Majanska religija
| Majanska mitologija i religija |
|---|
 |
| Rituali |
| Mesta |
| Božanstva |
|
|
| Tekstovi |
 |
| Civilizacija Maja |
|---|
| Istorija |
| Špansko osvajanje Maja |
Majanska religija (engl. Maya religion), skup verovanja, običaja i rituala naroda Maja u periodu pre španskog osvajanja i primanja hrišćanstva.
Istorija[uredi | uredi izvor]
U vreme španskog osvajanja (1519-1697) narodi Maja imali su razvijenu politeističku religiju sa organizovanim profesionalnim sveštenstvom, složenim ritualima i religioznim spisima (napisanim majanskim pismom, od kojih je do danas sačuvano svega tri ili četiri).[1]
Izvorni bogovi Maja bili su jednostavna personifikacija sila prirode koje su nepostredno uticale na život običnih ljudi. Sa uvođenjem gajenja kukuruza, panteon je proširen kako bi uključio božanstva poljoprivrede i plodnosti, čija je stalna dobra volja postala važna. Kasnije, sa formiranjem majanske civilizacije i uvođenjem kalendara, hronologije i hijeroglifskog pisma, panteon je ponovo proširen kako bi uključio nova božanstva astronomije i kalendara, čije je funkcija bila daleko specifičnija nego kod starih božanstava prirode. Novi bogovi zahtevali su i profesionalno sveštenstvo koje je moglo da im služi i tumači njihovu volju. Tako se majanska religija razvijala punih 6 vekova tokom klasičnog perioda majanske civilizacije (300-900. godine): religija je postajala složenija, bogovi specijalizovaniji, sveštenstvo organizovanije i rituali komlikovaniji, ali bez velike upotrebe ljudskih žrtava i idola.[1]
Istoričari se slažu da su masovno prinošenje ljudskih žrtava i obožavanje idola stigli na Jukatan sa osvajačima iz Meksika u 10. veku. Ljudske žrtve praktikovane su i u klasično doba, ali bile su relativno retke. Tek u postklasično doba počelo je masovno prinošenje ljudskih žrtava bogovima, u skladu sa običajima koji su preovladavali u centralnom Meksiku u to vreme.[1]
Panteon[uredi | uredi izvor]
Maje imaju bogat i raznovrstan panteon koji odražava raslojenost njihovog društva i izražava njihovo dualističko shvatanje sveta, sa bogovima koji se dele na dobre i zle.[2] Dok je većina bogova bila relativno malog značaja, većina običnog naroda poštovala je Čaka, boga kiše, od čije je dobre volje zavisio uspeh žetve.[1][3]
- Icamna, gospodar neba i vrhovni bog Maja, najvažniji bog sveštenika i osnivač civilizacije Maja.[2]
- Čak, bog kiše, najpopularniji bog.[2]
- Bog kukuruza, Jum Kaks.[2]
- Ah Puč, bog smrti.[2]
- Šaman Ek, bog zvezde Severnjače.
- Ek Čuah, crni bog rata i putujućih trgovaca.
- Kukulkan, bog vetra.
- Iščel, boginja majka.[2] Boginja trudnoće, predenja, poplava i Meseca.
- Ištab, boginja samoubistva.
- Hunab Ku, jedini bog, stvoritelj sveta. Majansko ime za hrišćanskog boga u vreme pokrštavanja Maja tokom 16. veka.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Brejnerd 1956, str. 224–225.
- ^ a b v g d đ e Larus 2005, str. 540.
- ^ Brejnerd 1956, str. 194-206.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Morley, Sylvanus Griswold; Brainerd, George W. (1956). The Ancient Maya [Stare Maje od S. G. Morlija, preradio i dopunio Dž. V. Brejnerd] (3 izd.). STANFORD, CALIFORNIA: STANFORD UNIVERSITY PRESS.
- Morley, Sylvanus Griswold (1946). The Ancient Maya [STARE MAJE od S. G. Morlija]. STANFORD, CALIFORNIA: STANFORD UNIVERSITY PRESS.
- Aničić, Vojin V.; Nikitović, Veljko, ur. (2005). Velika tematska enciklopedija Larousse. Tom 1. Prevod: Nikitović, Veljko. Beograd: Mono & Mañana press. ISBN 86-7804-018-1.
- Balinda, Milan, ur. (2010). Najlepši mitovi i legende Meksika (1. izd.). Beograd: Balinda i drugovi. ISBN 978-86-88265-00-3. COBISS.SR 174524172
- Lilić, Zagorka; Sekulić, Jovanka; Tošković, Ljubica, ur. (1977). Narodne bajke Maja i Asteka. Beograd: Narodna knjiga.
- Bošković, Aleksandar (1990). Religija i kultura Maja. Beograd: Kodeks. ISBN 9788675750024.