Marijev sistem potreba
 | Ovaj članak nema (dovoljno) veza do drugih članaka na Vikipediji. Poboljšajte ga tako što ćete dodati unutrašnje veze korisne za razumevanje konteksta, poput veza ka važnim i čitaocu možda nepoznatim (tehničkim) terminima. |
Godine 1938, Henri Muraj razvio je sistem potreba kao deo njegove teorije ličnosti, koju je nazvao personologija. Tvrdio je da svako ima niz univerzalnih osnovnih potreba, sa individualnim razlikama u ovim potrebama, što dovodi do jedinstvenosti kod ličnosti kroz različite dispozitivne tendencije za svaku potrebu. Drugim rečima, specijalne potrebe su nekima bitnije nego drugima. U svojoj teoriji, Muraj tvrdi da potrebe i pritisci (druga komponenta teorije) deluju zajedno kako bi stvorili unutrašnje stanje neravnoteže: pojedinac se onda angažuje u nekoj vrsti ponašanja kako bi smanjio napetost. Muraj je verovao da bi studije ličnosti trebalo gledati na osobu u celosti tokom njenog životnog veka- da bi ljudi trebalo da budu analizirani u smislu složenih interakcija i celog sistema a ne pojedinačni delovi- i ponašanje pojedinca, potrebama i njegovim nivoima, itd. Sve su deo tog razmišljanja. Muraj je takođe tvrdio da je postojala biološka (posebno neurološka) osnova za ličnost i ponašanje.[1][2].
Potrebe[uredi | uredi izvor]
Muraj definiše potrebu kao nagon koji ima potencijal da podstakne ponašanje kod osobe. Na primer, potreba za pripadnošću može podstaći osobu da se pridruži društvenoj organizaciji. Potrebe su često pod uticajem od strane ekološkog stimulansa ili pritiska, druga komponenta Murajeve teorije.
Individualne razlike u nivoima potreba dovode do jedinstvenosti ličnosti osobe, drugim rečima, specifične potrebe mogu biti nekima bitnije u odnosu na druge. Prema Muraju, ljudske potrebe su psihogene po poreklu, funkcionišu na nesvesnom nivou i mogu igrati glavnu ulogu u definiciji ličnosti.[1] Frustracija ovih psihogenih potreba igra centralnu ulogu u poreklu psiholoških bolova.[3] Takođe je verovao da ove potrebe mogu biti merene projektivnim testovima, posebno jednim koji je on razvio, poznat kao „tematski aperceptivni test TAT “. Za razliku od Maslovljeve hijerarhije potreba, Murajeve potrebe nisu zasnovane na hijerarhiji, pojedinci mogu biti visoki u jednoj a niski u drugoj i na višestruke potrebe može uticati jedna akcija. Muraj razlikuje svaku potrebu kao posebnu, ali prepoznatljiva sličnost među njima kodirana je bar delimično u njegovom sistemu kategorizacije. Ponašanje može ispuniti više od jedne potrebe: na primer, obavljanje težeg zadatka za vaše bratstvo može zadovoljiti potrebe postignuća i pripadnosti. Iako je svaka potreba važna po sebi, on je takođe verovao da potrebe mogu podržavati ili sukobljavati jedne s drugima, i mogu biti međusobno povezane. On je skovao izraz "subvencionisanje potreba" kako bi opisao kada su dve ili više potreba kombinovane kako bi se zadovoljila jača potreba, a termin "fuzija potreba" da opiše kada jedna akcija zadovoljava više od jedne potrebe [traži se izvor].[2] Na primer, potreba za dominacijom može se suprotstaviti potrebama za pripadnošću kada previše kontrolišu ponašanje, odvoje porodicu, romantične partnere i prijatelje. Potreba bi mogla biti čisto unutrašnje stanje, ali češće je to izazvano pritiskom.
Pritisci[uredi | uredi izvor]
Muraj je tvrdio da faktori okoline igraju ulogu u tome kako se psihogene potrebe prikazuju u ponašanju. Koristio je termin "pritisci" da bi opisao spoljne uticaje na motivaciju koji mogu uticati na potrebu pojedinca, kao i njihovo ponašanje.[1][2] [traži se izvor] [traži se izvor] "Pritisak" objekta je ono što može da učini za subjekat ili subjektu.
