Marodiranje

Marodiranje (franc. maraudage: pljačka) je pljačkanje poginulih i ranjenih vojnika na bojištu. Termin maroder (franc. maraudeur) označava pljačkaša, vojnika koji pod izgovorom da je premoren, slab, bolestan, zaostaje za svojom jedinicom, da bi pljačkao po okolini ili pljačkao poginule i ranjene vojnike. Nekada se marodiranje smatralo dozvoljenim.

Kada je dozvoljeno ubiti, zašto bi ubijenog bilo zabranjeno opljačkati ?

— Ciceron

Mogućnost pljačke posle osvajanja često je delovalo stimulativno na napadače. Tek u XIX veku prihvaćena su prva humanitarna pravila u ratnom pravu. Godine 1864. Prvom Ženevskom konvencijom marodiranje je bilo zabranjeno, a tek Ženevska konvencija za zaštitu žrtava rata 1949. godine, obavezala je države potpisnice da u svom zakonodavstvu predvide marodiranje kao krivično delo.

Literatura

• Opća enciklopedija JLZ Zagreb 1979 tom 5 str. 336