Pređi na sadržaj

Mate Rudić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mate Rudić
Datum smrti1826.

Matija (Mate) Rudić (mađ. Rudics Maté; ? − 1826) bio je veliki beležnik Subotice, kotarski predsednik i sudija Bačke županije. Potekao je iz bunjevačke porodice koja je dobila plemstvo 1755. godine.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Bio je podbeležnik, a zatim beležnik grada Subotice. Posle je postao sreski načelnik (sudija) Bačke županije. Godine 1786. vrhovni komesar i okružni veliki župan Johan Baho postavio ga je za svog sekretara. U svojstvu komesara oduzimao je zemlju seljacima koji nisu platili otkupninu. Jedan je od prvih arendatora sela Bajmoka. Zbog nepodmirivanja arende došao u sukob sa Magistratom Subotice i tadašnjim kraljevskim komesarom Jožefom Gludovcem. Veruje se da je prvi koji je preuzeo poštanski ured u Subotici, koji donosio velike prihode u ratnim godinama.

Pored 800 jutara zemlje u Subotici, stekao je trećinu Bačalmaša i time pridev „Aljmaški”. Kasnije je postao vlasnik sela Kunbaje.

Prema oceni Gašpara Ulmera, Rudić je bio „jedan od najinteresantnijih ‘biznismena’.”.

Šef tajne policije Franc Gothardi (nem. Franz Gotthardi) ovim ga je rečima 5. decembra 1790. godine opisao caru Leopoldu II: „Rudić, veliki beležnik iz Subotice, plemić koji pripada ilirskoj naciji. Dobronameran čovek” (nem. Rudics, Ober Notar von Theresiopl, ein Edelmann zu illirischer Nation gehörig. Ein gut gesinnter Mensch). Uz to je preporučio vladaru da razgovara s njim, jer dobar poznavalac prilika na jugu.[1]

Kao jakobinca prijavio ga je decembar 1794. opštinski beležnik Jožef Đeneš (mađ. Dienes József) da je „antireligiozan, da radi na rušenju Habzburške monarhije, da propagira francuski sistem”. Budući advokat, Rudić se uspešno odbranio od ovakvih optužaba. Stoga ga Ugarska dvorska kancelarija 3. avgusta 1795. naredila da se na županijskoj skupštini samo javno ukori.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Benda 1952, str. 111.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Benda, Kálmán (1952). A Magyar jakobinusok iratai III. Budapest: Akadémiai Kiadó. 
  • Šömen, Branko (1996). „Ignjat Martinović i sudbina Hrvata u njoj (3) Krvavi kraj utopističke ideje”. Hrvatski obzor. 75. 
  • Ulmer, Gašpar (1981). „Poštanska služba u Subotici 1788—1789. godine”. Zbornik za istoriju Matice srpske. 23: 105—121.