Svaki stimulus sa potencijalom da utiče na pojedinca na pozitivan ili negativan način se naziva "pritisnim", a sve ostalo se naziva inertnim. "Pritisak percepcije" je kako subjekt tumači kao pozitivan ili negativan stimulans. 'Pritisak apercepcije' se odnosi na pretpostavke da će stimulus biti percipiran kao pozitivan ili negativan. Muraj napominje da su i presretnuta percepcija i apercepcija u velikoj meri nesvesni. Pritisci mogu imati pozitivne ili negativne efekte, mogu biti pokretni (utiču na subjekt ako ne rade ništa) ili nepokretni (utiču na subjekt ako preduzmu akciju) i mogu biti alfa pritisci (stvarni efekti) ili beta pritisci(samo percipirani ).
Potrebe po kategorijama[uredi | uredi izvor]
Muraj deli potrebe u nekoliko binarnih kategorija; Manifestne (Overtni) ili latentne (Prikriveni), svesne ili nesvesne, i primarne(viscerogeni) i sekundarne (psihogeni) potrebe [traži se izvor].[1]. Manifest (sometimes called overt) needs are those that are allowed to be directly expressed, while latent (sometimes called covert) needs are not outwardly acted on[4]. Manifestne (ponekad se nazivaju otvorenim) potrebe su one kojima se dozvoljava direktno iskazivanje, a latentne (ponekad zvane tajne) potrebe ne deluju spolja[traži se izvor]. Svesne potrebe su one koje subjekt može samoproizvesti, dok su nesvesne potrebe sve druge. Manifestne potrebe se razlikuju od latentih po tome što osoba može direktno da izrazi potrebu za koju ne zna ili za koju su svesni. Kategorizacija se najčešće odnosi na podelu između primarnih (viscerogenih) i sekundarnih (psihogenih) potreba.
Primarne / Viscerogene potrebe[uredi | uredi izvor]
Primarne (Viscerogene) potrebe definiše Muraj [1] kao potrebe koje uključuju određeni biološki proces i nastaju kao odgovor na određene stimuluse ili događaje koji dovode telo ka određenom ishodu ("pozitivan" ili "negativan"). Na primer, dehidratacija pokreće "potrebu za vodom", koja zauzvrat dovodi osobu da traži i unosi vodu. Prvih šest primarnih potreba; Vazduh, voda, hrana, seks i laktacija se smatraju "pozitivnim" potrebama, jer one vode nekog prema određenom objektu ili akciji. Preostalih sedam; Isticanje, uriniranje, defekacija i četiri potrebe za izbegavanje (pogledajte pasus dole) smatraju se "negativnim" potrebama dok udaljavaju osobu od objekta (ili u nekim slučajevima prema proterivanju objekta).
| Željeni ishod | Potrebe | Smerne sile |
|---|---|---|
| Unos | Vazduh | Pozitivno
Kretanje prema objektu |
| Voda | ||
| Hrana | ||
| Stimulacija | ||
| Učinak | Seks | |
| Laktacija | ||
| Disanje | Negativno
Kretanje od objekta | |
| Uriniranje | ||
| Defekacija | ||
| Retrakcije | Izbegavanje nepoznatog | |
| Izbegavanje toplote | ||
| Izbegavanje hladnoće | ||
| Izbegavanje štete |
Sekundarne(Psihogene) potrebe[uredi | uredi izvor]
Sekundarne (psihogene) potrebe proizilaze iz ili su pod uticajem primarnih potreba. Muraj je identifikovao 17 sekundarnih potreba, od kojih svaka pripada jednoj od osam potrebnih domena: ambicija, materijalizam, status, moć, sado-mazohizam, socijalna-usklađenost, naklonost i informacije. Potrebe u svakom domenu imaju slične teme koje ih podržavaju; na primer, domen ambicije sadrži sve one potrebe koje se odnose na postignuće i prepoznavanje.
