZ”. web.archive.org. 2005-11-11. Arhivirano iz originala 11. 11. 2005. g. Pristupljeno 2020-04-07.
- ^ „Lollipop Candy - The History of the Lollipop - Candy Favorites”. www.candyfavorites.com. Pristupljeno 2020-04-07.
- ^ Food For Thought: Extraordinary Little Chronicles of the World. 2004. str. 183.
- ^ „Lollipops and Candy Suckers - Retro Candy from CandyCrate.com”. web.archive.org. 2014-02-13. Arhivirano iz originala 13. 02. 2014. g. Pristupljeno 2020-04-07.
- ^ Online Etymology Dictionary (na jeziku: engleski), 2019-12-24, Pristupljeno 2020-04-07
- ^ Hubschmannova, Milena; Kalinin, Valdemar; Kenrick, Donald (2000). What is the Romani Language? (na jeziku: engleski). University of Hertfordshire Press. ISBN 978-1-902806-06-8.
- ^ On Food and Cooking. str. 647—712.
- ^ Review of Science and Food Technology. str. 470—491.