Lirdžet 25

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lirdžet 25

Avion Lirdžet 25B
Avion Lirdžet 25B

Opšti podaci
Namena poslovni
Posada 2
Broj putnika 8
Poreklo  SAD
Proizvođač Learjet Corp.
Probni let 12.08.1966.
Uveden u upotrebu 1966. do 1982.
Status aktivan
Broj primeraka 373
Dimenzije
Dužina 14,50 m
Visina 3,70 m
Raspon krila 13,40 m
Površina krila 24,60 m²
Masa
Prazan 3.730 kg
Maksimalna 6.804 kg
Pogon
Fizičke osobine
Turbomlazni motor 2 h General Electric CJ610-8A
Potisak TMM-a 2 x 13,1 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 884 km/h
Ekonomska brzina 756 km/h
Dolet 2.549 km
Plafon leta 15.545 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Lirdžet 25 je američki dvomotorni mlazni poslovni avion, projektovan i napravljen šezdesetih godina dvadesetog veka u firmi Learjet. Nastao je time što je njegovom prethodniku Lirdžet 24 produžen trup aviona tj. putničke kabine.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Lirdžet 25 unutrašnjost putničke kabine

Lirdžet 25 je razvijen na osnovu prethodnog, uspešnog modela Lirdžet 24, produžavajući mu trup za 1,27 metara, što je omogućilo postavljanje tri dodatna sedišta za putnike u kabini. Dalji razvoj ovog aviona nije time stao, već 1970. godine objavljene su dve modifikacije - Lirdžet 25B i Lirdžet 25C (koje su imale dodatne rezervoare za gorivo a time i povećan dolet aviona).

Dalja poboljšanja su se odnosila na popravku aerodinamike tako da je 1976. godine na Lirdžet 25 postavljeno novo krilo a taj avion je dobio oznake Lirdžet 25D. Ovaj model je bio dugoprugaš.

Pojavom novih naprednih General Electric CJ610-8 motora, koji su se najpre ugrađivali u model D i potvrdili svoju vrednost, ovi motori su se ugrađivali u sve novoizgrađene avione serije Lirdžet 25, kao i u zameni starih motora kojima su istekli resursi.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Lirdžet 25 je niskokrilni putnički avion metalne konstrukcije sa dva turbo mlazna motora smeštena na zadnjem delu trupa iza putničke kabine. Trup aviona je kružnog poprečnog preseka monokok konstrukcije. Na početku trupa se nalazila kabina pilota sa dva sedišta jedno pored drugog, iza pilotske kabine nalazi se putnička kabina. Na početku putničke kabine sa leve strane trupa, nalaze se ulazna vrata u avion koja su ujedno i stepenice. U nivou krila sa obe strane trupa se nalaze izlazi za slučaj vanredne opasnosti.

Konstrukcija krila je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Oblik krila je prav sa strelastom napadnom ivicom tj. osa krila je upravna u odnosu na trup aviona. Pokretni delovi krila (zakrilca i eleroni) su napravljeni kao aluminijumska konstrukcija obložena aluminijumskim limom. U unutrašnje šupljine krila (kutije) su smešteni rezervoari sa gorivom. Na krajevima krila su se nalazili dopunski rezervoari za gorivo. Krila su opremljena sistemom protiv zaleđivanja.

Stajni trap mu je tricikl, prednja noga se uvlači u kljun aviona a glavne noge stajnog trapa se uvlače u krila aviona[1].

Vatijante aviona[uredi | uredi izvor]

  • Lirdžet 25 - FAA plovidbena dozvola od 10. oktobra 1967. godine.
  • Lirdžet 25B - Poboljšana verzija. FAA plovidbena dozvola od 4. septembra 1970.
  • Lirdžet 25C - Poboljšana verzija sa većim kapacitetom goriva. FAA plovidbena dozvola od 4. septembra 1970.
  • Lirdžet 25D - Verzija dugog doleta.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Od 1966. godine napravljeno je 373 aviona Learjet 25 svih tipova a avioni su građeni i za vojnu i civilnu upotebu. U 1998. godini 309 aviona je još uvek bilo u upotrebi. U nesrećama je izgubljeno ukupno 48 aviona a proizvodnja je prestala 1982. godine. Bio je uspešan avion i prodavao se širom sveta.

Korišćenje u Jugoslaviji i Srbiji[uredi | uredi izvor]

Negde u isto vreme 1975. godine JNA (RV i PVO) je za potrebe prevoza visokog vojnog kora kupila dva Lirdžeta 25B[2] a SIV (Savezno Izvršno Veće - Vlada Jugoslavije) je takođe iste godine kupila dva aviona istog tipa. U avionskoj nesreći 1977. godine u blizini Sarajeva uništen je avion Lirdžet 25B registarski broj YU-BJH vlasništvo SIV-a u kome je poginuo Đemal Bjedić Predsednik SIV-a sa osobljem i posadom. Na mesto ovog aviona kupljen je takođe Lirdžet 25B novije serije. Kada su 1995. objedinjene službe vojske i vlade, sva četiri aviona Lirdžet i dva Falkona 50 su se našla u Avio-službi Vlade Republike Srbije[3].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://jetav.com/gates-learjet-25d-specs-and-description/
  2. ^ Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  3. ^ Janić, Čedomir (2007). Republika Srbija Avio-služba Vlade; Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2007). Republika Srbija Avio-služba Vlade; Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Đokić, Nebojša. (2011). „Avio servis saveznih organa SFR Jugoslavije”. Rasinski Anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski arhiv Kruševac. 9: strana 235. ISSN 1451-4346. 
  • Lekić, Mile (2007). Konstrukcija lakih aviona. Novi Sad: Lem Aeroprom. ISBN 978-86-909363-2-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Lirdžet 25 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лирџет_25&oldid=26919170”