| Opstruktivni domen | Potreba za | Reprezentativno ponašanje |
|---|---|---|
| Ambicije | Nadmoć | Odobrenje za moć (često se razdvaja na postizanje i prepoznavanje) |
| Ljubaznost među ljudima | Saosećanje | Da su nečije potrebe zadovoljene od strane nekoga ili nečega. Uključuje biti voljen, zbrinut, pomognut, utešen i dobiti oproštaj |
| Odbrana statusa | Izolacija | Biti izolovan od drugih (suprotno od izloženosti) |
| Materijalizam | Zadržavanje | Zadržati vlasništvo nad nekim objektom |
| Ljubaznost među ljudima | Odbijanje | Odvojiti sebe od negativno posmatranih objekata ilki osoba |
| Ambicije | Prepoznavanje | Tražiti pohvale za svoja postignuća |
| Ljubaznost među ljudima | Igre | Zahvaliti se, smejati se, opuštati, uživati u sebi |
| Materijalizam | Red | Da stvari budu čiste i uredne |
| Ljubaznost među ljudima | Pripadnost | Biti blizak i odan drugoj osobi, zadovoljavati ih i pridobiti njihovo prijateljstvo |
| Ljubaznost među ljudima | Nega | Pomoći bespomoćnima, hraniti ih i čuvati od opasnosti |
| Ambicije | Dostignuće | Izvršiti teške zadatke, prevazići prepreke i postati stručnjak |
| Ambicije | Dokazivanje | Uticati na tuđe misli, postupke i reči iako su šokantni |
| Materijalizam | Konzerviranje | Zadržati stanje nekog objekta |
| Materijalizam | Sticanje | Steći vlasništvo nad nekim objektima |
| Materijalizam | Izgradnje | Organizovati ili izgraditi neki objekat |
| Odbrana statusa | Nevinost | Sprečiti oštećenje samopoštovanja ili „dobrog imena” |
| Odbrana statusa | Izbegavanje | Ibegnuti neuspeh ili poniženje |
| Odbrana statusa | Odbrana | Odbraniti sebe od napada ili sakrivati bilo koji spstveni neuspeh |
| Odbrana statusa | Kontrakcija | Nadoknaditi neuspeh pokušavajući da se prevaziđu prepreke |
| Ljudska moć | Dominacija | Kontrolisati sopstvenu okolinu uz pomoć komande ili ubeđivanja |
| Ljudska moć | Poštovanje | Diviti se superiornoj osobi, hvaliti je, poštovati njena pravila |
| Ljudksa moć | Autonomija | Odoleti tuđem uticaju i težiti nezavisnosti |
| Ljudska moć | Kontriranje | Ponašati se drugačije, suprotno normama |
| Ljudska moć | Izbegavanje | Izbeći da budeš ponižen ili osramoćen |
| Sado–mazohizam | Poniženje | Predati se ili potčiniti drugima, prihvatiti krivicu ili kaznu, uživati u tuđoj nesreći |
| Sado–mazohizam | Agresija | Nasilno preuzeti kontrolu, kazniti ili naneti zlo |
| Sado–mazohizam | Izbegavanje krivice | Izbegavanje asocijalnog ponašanja da bi se izbegla krivica i ostrocizam |
| Razmena informacija | Razumevanje | Razumeti, biti radoznao, postavljati pitanja, steći novo znanje |
| Razmena informacija | Izlaganje | Naći i demonstrirati veze između činjenica |
Prijave[uredi | uredi izvor]
Testiranje ličnosti[uredi | uredi izvor]
Murajev sistem potreba uticao je na stvaranje testova ličnosti, uključujući i objektivne i subjektivne mere.[2] Test ličnosti je upitnik ili drugi standardizovani instrument dizajniran da otkrije aspekte osobina pojedinca ili psihološke maske. Murajev sistem potreba direktno je uticao na razvoj različitih mera ličnosti, uključujući Obrazac istraživanja ličnosti i Džeksonov inventar ličnosti.[5].
