Едгар Алан По

Из Википедије, слободне енциклопедије
Едгар Алан По
Edgar Allan Poe 2.jpg
Едгар Алан По
Пуно име Едгар Алан По
Датум рођења (1809-01-19)19. јануар 1809.
Место рођења Бостон
САД
Датум смрти 7. октобар 1849.(1849-10-07) (40 год.)
Место смрти Балтимор
САД

Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe; Бостон, 19. јануар 1809Балтимор, 7. октобар 1849) је био амерички писац, уредник, и књижевни критичар. Поред своје поезије и кратких прича, По је нарочито био познат због прича мистерије и језе. Сматран као главна личост романтизма у Америци, био је њихов најранији практичар кратке приче. Осим што је сматран и за оснивача детективског жанра, признат је и као важан за још младу научну фантастику која је тада почела да се пробија у књижевности.[1] Био је први познати амерички писац који је покушао да живи од струке, због чега је имао финансијски тежак живот и каријеру.

Рођен у Бостону, био је друго дете двоје глумаца. Отац је напустио породицу 1810. године, а његова мајка је преминула наредне године. Као сироче, одведен је у Вирџинију у град Ричмонд где је примљен од стране Џона и Франсис Алан. Иако никад званично усвојен, провео је велики  део детињства као део те породице. Ускоро је почела да се појављује напетост између Џона и Едгара због дугова, највише насталих коцкањем, и цене школовања. По је један семестар похађао Универзитет у Вирџинији пре него што се исписао због немогућности плаћања. Свађао се са Џ. Аланом око новчаних средстава за своје образовање пре него што се под лажним именом регрутовао у војску 1827. године. Тада му је и почела, мада на почетку скромна издавачка каријера анонимном збирком песама, „Тамерлан и друге песме“ (енгл. Tamerlane and Other Poems), која је била приписана „Бостонцу“. Смрћу Франсис Алан 1829. године, По и Алан су се опет привремено зближили. Касније као неуспешни официрски питомац (кадет) на Вест Поинту, По се чврсто одлучује да буде песник и писац и раставља се са Џоном Аланом.

По се тад окренуо ка прози, и наредних неколико година радио на књижевним часописима по којима је његов стил  књижевне критике постао познат. Посао га је натерао да се често сели из града у град, као што су Балтимор, Филаделфија и Њујорк. У Балтимору се 1835. године оженио Вирџинијом Клем, својом тринаестогодишњом рођаком. У јануару 1845. године је објавио своју песму „Гавран“ (енгл. The Raven), која је одмах постала успешна. Две године после објављивања, жена му умире од туберкулозе. Четири године је планирао да направи сопствени часопис The Penn (Касније назван The Stylus), али је умро пре него што је био реализован. По је умро кад је имао четрдесет година, у Балтимору, 7. октобра 1849. године. Узрок смрти је непознат али често приписан алкохолу, колери, дрогама, срчаној болести, беснилу, самоубиству, туберкулози, и другим узроцима.

По и његова дела су доста утицала на књижевност у САД и свету, као и на космологију и криптографију. Појављују се и у популарној књижевности, музици, филмовима, и телевизији. Његове многобројне куће су данас музеји. Mystery Writers of America сваке године истакнутим радовима у жанру мистерије додељују награду познату као Награда Едгар.  

Биографија[уреди]

Детињство и школовање[уреди]

Рођен је као Едгар Алан, 19. јануара 1809. године, као друго дете глумице енглеског порекла Елизабете Арнолд Хопкинс и глумца Дејвида Поа мл. Имао је старијег брата Вилијама Хенрија Леонарда Поа и млађу сестру Розали По. Дејвид По (Старији) је из округа Каван у Ирској 1750. године емигрирао у Америку. Могуће је да је Едгар назван по лику из Шекспирове драме Краљ Лир, представе коју је пар изводио 1809. године. Отац их је напустио 1810. године, а мајка умрла годину дана касније од туберкулозе. По је тада одведен у вирџинијски град Ричмонд и примљен у кућу Џона Алана, успешног шкотског трговца дувана, разних тканина, пшенице, надгробних споменика и робова. Иако због својих старатеља назван Едгар Алан, По никад није званично усвојен.

