Лудница на осами
| Ludnica na osami | |
|---|---|
| Izvorni naslov | Stonehearst Asylum |
| Žanr | triler |
| Tvorac | Edgar Alan Po |
| Režija | Bred Anderson |
| Scenario | Džozef Gangemi |
| Glavne uloge | Kejt Bekinsejl Džim Sterdžes Ben Kingsli Majkl Kejn Dejvid Tjulis |
| Godina | 2014. |
| Trajanje | 112 minuta |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| IMDb veza | |
Ludnica na osami (engl. Stonehearst Asylum) je američki film reditelja Breda Andersona, i scenariste Džozefa Gangemija. Zasnovan je na kratkoj priči iz 1845. Sistem doktora Tara i profesora Fetera američkog pisca Edgara Alana Poa[1].
Radnja ovog jezivog trilera smeštena je u 19. vek. Ludnica u Stounherstu je mesto daleko od očiju javnosti, u kojoj se zapošljava mladi lekar Edvard Njugejt. Ubzo, on primećuje da se unutar njenih zidova nešto čudno događa, a pažnju mu zaokuplja i prelepa paceijentkinja Eliza Grejvs [2].
Film u kome glume Kejt Bekinsejl, Džim Sterdžes, Majkl Kejn, Ben Kingsli i Dejvid Tjulis, objavljen je 24. oktobra 2014. godine[3].
Radnja filma[uredi | uredi izvor]
Film počinje scenom u kojoj profesor psihijatrije sa Oksforda dovodi psihički bolesnu ženu pred studente u amfiteatru i opisuje kako ju je „lečio“ heroinom. Žena viče kako nije bolesna i traži pomoć od prisutnih. Profesor sa smeškom kaže kako žena pati od histerije i kako svi mentalni pacijenti tvrde da su zdravi, kao što svi kriminalci tvrde da su nevini. Završna poruka profesora studentima: „Ne verujte ništa što čujete, i samo pola onoga što vidite“, kao da je upućena i svim gledaocima filma, koji će to sve više prepoznavati kako se bude približavao kraj filma.
Radnja Ludnice na osami odvija se na kraju 19. i u osvit 20. veka. Dakle, pred sam svršetak viktorijanskog doba. To je razdoblje velikih promena u celom svetu pa se čini kako mnogi polako lude kako se približava novo stoleće. Medicinska struka tu nije izuzeta. Edvard Njugejt je mladić u 20-im godinama svoga života koji je nedavno diplomirao kao doktor psihijatar na oksfordskom univerzitetu. Po dolasku u osamljenu ludnicu (smeštenu u maglovitim prostranstvima engleske unutrašnjosti) Njugejt preuzima poziciju asistenta. Upravnik institucije je dr Silas Lamb. On je doktor koji ima specifičan pristup prema svojim pacijentima. Tu se misli na međusobno nežan odnos, davanje slobode bolesnicima. Dr Lamb im omogućava da se užive u svoje fantazije, zajednički obroci. i sl. Sami pacijenti su takođe specifični na svoj način. U ovoj ustanovi se trajno leče oni koji su davno izopšteni iz svojih porodica, najčešće bogatih: poremećene ubice, bizarni nasilnici, dvojne ličnosti, oboleli od raznih vrsta ludila ali i „oboleli” od hronične premorenosti, epilepsije, melanholije, homoseksualnosti.
Jedan pacijent posebno privuče pažnju mladoga i novopridošlog dr Njugejta. Njegovu pažnju je privukla zgodna Eliza Grejvs. Ona je klasična žena viktorijanskog doba koju je muž poslao u umobolnicu kako bi "izlečio" njenu navodnu histeriju. Mladi doktor prvi put oseti da nešto nije u redu sa tim mestom kad ga Eliza upozori da uzme konja i pobegne pre nego što upravnik dr Lamb to shvati. Njugejt odbija taj predlog smatrajući ga promašenim pa umesto da pobegne on počne detaljnije istraživati sve tajne koje krije to mistično mesto pod kontrolom dr Lamba. Uskoro otkriva zastrašujuće pojedinosti koje govore da stvarnost nije onakva kakva se čini.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Horor i SF filmovi”. Pristupljeno 21. 12. 2023.
- ^ „Hororvizija.net”. Pristupljeno 21. 12. 2023.
- ^ „Prometej”. Pristupljeno 21. 12. 2023.