Lozovača
Lozovača (loza), tip je rakije koja se dobija destilacijom prevrelog grožđanog kljuka (komine, džibre). To znači da se nakon muljanja grožđa ne odvaja vino. Dve nedelje nakon završetka tihog vrenja kljuk se podvrgne destilaciji. Destilacija provrelog voćnog kljuka od grožđa obavlja se na umerenoj vatri. Od 100 kilograma kljuka grožđa dobija se oko 15 litara lozovače jačine 50% alkohola.[1]
Tehnologija proizvodnje[uredi | uredi izvor]
Tehnologija proizvodnje lozovače obuhvata:
- berba grožđa
- muljanje grožđa
- vrenje kljuka
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje lozovače
Način dobijanja[uredi | uredi izvor]
Celokupni kljuk se stavlja na vrenje, zatim se slobodnim padom, bez pritiska može ocediti na slavini kace ružičasto ili crno vino onoliko koliko se želi da se ostavi, a to se obično radi nakon 2–8 dana vrenja. U sudu ostaje delimično oceđen kljuk, koji još uvek sadrži manje ili više vina. Od takvog delimično oceđenog kljuka spravlja se lozovača koja se nalazi između prave lozovače i komovice.[1]
Prava lozovača dobija se destilacijom prevrelog kljuka od grožđa, nema odvajanja od kljuka, niti šire, niti vina nakon vrenja kljuka. Kraj vrenja kljuka ustanovljava se tako što se deo kljuka procedi i tečni deo vina sipa u staklenu menzuru, pa se u nju uroni eksolov širomer. Ukoliko je kljuk potpuno prevreo, na širometru se očitavaju vrednosti oko 0. Ukoliko se očitavaju vrednosti od 15–20 stepeni eksolovih, znači da još uvek ima šećera i za oko 1–2%. Tada treba sačekati da on potpuno prevri, pa tek onda destilisati kljuk.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „DA LI JE LOZOVAČA ISTO ŠTO I KOMOVICA?”. Podrum Vagić. Pristupljeno 27. 1. 2020.
- ^ „Lozovača”. Šljivovica. Pristupljeno 27. 1. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Banin, Dane. Proizvodnja rakije.