Loci metod

Loci metod (nastao od latinske reči locus što znači mesto) je jedna od tehnika pamćenja koja se takođe zove i „palata“ pamćenja. Koristili su ga još za vreme starih Rimljana i Grka. U suštini, to je metod pojačavanja pamćenja korišćenjem vizualizacije za organizovanje podataka i njihovo prisećanje. Mnogi šampioni takmičenja u pamćenju koriste ovaj metod da bi se prisetili lica, cifara i reči.

Pojmovi koje se pamte ovim metodom se mentalno povezuju sa određenim fizičim lokacijama. Metod se oslanja na zapamćene prostorne odnose za grupisanje i utvrđivanje podataka.

Moderna upotreba

Moderno takmičenje u pamćenju je počelo 1991. godine, a prvi šampionat u SAD je održan 1997. godine. Jedan deo takmičenja zahteva da se zapamte nizovi cifara, dvocifreni brojevi, slova ili karte za igru. Takmičari, mnogo pre takmičenja, zapamte jedinstvenu sliku za svaki pojam. Takođe, zapamte dobro poznatu putanju i lokacije na njoj. Na takmičenju je dovoljno da postave sliku svakog pojma na jednu lokaciju. Da bi se setili nekog pojma krenu putanjom od početka, zaustavljajući se na lokacijama i posmatrajući sliku. Tada povežu slike sa pojmovima.

Šampion u pamćenju za 2006. godinu, Nemac Klemens Majer, iskoristio je put kroz svoju kuću da zapamti 1040 nasumičnih cifara za pola sata. Gari Šang koristio je loci metod da zapamti 65.536 cifara broja pi. Pomoću ovog metoda osoba sa sasvim običnim sposobnostima pamćenja za manje od sat vremena vežbe može da zapamti redosled pomešanog špila karata. Svetski rekord za ovo drži Simon Rajnhard sa 21,19 sekundi.

Ova tehnika se uči na kursevima. Postoje dva pristupa:

1. Povežite ključne ideje pojma i onda upamtite ideje u odnosu na druge, i
   
2. Razmislite o ključnim idejama predmeta, poređajte te ideje u odnosu na pojam i povežite ideje sa mestima u dobrom redosledu.

Mnogi izvori preporučuju da se loci metod koristi sa vizuelnim, zvučnim i drugim detaljima da se pojača pamćenje. Ipak, zbog jačine prostornog pamćenja, jednostavno mentalno stavljanje predmeta u stvarne ili izmišljene lokacije bez daljeg razrađivanja može da bude dovoljno efikasno za jednostavne asocijacije.

Novija varijacija loci metoda uključuje stvaranje izmišljenih mesta (zgrada, palata, puteva i gradova) za koje se primenjuje ista procedura. Prihvaćeno je da je početna postavka teža, ali je prednost da se stvore gradovi od kojih svaki predstavlja jednu temu, koja nudi efikasno punjenje informacijama i lak put za česte preglede potrebne za dugotrajno pamćenje.

Specifična aktivnost mozga

Skeniranje mozga ljudi koji koriste loci mdetod je pokazalo da on uključuje delove mozga koji su zaduženi za svest o prostoru. Pacijenti koji imaju oštećenja tih delova mozga imaju problem da povežu orijentire sa određenim lokacijama; mnogi od ovih pacijenata nisu u stanju da daju ili prate uputstva i često se izgube.

U popularnoj kulturi

Televizija

• Ova tehnika je prikazana u Bi-Bi-Si-jevoj tv seriji Šerlok, u drugoj epizodi druge sezone, „Baskervilski psi“, gde Šerlok Holms koristi svoju „palatu uma“ da bi pretražio i povezao značajne činjenice u svom pamćenju, bitne za slučaj. Metod je takođe viđen i u drugoj i trećoj epizodi treće sezone. U drugoj epizodi „Znak troje“ koristi „palatu uma“ da organizuje ispitivanje; u trećoj epizodi „Njegov poslednji zavet“ Šerlok ponovo koristi ovu tehniku da preživi nakon što je pogođen iz pištolja. Metod takođe koristi glavni negativac, Čarls Ogastus Magnusen, da čuva velike količine materijala za ucenjivanje.

Reference

https://en.wikipedia.org/wiki/Method_of_loci 26. februar 2014. 11:57 i 4.mart 2014. 21:43