Велечасни Џон Бученан га је 1812. године у америчкој епископалној цркви крстио у Едгара Алана Поа. Породица је 1815. године заједно за Поом, Алановом женом Франсис Валентајн Алан и њеном сестром Ен Мур (Ненси) Валентајн  отпловила у Британију. Едгар је 1815. године кратко похађао школу у граду Ирвине (град у Шкотској где је рођен Џон Алан) пре него што се придружио породици у Лондону 1816. године. Тамо је ишао у интернат у Челсију до лета 1817. године. Накнадно је уписан у Manor House School Пречасног Џона Брансбија која се налазила свега неколико километара од северног Лондона.

Породица се 1820. године вратила у Ричмонд. По је 1824. године као начелник служио у ричмондској омладинској бригади када је град славио посету маркиза де Лафајета. У марту 1825. године, Вилијам Галт, пословни мецен и један од најбогатијих људи у Ричмонду и ујак Џона Алана, је преминуо и оставио Алану много хектара некретнине. Наследство је вредело 750,000 долара. Алан је на лето 1825. године прославио своје ново богатство купивши двоспратну кућу звану Молдавија.

По се наводно верио Саром Елмира Ројстер пре него што се у фебруару 1826. године уписао у вирџинијски универзитет где је учио античке и модерне језике. Млади универзитет, стар свега једну годину, је био направљен по иделима Томаса Џеферсона. Томасова установа је имала строга правила, против коцкања, коња, пиштоља, дувана и алкохола. Међутим, та правила су често била игнорисана. Џеферсон је унео систем студендске самовладе, који је дозвољавао ученицима да бирају своје предмете, да се договарају око живљења унутар школе, и пријављују све преступе факултету. Тај јединствен систем је тада још увек био у хаосу и многи су се исписивали. Док је био тамо, По је изгубио контакт са Ројстер и отуђио од старатеља због коцкарских дугова. Тврдио је да му Џон није дао довољно новца за часове, скрипте, и набавку и сређивање студентског дома. Алан му је додатно послао новца и одеће, али су се Поови дугови повећали. Исписао се после годину дана и пошто се није осећао добродошлим у Ричмонду, поготово кад је чуо да се његова љубљена Ројстер удала за Александра Шелтона, отпутовао је у априлу 1827. године у Бостон, одржавајући се платама добијених радећи као службеник и журналиста. Тада је почео да користи псеудоним Хенри Ли Ренет.

Војска[уреди]

Пошто му је био потребан новац По је, 27. маја, 1827. године, уписао Армију Сједињених Држава. Записан у војсци као Едгар А. Пери, потписао се да има 22 године иако је тада имао само 18. Као редов служио је у Масачусетсу на Fort Independence за месечну плату од пет долара. Те исте године, објавио је своју прву књигу, „Тамерлан и друге песме“ (енгл. Tamerlane and Other Poems); збирку од четрдесет страна која је била приписана „Бостонцу“. Књига је била штампана у само педесет примерака и није примила нарочиту пажњу у јавности. Едгар је убрзо унапређен у старијег водника Пешадијског артиљеријског пука, што му је удвостручило  приход. После двогодишње службе, под чином заставника за артиљерију (највиши ранг подофицира), По је зажелео да изађе из војске. Октрио је надлежном, начелнику Хаварду, своје околности и право име. Било му је дозвољено да се испише само ако се помири и напише писмо Џону Алану. Месецима је Алан игнорисао молбе, чак га не обавештавајући да је Франсис била болесна. Поова помајка је преминула 28. фебруара. Сахрањена је 2. марта. Следећег дана По посећује Џона који је, вероватно под  утиском смрти своје жене, дозволио да му се син испише да би могао да закаже састанак са Војном Академијом Сједињених Држава у Вест Поинту, у којој је По требало настави своју службу.

