Londonski koloseum
 Londonski koloseum 2004. godine | |
| Lokacija | Ulica St. Martina London Ujedinjeno Kraljevstvo |
|---|---|
| Koordinate | 51° 30′ 35″ S; 0° 07′ 35″ Z / 51.509722° S; 0.126389° Z |
| Dezignacija | Grade II* |
| Tip | Opera |
| Maks. broj gledalaca | 2,359 sedišta na 3 nivoa (4 nivoa) |
| Konstrukcija | |
| Otvoreno | 1904. |
| Renovirano/obnovljeno | 2000—2004, Aedas RHWL |
| Arhitekta | Frenk Mečam |
| Veb-sajt | |
| londoncoliseum | |
Londonski koloseum (engl. London Coliseum), takođe poznat i kao Pozorište Koloseum (engl. Coliseum Theatre) pozorište je koje se nalazi u ulici Svetog Martina u Vestminsteru, London. Izgrađeno je kao jedno od najvećih i najluksuznijih londonskih „porodičnih” pozorišta. Otvoren 24. decembra 1904. godine kao Pozorište raznovrsnosti Londonski koloseum, zdanje je dizajnirao pozorišni arhitekta Frenk Mečan za preduzetnika Osvalda Stola.[1] Njihova ambicija bila je izgraditi najveću i najbolju muzičku dvoranu, opisanu kao „palatu zabave ljudi” toga doba.[2]
U vreme izgradnje, Koloseum je bio jedino pozorište u Evropi koje je pružao liftove za podizanje pokrovitelja do gornjih nivoa zgrade i bio je prvo pozorište u Engleskoj koje je imalo trostruku pokretnu scenu. Pozorište ima 2.359 mesta, što ga čini najvećim pozorištem u Londonu.
Nakon što se dugi niz godina koristilo za raznovrsne emisije, muzičke komedije i scenske predstave, a zatim za prikazivanje filmova u formatu sinerama (engl. Cinerama) između 1961. i 1968. godine, kompanija Sadler's Wells Opera uselila se u zgradu 1968. godine. Ova kompanija promenila je ime zgrade u Nacionalna opera Engleske 1974. godine i danas se koristi prvenstveno za operu, a takođe je i matična zgrada u Londonu Engleskog nacionalnog baleta.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Londonski koloseum sagradio je pozorišni arhitekta Frenk Mečam, koji je nameravao da to bude jedno od najvećih i najluksuznijih „porodičnih” pozorišta u Londonu. Izgradnja je započela 1903. godine, a zdanje je otvoreno 24. decembra sledeće godine kao Pozorište raznovrsnosti Londonski koloseum. Nalazi se u ulici St. Martin, London.[3]
Mečam je sagradio pozorište za pozorišnog preduzetnika Osvalda Stola, koji je imao ambiciju da to bude najveća i najbolja „Narodna palata zabave” toga doba.[3]
Mečam je želeo Pozorište raznolikosti — ne muzičku dvoranu, ali podjednako ne i zabavu prefinjenog ukusa. Rezultirajući program bio je spoj muzičke dvorane i pozorišta raznolikosti u jednom, sa pokretnom pozornicom. Izvorni slogan pozorišta bio je PRO BONO PUBLICO (za javno dobro). Otvoreno je 1904. godine, a nastup povodom inauguracije održan je 24. decembra iste godine.
Fond za englesku baštinu, u svom opisu pozorišta kada joj je 1960. dodeljen status, napominje da je ovo pozorište „bujan ambiciozan dizajn slobodnog baroka”, edvardijansko „Theatre de Luxe Londona” sa bogato ukrašenim enterijerom i velikim i grandioznim auditorijumom”.[4] Opis se nastavlja: „Raskošna predvorja i cirkulaciona područja sa mermernim oblogama, koja kulminiraju u ogromnom troslojnom auditorijumu sa bogatstvom eklektičnih klasičnih detalja vizantijskog izobilja, nekim motivima kao što su zdepasti stubovi koji razdvajaju najniži sloj, podupirući boksove, gotovo salivaneskno; parovi dvostranih lukova ispred loža sa zasvođenim kupolama na nivou galerije i polu-kupolastim, jonskim parovima stubova, dvoslojnih boksova za orkestar, smešteni u lučnim i pedimentiranim okvirima na kojima dominiraju vajarske grupe sa lavovima na kariotama. Veliki, polukružni, blokirani arhitravski proscenijumski luk sa kartuškim završnim kamenom.”[4]
Predstava povodom inauguracije održana je 24. decembra 1904. godine, ali je bila „totalni neuspeh i Koloseum je potpuno zatvoren samo dve godine nakon otvaranja 1906. i ostao je zatvoren do decembra 1907, kada je ponovo otvoren i konačno postao uspešan”.[2] Godine 1908. Londonski koloseum je bio domaćin utakmice u kriketu između Midlseksa i Sareja.[5] Godine 1911. dramaturg V. S. Gilbert producirao je svoju poslednju predstavu The Hooligan upravo u ovom zdanju.
