Majstor

Majstor je reč koja u srpskom jeziku označava iskusnog zanatliju koji svoj zanat poznaje odlično i obavlja ga do savršenstva. Obično je to zanatlija koji ima svoju zanatsku radnju (lokal). Krajem devetnaestog i u prvoj polovini dvadesetog veka se podrazumevalo da je majstor onaj ko je izučio zanat, položio majstorski ispit pred komisijom i dobio «majstorsko pismo» (diplomu).

Da bi se došlo do zvanja majstora trebalo je da prođe nekoliko godina.

Mladić kad odluči da se bavi nekim zanatom bi išao na jednu vrstu obuke (školovanja) i imao zvanje šegrta (zanatski ili trgovački učenik).

Posle nekog vremena kada bi napredovao u znanju i kvalitetu obavljenog posla šegrt postaje kalfa (trgovački ili zanatski pomoćnik).

Kada se osamostali i položi majstorski ispit kalfa postaje majstor.

Ispit za majstora se polagao pred komisijom i obično bi imao tri dela:

1. Teorijska provera znanja iz zanata koji treba da obavlja.
2. Praktična provera znanja zanata gde bi praktično radio na izradi predmeta (na primer cipele...)
3. Provera pismenosti.

Kandidat koji položi majstorski ispit bi dobijao „majstorsko pismo“. Majstorsko pismo bi se obično uramilo i istaklo na vidno mesto u zanatskoj radnji. Novi majstori bi se potom osamostaljivali i otvarali sopstvenu zanatsku radnju.

Majstorska radionica

Obično bi majstor kao vlasnik radionice (zanatske radnje) u svojoj radnji imao po jednog (ili više) šegrta i kalfi. Majstor je taj koji zna sve o svom zanatu i u stanju je da na proizvodnji proizvoda radi sve operacije odnosno može sam da uradi ceo proizvod pa i najteže i najkomplikovanije operacije. Na primer majstor opančar (obućar) ume i može da napravi kompletan opanak (cipelu) ili majstor krojač (šnajder) ume da sašije kompletno odelo ili pantalone.

Šegrti i kalfe su bili pomoćna radna snaga i oni bi majstoru prinosili alatke ili materijal ili radili u početku prostije operacije sve dok ne nauče i ostale operacije. Tako bi majstor na primer krojio odelo i šio završne delove odeće a šegrt i kalfa «fircali» i peglali odelo.

Udruženja

Majstori određenih grana su imali svoja udruženja, radi ostvarivanja svojih prava i očuvanja ugleda profesije, takozvane Esnafe.

Značenje reči majstor

Samo značenje reči majstor u srpskom jeziku potiče od latinske reči magister i nemačke reči Meister i znači majstor zanatlija koji je položio majstorski ispit i stekao majstorsko pravo.

Ostala značenja reči majstor

Pored osnovnog značenja reč majstor još znači: učitelj, onaj koji je u nečemu dostigao savršenstvo, umetnik, veštak...

Ovaj pojam (majstor) se koristi i u šahu za dobrog šahistu koji posle određenih rezultata dobija titulu šahovskog majstora. U šahu postoje i zvanja internacionalni majstor i velemajstor.

Majstor u sportu znači onaj koji je toliko dobar u svojoj disciplini da može i da podučava druge.

Vidi još

• Kalfa
• Šegrt
• Majstor (TV film)
• Majstori

Literatura

• Milan Vujaklija, LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA, Prosveta, Beograd, 1991. godina
• „Zanati u Požarevcu krajem 19. i početkom 20. veka“, autor Danica Đokić