По је отпуштен 15. априла 1829. године када му је потврђен улаз у Вест Поинт. Пре одласка у војску се вратио у Балтимор да би живео са тетком Маријом Клем, њеном ћерком Вирџинијом  Е. Клем, својим братом Хенријем, и бабом Елизабетом К. По. У међувремену, По је објавио своју другу књигу, „Ал Араф, Тамерлан, и мање песме (енгл. Al Aaraaf, Tamerlane, and Minor Poems)

Уписао је Вест Поинт 1. јула, 1830. године. Џон Алан се октобра исте године оженио Луизом Патерсон. Пошто је Алан имао ванбрачну децу коју По није одобравао, често су се свађали и убрзо растали. По је убрзо после тога намерно довео до тога да буде избачен из Вест Поинта, тако што је запостављао дужности и избегавао наређења да присуствује војничким вежбама, часовима и цркви.

Преселио се у Њујорк у фебруару 1831. године где је објавио трећи том песама назван „Поеме“ (енгл. Poems). Књигу је финансирао уз помоћ својих познаника из Вест Поинта који су већином донирали 75 центи као допринос збирци, скупивши тако 170 долара. Очекивали сатиричне стихове сличне онима које је По писао о надлежнима док је служио војску. Штампана од стране Елама Блиса из Њујорка, збирка је означена као „Друго издање“ и у себи имала страницу на којој је писало: „Овај том је са поштовањем посвећен корпусу кадета Сједињених Држава“. У садржају књиге су се опет нашле песме „Тамерлан“ и „Ал Араф“, као и шест пре необјављених, првих верзија песама, укључујући: „Хелен“ (енгл. To Helen), „Израфел“ (енгл. Israfel), „Град у мору“ (енгл. The City in the Sea). Вратио се у Балтимор код своје тетке, брата и рођаке, марта 1831. године. Његов брат Хенри је због болести, делом узрокованој алкохолизмом, преминуо 1. августа 1831. године.

Издавачка каријера[уреди]

После братовљеве смрти, По је озбиљније покушао да започне каријеру. Међутим, изабрао је веома незгодно време. Био је први познати Американац који је покушао да живи од писања, што му је било отежано због оскудице закона међународних уговора о ауторским правима. Издавачи су радије производили неовлашћене копије британских радова него плаћали за нова америчка. Индустрија је делимично била скрхана ткзв. „Паником“ из 1837. године. Иако му је посао у америчким часописима почео да цвета, делимично због утицаја нове технологије, многи нису трајали више од неколико издања и издавачи су одбијали да плате писцима или су их плаћали много касније него договорено. По је много пута у својој каријери морао да моли за паре и другу помоћ.

После поезије, По се окреће ка прози. Објавио је неколико прича са издавачком кућом у Филаделфији и започео да пише своју једину драму, „Политије“ (енгл. Politian). Baltimore Saturday Visiter је октобра 1833. године наградио Поа за његово дело „Рукопис пронађен у боци“ (енгл. MS. Found in a Bottle). Прича је скренула пажњу Џон П. Кенедија, који је помогао Едгару тако што га је упознао са Томасом В. Вајтом, уредником листа Southern Literary Messenger у Ричмонду. Тамо је августа 1835. године радио као помоћни уредник, али је у року од неколико недеља отпуштен зато што је пијан дошао на посао. Враћајући се у Балтимор, По се у тајности 22. септембра 1835. године оженио Вирџинијом, својом рођаком. Он је имао 26 година, а она, на венчаном листу потписана као да има 21, је имала 13 година. Због обећања да неће бити више инцидената, Вајт га опет запошљава и По са Вурџинијом и њеном мајком враћа у Ричмонд. Радио је за часопис све до јануара 1837. године. Тврдио је да се за време његовог радног стажа број продатих примерака повећао са 700 на 3,500. У часопису је објавио неколико песама, рецензија књига, критика и прича. Он и Вирџинија су се у Ричмонду јавно венчали 16. маја 1836. године.

