Lužičkosrpska narodna banka
Lužičkosrpska narodna banka (nem. Wendische Volksbank; glsrp. Serbska ludowa banka, skrać. Serbobanka) bila je banka u formi deoničarskog društva, koja je postojala od 1919. do 1937. godine u Nemačkoj. Sedište je bilo u Baucenu.[1]
Banku je osnovao Nacionalni komitet uz učešće češkog bankarskog kapitala[1] 19. septembra 1919. godine.[2] Osnivači banke su bili: Pavol Funka u Uistu, Božidar Dobrucki u Klajnbaucenu, Jan Bril u Baucenu, Jan Haješ u Lozi, Hendrih Hančo u Šlajfeu, Jurij Petr Hila u Krostvicu, Jurij Robl u Čarnicu, sveštenik Jurij Delan u Štorhi i Jurij Dučman u Krostvicu.[3] U julu 1919. godine banka je prešla u posed Lužičkosrpske štedionice (nem. Wendische Sparkasse, glsrp. Serbska nalutowarnja). U Baucenu na čelo banke je došao učitelj J. Bril, u Šlajfeu — H. Mudra. Cilj banke bilo je formiranje fonda za podršku lužičkosrpskih seljaka i zanatlija, poboljšavanje postojanja širokih slojeva lužičkosrpskog stanovništva. Temeljni kapital banke prvobitno je iznosio oko 300.000 maraka.[2] Akcije u vrednosti od 125.000 maraka bile su u rukama banke Praške kreditne banke (češ. Pražská úvěrní banka).[1] Godine 1921. je otvorena filijala u Kotbusu, 1922. godine — u Hojersverdi, a takođe agencije u Pruskoj (Gros Serhen, Loksa, Uist, Vitihenau i Verben) i Saksoniji (Barut, Krostvic, Hohkirh, Kamenc i Kenigsvarta). Od 1923. godine u Baucenu banka se nalazila u zgradi Lužičkosrpskog doma. Godine 1925. u Baucenu, Kotbusu i Hojersverdi je bilo 23 radnika. U banci su imali svoji računi lužičkosrpske organizacije, koje su se nalazile u Baucenu i Kotbusu — Matica lužičkosrpska, Smolerova štamparija i knjižara, Lužičkosrpsko privredno društvo. Lužičkosrpski seljaci su dobijali kredite od banke pod povoljnim uslovima.[2] U određenoj meri, banka je bila orijentisana na nemačke klijente.[1]
Krajem 1925. godine banka je imala 2174 bankovna računa. 2. juna 1928. godine u Kotbusu je otvorena nova zgrada donjolužičkosrpske Matice — „Maśica Serbska” vredna 115.000 maraka, što je bila najveća investicija u istoriji Lužičkosrpske narodne banke. Tokom svetske ekonomske krize stanje banke se pogoršalo;[2] 1932. godine banka je propala[1]. Banka je postojala do početka 1937. godine.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Alice Teichova, Herbert Matis, Jaroslav Pátek, (2000). Economic Change and the National Question in Twentieth-Century Europe. Cambridge, New York: Cambridge University Press. str. 81.
- ^ a b v g d Franz Schön, Dietrich Scholze, Susanne Hose, Maria Mirtschin, Anja Pohontsch (2014). Sorbisches Kulturlexikon. Bautzen: Domowina-Verlag. str. 502—504.
- ^ Katolski Posoł. Ludowy časopis, wudawany wot towaŕstwa Cyrilla a Methodija w Budyšinje, 49. lětnik (1920).