Pređi na sadržaj

Ložban

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ložban (IPA izgovor: /[ˈloʒban]/, zvanično puno ime Lojban: a realization of Loglan) veštački napravljen jezik kojeg je kreirala Grupa za logičke jezike (Logical Language Group) 1987. a koji se bazira na ranijem projektu Loglan u nameri da istraži pitanja vezana za prirodu ljudskog jezika i odnosa jezika i mišljenja. Njegov je ISO 639 jezički kod jbo. Ložban je sačinjen da podrži i da izrazi jesnu i logički jednoznačnu misao. Naime njegova gramatika je toliko logična da se može upotrebiti i kao program koji se unosi radi kontrole strukture programskih jezika. Ipak, ovaj jezik nije namenjen za kompjutersku upotrebu već kao jezik za neposredno sporazumevanje među ljudima. Za razliko od esperanta ili interlingve ložban ne pretenduje da postane međunarodni pomoćni jezik, već da igra rolu u lingvističkim istraživanjima. Poznavaoci jezika ložban ističu da je on pogodniji kao jezički most ili posrednik u kompjuterskom prevođenju od drugih planski konstruisanih jezika, koji se mogu upotrebljavati u izražavanju ljudske misli, ili se već upotrebljavaju u tu svrhu, kao npr. esperanto ili interlingva.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Ovaj jezik potiče od jezika loglan a kreiran je od strane Džejms Kuk Brauna (James Cooke Brown) 1955. Članak o loglanu objavljen je u Američkom časopisu, Scientific American. Između 1982-1984. god. Došlo je do nesporazuma između Dr. Brovn-a i nekoliko loglan-poklonika – ne prvo o karakteristikama jezika, već o tome kako organizovati rad u Loglan Institutu; kako bi mi rekli: „zbog loših međusobnih odnosa“. Svađe su trajale, i Bravn ističe svoja autorska prava na jezik „loglan“ tako da ga niko van njegove grupe ne sme upotrebljavati.

Zatim 1987. nekoliko „loglanista“ na čelu sa Bobom Leševalijeom (Bob Lechevalier) napuštaju Institut i objavljuje novi jezik jezik na bazi loglana, ali koji je ipak bio dovoljno različit (pre svega u leksičkom smislu) da bi bio autorski nezavisan od loglana. Tako da su uvezi tog projekta osnovali Grupu za logički jezik (LLG), koja se stara o daljem razvitku jezika koga ju nazvali „Ložban“. U prvo vreme, samo su se leksičke osnove (korenovi reči) bili različiti kod „loglana“ i „ložbana“, ali su kroz vreme dve grupe nastavile da razvijaju projekte u sasvim različitim pravcima.

Ložbanci

[uredi | uredi izvor]

Nekoliko desetina danas može tečno čitati ložban-tekstove, ali manje od polovine njih može tečno da se izražava na tom jeziku. Oko 25% od njih govori esperanto, i verovatno preko 90% engleski, ali među njima ima i nekoliko Rusa i Francuza koji ne vladaju engleskim jezikom.

Teorijski gledano, jezik je veoma jednostavan, ali praktično je veoma egzotičan da bi bio lak za učenje, jer logika i jednostavnost nisu podudarne stvari. Eksperimenti sa ložbanom i loglanom pokazali su da ljudska misao, ma da teži logici, ne koristi je preterano rado u jezičkom izražavanju.

Na kraju ložban i loglan nisu jedini strogo logički planski jezici. Između mnogiih postoje još i ovi jezički projekti: AllNoun, Ceqli, CycL, Danoven, guaspi, Liva, Malat и Voksigid.

Izgovor

[uredi | uredi izvor]

Alfabet ložbana ima 26 slova: ',. a b c d e f g i j k l m n o p r s t u v x y z; ali oni, iako se sastoje od latiničnih slova ali nemaju slova h q w. Alfabet poredak je internacionalan – isti kao i raspored karaktera kod ASCII.

Akcent reči je na predzadnjem slogu. Kod stranih imena akcenti se posebno označavaju velikim slovom. Osim te upotrebe velika slova nisu u upotrebi. Jezička fraza je tečna. Primeri: "creka" ['ʃreka], "lalxu" ['lalxu]

Sintaksa

[uredi | uredi izvor]

Ložban imitira predikat-logiku, više no što je to slučaj u poznatim jezicima. On uobičajava da upakuje značenja u terminima gramatike ljudskog jezika ili logike, već u sopstvene ložban-termine: bridi (gramatički: fraza, logički manjeviše: predikat, selbri je glagol, u značenju imeničnog predikata... i sl.

Jezik različito upotrebljava glagole, imenice i ostale:

  1. Petar tuče Pavla.
  2. Petar je pavlov otac.

Ložban ove dve fraze gramatički izjednačuje: uzima slične glagole kao „tući“ i „biti nečiji otac“, kao da kažu „petar tuče pavla“ i „petar postaje otac („očava“) pavla“.

Diskusione grupe

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]