Дело „Авантуре Артура Гордона Пима“ (енгл. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) је 1838. године објављено и увелико примљено од стране јавности. На лето 1839. године почео је да ради као помоћни уредник у часопису Burton's Gentleman's Magazine. Ту је објавио многе чланке, приче и рецензије, што му је побољшало већ устаљену репутацију критичара. Исте године је објавио „Приче из Гротеске и Арабеске“ (енгл. Tales of the Grotesque and Arabesque), које су биле подељене у два тома, и од којих је добио мало новца и подељене критике. По је овај часопис напустио после годину дана, да би у кратком периоду после почео да ради за Graham's Magazine.

Јуна 1840. године, објављује проспект који је најавио његове намере да започне сопствени часопис, The Stylus. Оригинални наслов је требало да буде The Penn, јер је идеја била да се новине објаве у Филаделфији. Шестог јуна 1840. године је купио место за своју рекламу у часопису Saturday Evening Post, која је гласила: „Проспект за The Penn часопис, месечни књижевни журнал, који ће уређивати у Филаделфији Едгар А. По“. По је умро пре него што је часопис заживео. Покушао је да добије место у администрацији Џона Тајлера тако што је тврдио да је члан Виговске странке. Надао се да ће му Роберт, син председника Тајлера и познаник Фредерика Томаса (Поов пријатељ), помоћи у добијању посла на филаделфијској царини. Средином септембра 1842. године када је требало да се договори са Томасом око састанка, По се није појавио. Као изговор је узео да је био болестан, мада је Фредерик веровао да је По у ствари био пијан. Иако му је био обећан састанак, сва радна места су се попунила.

Вирџинија је једне вечери док је певала и свирала клавир, у јануару 1842. године, почела да испољава симптоме своје туберкулозе. По је тај призор описао као да јој је крвни суд пукао у грлу. Само се делимично опоравила, а он је због њене болести почео још више да пије. Напустио је своју позицију у Graham's и покушао да нађе ново радно место. У Њујорку је неко време радио за Evening Mirror, пре него што је постао уредник, а касније и власник часописа Broadway Journal. По се тада отуђио од осталих писаца када је јавно оптужио Хенрија Водсворта Лонгфелоуа за плагијат, оптужбу на коју Лонгфелоу никад није дао признање. Кратка песма „Гавран“ (енгл. The Raven) је јануара 1845. године оштампана у страницама Mirror часописа и брзо постала сензација. Иако га је прославила, По је за песму био плаћен само 9 долара. Објављена је и у журналу The American Review: A Whig Journal под псеудонимом „Кварлз“

Када је Broadway Journal пропао 1846. године, По се преселио у Бронкс, област у Њујорку. У улици где се налазила његова кућа, данас позната као „По колиба“, Едгар се спријатељио са Језуитима који су ишли у оближњу школу. Тамо је и умрла Вирџинија, 30. јануара 1847 године. Многи биографичари и критичари верују да Поов чест мотив „смрти прелепе жене“ произилази од жалости због свих жена које је изгубио у току свог живота.

Нестабилан после смрти своје жене, По проси Сару Хелен Витман која је живела у граду Провиденс у Роуд Ајланду. Њихова веридба није дуго потрајала због Едгаровог сталног алкохолисања и несталног понашања. Има и доказа да је Витманова мајка интервенисала њихов однос. По се после тога вратио у Ричмонд и наставио везу са Саром Е. Ројстер.

