Marin Anazarvski
| Marin Anazarvski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | kraj III veka |
| Mesto rođenja | Tars, |
| Datum smrti | IV vek |
| Mesto smrti | Tars, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 31 (18) oktobar |
Mučenik Marin Anazarvski (Tars; prelaz iz 3.-4. veka) je hrišćanski svetitelj, poreklom iz Male Azije i živeo je u Anazaru Kilikijskom. Žitije svetitelja stavlja ga u vreme cara Dioklecijana[1].
Veliki progon[uredi | uredi izvor]
Progon hrišćana, koji je počeo pod carem Dioklecijanom 303. godine i nastavljen pod njegovim naslednicima do 313. godine, bio je poslednji i najteži progon hrišćana u Rimskom carstvu[2].
Godine 303. tetrarsi su izdali edikt kojim su ukinuli prava hrišćana i zahtevali od njih da se pridržavaju tradicionalnih rimskih verskih običaja. Potom su izdati novi edikti usmereni protiv sveštenika, kao i obaveza svih stanovnika carstva da prinose paganske žrtve. Intenzitet progona je varirao unutar carstva i bio je oštriji u istočnom delu carstva.
Pošto je hrišćanin i videći kako neznabošci svojim idolima prinose na žrtvu ne samo životinje i ptice, već i ljude, sveti Marin se pogođen time, u vreme kada se slavio praznik u čast bezdušnih idola, ode u mesto gde su prinošene žrtve. Došavši tamo, starac je porušio oltare i nogama gazio po njima žrtve. Istovremeno je osudio zle sveštenike i priznao da je hrišćanin.
Mučenje[uredi | uredi izvor]
Zbog toga su ga neznabošci, uhvativši ga, prvo tukli motkama, a zatim su ga počeli udarati kamenjem po ustima, izbijajući mu zube, i vukli ga za kosu po zemlji. Posle svega ovoga mučenik je vezan i izveden pred vladara Tarsijske oblasti. Vladar je zahtevao da se odrekne vere u Hrista, što je Marin odbio.
Posle ovoga je bio mučen. Prvo su ga tukli bičevima, a onda su ga stavili u lance i zatvorili. Po izlasku sunca, dželati su mučenika vezali za stalak i ponovo ga pretukli, a zatim je ubijen, odsecanjem glave mačem.
Mošti svetitelja su potom dva blagočestiva hrišćana prenela u grad Anazar[3].
Pravoslavna crkva pominje svetog mučenika Marina 18.(31.) oktobra.
Iѕvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Svяtoй mučenik Marin Anazarvskiй / Patriarhiя.ru”. Patriarhiя.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-06-28.
- ^ „Svяtoй mučenik Marin Anazarovskiй”. obitel-minsk.ru. Pristupljeno 2024-06-28.
- ^ „Svяtoй mučenik Marin Anazarvskiй”. Pravoslavnый cerkovnый kalendarь na každый denь | Pravoslavie i Mir (na jeziku: ruski). 2012-10-31. Pristupljeno 2024-06-28.