Pozorište je promenilo svoj naziv iz Londonski koloseum u Pozorište Koloseum i taj naziv nosilo između 1931. i 1968. godine, kada je 8. aprila 1931. započela serija od 651 predstave muzičke komedije White Horse Inn. Pored toga, Artur Luis navodi:[2]
Pantomime su se počele izvoditi 1936. godine i to Pepeljugom, a izvođenja su redovno nastavljena do 1946. Godine 1947. Mjuzikl Annie Get Your Gun bio je izveden u Koloseumu i bio je zapanjujuće uspešan za to vreme, sa 1.304 predstave tokom tri neprekidne godine, što je bilo najduže izvođenje u pozorišnoj istoriji.
Potom je usledio dugi niz izvođenja glavnih američkih hitova, počevši sa Kiss Me, Kate 1951. godine, Guys And Dolls 1953, Pajama Game 1955. i Damn Yankees 1957. godine. Ali ovaj izuzetni period se konačno završio 1957. godine, kada predstava The Bells Are Ringing nije imala uspeha kod publike.
Koloseum je vratio prvobitno ime kada se Sadlerova kompanija velške opere preselila tamo 1968. godine, a 1974. godine je kompanija promenila ime u Engleska nacionalna opera; kompanija je 1992. godine kupila zgradu za 12,8 miliona funti.[2] Koloseum je bio domaćin Kraljevskih predstava raznovrsnosti 2004. i 2006. godine, a takođe je i londonsko sedište za nastupe engleskog nacionalnog baleta, koji ovde redovno tokom sezone nastupa kada nije na turnejama.
Grupa Hu je nastupila u Londonskom koloseumu 14. decembra 1969. godine, a ceo koncert je snimljen i potom objavljen.
Tehnički aspekti[uredi | uredi izvor]
Iako je krilni prostor Koloseuma ograničen zbog suženosti mesta na kom je zdanje sagrađeno, kako primećuje Lojd, „pozornica londonskog Koloseuma takođe je ogromnih razmera; 55 stopa široka 92 metra duboka”.[2] Pozornica nije skupljena. Ima najširi proscenijumski luk u Londonu i bila je jedna od prvih zgrada koja je imala električno osvetljenje. Izgrađena je sa trostrukom binom, mada se ista retko koristila tokom vremena. Koloseum je dizajniran da primi 2.358 ljudi na četiri nivoa.[2] Kao takav, on je najveće od svih londonskih pozorišta.[3]
Pozorište je do danas zadržallo mnoga svoja originalna obeležja i njemu je septembra 1960. godine Fond za englesku baštinu dodelio klasifikaciju drugog nivoa. Pre nego što je Sadlerova kompanija velške opere preuzela Koloseum 1968. godine, zgrada je „potpuno obnovljena, preuređena i dograđen je veliki deo za orkestar”. Ponovno je otvoren 21. avgusta 1968. godine predstavom opere Don Đovani.[2]
Druga velika obnova dogodila se između 2000. i 2004. godine,[4][6] kada je na renoviranju radio dizajnerski tim sa arhitektama, akustičarima i inženjerima iz RHWL-a i Arup-a.
Londonski koloseum ima dva lifta koji omogućavaju pristup osobama sa invaliditetom zaštitnicima do svih nivoa, osim Gornjeg kruga.[7]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Zgrada Londonskog koloseuma -
Detalj na fasadi -
Ulaz u Londonski koloseum -
Kupola -
Detalj na kupoli
.jpg)
-
Pozornica Londonskog koloseuma -
Unutrašnjost Londonskog koloseuma, pogled na binu i sedišta -
Plafon Londonskog koloseuma -
Unutrašnjost građevine sa binom, prostorom za orkestiram, boksovima i sedištima
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ KenRoe. „London Coliseum”. Cinema Treasures. Pristupljeno 15. 1. 2010.
- ^ a b v g d đ e Lloyd, Arthur. „The London Coliseum, St. Martin's Lane, London, WC2”. Arthurlloyd.co.uk. Pristupljeno 28. 11. 2014.
- ^ a b v "History of the Coliseum" Arhivirano 2015-07-26 na sajtu Wayback Machine, English National Opera, accessed 26 July 2015.
- ^ а б в Historic England. „Details from listed building database (1236022)”. National Heritage List for England. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ „When cricket hit the West End”. ESPN Cricinfo. 18. 1. 2014. Приступљено 18. 1. 2014.
- ^ Higgins, Charlotte (15. 12. 2005). „The Guardian Profile: Martin Smith”. The Guardian. (London). Приступљено 23. 1. 2013.
- ^ „Accessibility at London Coliseum | SeatPlan”. SeatPlan (на језику: енглески). Приступљено 28. 8. 2018.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Earl, John and Michael Sell, Guide to British Theatres 1750–1950, Theatres Trust, 2000 pp. 121–122 ISBN 0-7136-5688-3
- Glasstone, Victor, Victorian and Edwardian Theatres London: Thames and Hudson, 1975
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- English National Opera site
- London Theatre Guide with what's on at the London Coliseum
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