Смрт[уреди]

По је нађен збуњен на улицама Балтимора 3. октобра 1849. године. Џозеф В, човек који га је нашао, позвао је помоћ и По је одведен у Washington College Hospital, где је и умро у пет ујутру, 7. октобра 1849 године. Није био при себи довољно дуго да би објаснио како је завршио у туђој одећи и у таквом стању. Многи тврде да је на ноћ пред смрт стално понављао име „Ренолдс“. Према неким изворима, његове последње речи су биле: „Господе, помози мојој јадној души“. Сва евиденција, укључујући и умрлицу, је изгубљена. Многе новине у то време су писале како је По умро због алкохолизма. Међутим, прави узрок смрти је и дан данас непознат. Други могући узроци: делиријум тременс, срчана болест, епилепсија, сифилис, менингитис, колера и беснило. Једна теорија из 1872.године указује на могућност да је По убијен због политичких разлога. Наиме, у то време су неки грађани били присиљени да гласају за одређеног кандитата, после чега су често били убијени. [2]

Гризволдови „Мемоари“[уреди]

На дан Поове сахране, у New York Tribune, на видело излази обимна читуља потписана са „Лудвиг“. Њен увод је гласио: „Едгар Алан По је мртав. Прекључе је умро у Балтимору. Ово обавештење ће изненадити многе, мало њих ће ожалостити“. Убрзо је „Лудвигов“ идентитет откривен као Руфус Вилмот Гризволд (енгл. Rufus Wilmot Griswold). Овај критичар, уредник и антологичар је имао лоше односе са Поом од 1842. године. Гризболд је због тога покушао да му постхумно укаљи углед.

Руфус Гризволд је у збирци песама 1850. године написао биографски чланак о Поу назван Memoir of the Author. У њему је Поа приказао као пијаног наркомана, лишеног разума. Као доказ је дао у прилог пишчева писма. Међутим, многе информације у чланку су или биле потпуне лажи или изопачене полу истине. На пример, сад се зна да Едгар није био зависник од дроге. Иако су Поови познаници били против књиге, она је постала популарна. То је био случај већином због тога што је то била једина целовита биографија и због тога што се људима свидело да читају дела написана од стране „злог“ човека. Убрзо је откривено да су писма која је Гризволд дао као доказе била фалсификати. [3]

Одабрана дела[уреди]

Поов опус обилује романима, кратким причама и песмама. Сматра се огромним доприносом светској књижевности, поготово у жанру хорора и криминалистике.

Приповетке[уреди]

  • „Меценгерштајн“
  • „Рукопис пронађен у боци“
  • „Уговорени састанак“
  • „Морела“
  • „Неки поступци у животу једног писца у моди“
  • „Краљ куга“
  • „Сенка“
  • „Ћутање“
  • „Лигеја“
  • „Пад куће Ушер“
  • „Вилијам Вилсон“
  • „Човек гомиле“
  • „Убиства у улици Морг“
  • „У Малстремском вртлогу“
  • „Разговор Моноса и Уне“
  • „Еленора“
  • „Овални портрет“
  • „Маска црвене смрти“
  • „Бунар и клатно“
  • „Издајничко срце“
  • „Златни јеленак“
  • „Црна мачка“
  • „Украдено писмо“
  • „Моћ речи“
  • „Неколико речи са мумијом“
  • „Ђаво перверзности“
  • „Чињенице о случају г. Валдемара“
  • „Сфинга“
  • „Скочижаба или осам орангутана у ланцима“
  • „Икс-ирање текста“

Поезија[уреди]

  • „Тамерлан“
  • „Ал Араф“
  • „Сонет науци“
  • „За -“
  • „Сам“
  • „Хелени“
  • „Израфел“
  • „Град у мору“
  • „Уснула“
  • „Долина неспокојства“
  • „Сновидија“
  • „Пеан“
  • „Ленора“
  • „Колосеум“
  • Гавран
  • „Еулалија“
  • „Јулалума“
  • „Елдорадо“
  • „За Ани“
  • „Мојој мајци“
  • Анабел Ли
  • „Звона“
  • „У сну сан“

Остала дела[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Научна фантастика- По, Едгар Алан”. Приступљено 7.4.2016. 
  2. „Како је страдао Едгар Алан По”. 30.12.2015. Приступљено 7.4.2016. 
  3. „Arguing with Poe”. Приступљено 7.4.2016. 

Спољашње везе[уреди]