Tematski aperceptni test[uredi | uredi izvor]
Henri Muraj, zajedno sa Kristijanom Morgan, razvio je tematski aperceptni test (TAT) kao sredstvo za procenu ličnosti. TAT se zasniva na pretpostavci da su ljudske nesvesne potrebe usmerene na spoljni stimulans. Muraj i Morgan su stvorili TAT da bi procenili "pritisak" i "potrebu", što je Muraj naglasio u svojoj teoriji ličnosti. TAT-om upravlja jedan procenitelj, koji bira podskup karata (uglavnom u vezi sa određenom temom ili one sa kojima se najbolje osećaju) od 32 dostupnih; Muraj je preporučio odabir 20.[6] Svaka kartica sadrži različite dvosmislene scene koje se odnose na interpersonalne situacije. Od ispitanika se traži da detaljno objasne šta vide. Na primer, objašnjenje može uključivati narativ o tome šta se dešava i šta se može odvijati, a šta subjekti na sceni osećaju ili razmišljaju. Iz ove pripovesti, procenjivač koristi teorijske teme Muraja da zaključi karakteristike ličnosti.[2][5]
Dalja istraživanja[uredi | uredi izvor]
Murajeva teorija ličnosti bila je osnova za nekoliko oblasti daljeg psihološkog istraživanja. Tri od potreba koje je identifikovao - Potreba za moć, potreba za pripadnošću i potreba za postizanjem - kasnije će biti predmet značajnih studija i smatraće se posebno važnim; koristi se za razvijanje teorija kao što je Maslovljeva hijerarhija potreba, Dejvid Mekelandova "Teorija o motivaciji dostignuća", aspekti modela efikasnosti menadžmenta baziranih na kompetenciji Riharda Bojatzisa i još mnogo toga.
Murajev koncept "pritiska" i njegov naglasak na važnost ekoloških događaja (i njihovog subjektivnog tumačenja) takođe su bili veoma značajni za kasnije psihološko istraživanje. Behavioristička psihologija, koju su razvili John B. Vatson i B. F. Skiner, fokusirani na ekološke događaje, dok je kognitivna psihologija uključila fokus na subjektivnu interpretaciju događaja, zasnovanu na još jednoj od Murajevih ideja (njegovu kategorizaciju pritiska kao Alfa ili Beta.[7]
Kritike[uredi | uredi izvor]
Iako je Murajeva teorija imala značajan uticaj na testiranje i istraživanje ličnosti, neki kritičari kažu da je njegov sistem potreba previše širok i prilično subjektivan. Jedna kritika ove hijerarhije jeste da joj nedostaje objektivni kriterijum za potrebe.[8] Takođe se može reći da neke od potreba mogu da se sukobljavaju jedne sa drugima kao postignuće i nega, koje se bave suprotstavljenim idejama da su prepreke aktivne, a da je negovanje pasivno. [traži se izvor] Prilikom ocenjivanja TAT-a, kritičari tvrde da test ima nisku pouzdanost i validnost test-retestiranja. Ovo je verovatno zbog kontrastnih instrukcija eksperimenata.[2]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Murray, Henry A. (1938). Explorations in Personality. Oxford University Press.
- ^ a b v g d đ Flett, Gordon L. (2014). Personality theory and research: an international perspective. Wiley Global Education.
- ^ The Suicidal Mind. Oxford University Press; 1996.
- ^ Rosenfeld, Paul; Culbertson, Amy L.; Magnusson, Paul (april 1992). „Human Needs: A Literature Review and Cognitive Life Span Model”. Navy Personnel Research and Development Center.
- ^ a b Murray, Henry A. (1943). Thematic apperception test. Harvard University Press.
- ^ Cramer, P (2004). Storytelling, narrative, and the Thematic Apperception Test. New York: Guilford Press.
- ^ Piotrowski, Nancy A. (2010). Salem health: psychology & mental health. Salem Press.
- ^ Cervone 2000, str. 348.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Piotrowski, Nancy A. (2010). Salem health: psychology & mental health. Salem Press.
- Cramer, P (2004). Storytelling, narrative, and the Thematic Apperception Test. New York: Guilford Press.
- Murray, Henry A. (1943). Thematic apperception test. Harvard University Press.
- Flett, Gordon L. (2014). Personality theory and research: an international perspective. Wiley Global Education.
- Cervone, Daniel; Vittorio Caprara, Gian (2000). Personality: Determinants, Dynamics, and Potentials. Cambridge University Press. str. 348. ISBN 978-0-521-58748-8.
- Murray, Henry A. (1938). Explorations in Personality. Oxford University Press.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Murray, H. A. (1938). Explorations in personality. New York: Oxford University Press