Maurici Mohnacki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Maurici Mohnacki
Datum rođenja(1803-09-13)13. septembar 1803.
Mesto rođenjaBoianets'
Datum smrti20. decembar 1834.(1834-12-20) (31 god.)
Mesto smrtiOser

Maurici Mohnacki (rođen 13. septembra 1803. u Bojanjecu, preminuo 20. decembra 1834. u Oseru) - poljski politički aktivista i publicista, filozof, jedan od teoretičara poljskog romantizma, pijanista. Bio je učesnik i hroničar Novembarskog ustanka - napisao je Ustanak poljskog naroda 1830. i 1831. godine.

Kratka biografija[uredi | uredi izvor]

Studirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Varšavi. Desetak dana pre polaganja završnog ispita, u sopstvenom stanu napao ga je policajac. U pokušaju da odbije napad je povređen, uhapšen i odveden u zatvor, a po nalogu kneza osuđen na 40 dana rada u vrtu Belvedere sa najvećim zločincima. Takođe po nalogu kneza Konstantina izbačen je sa univerziteta i zabranjeno mu je zapošljavanje na javnim funkcijama. Godine 1823–1824. Rusi su ga uhapsili zbog delatnosti u okviru Udruženju slobodnih Poljaka. U pritvoru u karmelićanskom samostanu, pod pritiskom ruskih istražnih vlasti, priredio je memorijal koji je vređao temelje poljskog obrazovanja u Kraljevini Poljskoj, osudio slobodarske spise i podstakao carske vlasti na represivno- administrativne mere [1] . U godinama 1825–1829 bio je kourednik naučnog mesečnika Varšavskog dnevnog lista (pol. Dziennik Warszawski). Pod pretnjom da će biti ponovo hapšen, naređeno mu je da se zaposli kao cenzor, ali je sve radio toliko suprotno namerama vlade da je odmah bivao pismeno ukoren, a zatim i izbačen sa funkcije kao onaj kome se ne može verovati. U godinama 1826–1830 radio je u redakciji lista Izida Poljska (pol. Izyda Polska) [2], u početku kao prevodilac, a zatim kao saradnik glavnog izdavača. Zajedno sa Ksaverijem Bronjikovskim osnovao je najpre Poljske novine (pol. Gazeta Polska), čiji je urednik bio od decembra 1827. do decembra 1829. godine, a zatim i Poljski kurir (pol. Kurier Polski), za koji je pisao skoro svakodnevne članke sve do izbijanja Novembarskog ustanka. Zajedno sa bratom Kamilom, učenikom Kadetske škole, učestvovao je u svim vojniim omladinskim zaverama organizovanim protiv Nikolaja I. Početkom 1831. osnovao je novi dnevni list Nova Poljska (pol. Nowa Polska) koji je vrlo kratko izlazio.

Tokom ustanka bio je jedan od vođa radikalnog tabora, protivnik aktivnosti Upravnog saveta i diktature Jozefa Hlopickog.

Bio je suosnivač Patriotskog društva, a posle pada diktature i njegov potpredsednik.

Posle gušenja ustanka je emigrirao. Bio je pristalica ultrademokratskih pogleda. Bio je najznačajniji kritičar i teoretičar ranog poljskog romantizma, vođa omladine u Varšavi i učesnik Novembarskog ustanka. Stvaranje poljske književnosti smatrao je uslovom za postojanje nacije. Maurici Mochnacki je Rusiju tretirao kao glavnog neprijatelja Poljske. Smatrao je da Poljaci, bez obzira na njihov status, treba da deluju protiv nje.

Bio je glavni publicista u Dnevniku poljske emigracije (pol. Dziennik Polskiej Emigracji). Njegova književna rasprava objavljena je u ovim novinama: O duhu i izvorima poezije u Poljskoj (pol. O duchu i źródłach poezji w Polszcze). Godine 1830. objavio je O poljskoj književnosti u devetnaestom veku [3] (pol. O literaturze polskiej w wieku dziewiętnastym), a u egzilu Ustanak poljskog naroda (pol. Powstanie narodu polskiego).

Godine 1834. ruske vlasti su ga osudile na smrt vešanjem zbog učešća u Novembarskom ustanku [4].


Mohnacki je preminuo 20. decembra 1834. godine u Oseru, gde je i sahranjen. 27. novembra 2021. njegova ponovna sahrana održana je na vojnom groblju Povonzki u Varšavi.

Reference u kulturi[uredi | uredi izvor]

  • Mohnacki je protagonista pesme Jana Lehonja. Opisan je njegov koncert održan u Mecu 1832. godine.
  • Dokumentarni film Kreatori naše tradicije - Romansa sa Otadžbinom. Maurici Mohnacki 1803-1834, režija: Jacek Kubjak, scenario: Jacek Kubjak, Zbignjev Pšihodnjak. Mariuš Sabinjevič u ulozi Mohnackog.

Komemoracija[uredi | uredi izvor]

Odlukom Sejma Republike Poljske 9. mandata od 22. jula 2022. odlučeno je da se 2023. ustanovi kao Godina Mauricija Mohnackog .

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Artur Śliwiński, Maurycy Mochnacki. Żywot i Dzieła, Lwów 1910, s. 24-25.
  2. ^ Izys Polska czyli dziennik umiejętności, wynalazków, kunsztów i rękodzieł poświęcony krajowemu przemysłowi, tudzież potrzebie wieyskiego i mieyskiego gospodarstwa, wydawca A. Lelowski
  3. ^ O literaturze polskiey w wieku dziewiętnastym. T. 1 
  4. ^ Tygodnik Petersburski 1834, nr 89, s. 533.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маурици_Мохнацки&oldid=26931614”