Međunarodna godina pirinča

FAO kalendar 2004 Bronzani avers

FAO kalendar 2004 Bronzani revers

2004. godinu su Ujedinjene nacije proglasile Međunarodnom godinom pirinča, uz napomenu da je pirinač osnovna hrana za više od polovine svetske populacije, i potvrđujući potrebu da se poveća svest o ulozi pirinča u ublažavanju siromaštva i neuhranjenosti.

Ovo je jedna od mnogih međunarodnih svetkovina proglašenih za određene dane, mesece i godine. 2008. godina je proglašena Međunarodnom godinom krompira.

Proizvodnja i značaj pirinča

Pirinač se uzgaja na svim kontinentima sveta, osim na Antarktiku. Kao globalna hrana, ima veliki uticaj na ishranu ljudi i sigurnost hrane širom sveta. Samo u Aziji, više od 2 milijarde ljudi dobija 60 do 70 procenata svog kalorijskog unosa iz pirinča i proizvoda od njega.

Skoro milijardu domaćinstava u Aziji, Africi i Americi zavisi od sistema pirinča kao glavnog izvora zaposlenja i egzistencije. Otprilike četiri petine pirinča u svetu proizvode mali farmeri i konzumira se lokalno. Pirinač je stoga na prvoj liniji borbe protiv gladi i siromaštva u svetu.

Pirinač je takođe simbol kulturnog identiteta i globalnog jedinstva. Veliki broj festivala, rituala, proslava i recepata usredsređeni su na ovu kulturu. Značajno je da skoro svaka kultura ima svoj način jedenja pirinča i da su ti različiti recepti, u stvari, deo svetske kulturne baštine.

Predlog strategije

Povećanje proizvodnje pirinča na održiv način zahteva strategije na nacionalnom nivou. Svaka zemlja ima različite potrebe za pirinčem, drugačiju kulturu pirinča i, ponekad, različite nacionalne prioritete. Međunarodna godina pirinča će biti efikasna samo ako zemlje članice formiraju nacionalne organizacione komitete. Ovi komiteti su moćno oruđe u kampanji podizanja svesti i akcije, jer mogu da pristupe zainteresovanim stranama na svim nivoima, od farmera na terenu, do potrošača, međunarodnih istraživačkih agencija i sistema UN. Osnivanje nacionalnih komiteta obezbediće da se Međunarodna godina pirinča ne zaboravi 2005. godine, već da se poboljšane strategije proizvodnje pirinča dobro integrišu u nacionalne razvojne politike.

Proglašenje godine pirinča

Odluka da se Međunarodna godina posveti jednom usevu (pirinču) je događaj bez presedana u istoriji Ujedinjenih nacija. Glavni cilj Međunarodne godine bio je promovisanje održivog razvoja, kako bi se suočili sa sve većim zahtevima za hranom i kako bi se budućim generacijama pružila mogućnost da se suoče sa svojim potrebama za hranom, obezbeđujući ekološku proizvodnju pirinča.

Glavni zadatak Međunarodne godine bio je da informiše sve veći broj ljudi o vrednosti i značaju pirinča koji je, uglavnom u zemljama u razvoju, najbolji saveznik u borbi protiv gladi. Pirinač, simbol plodnosti, obilja, dobrog zdravlja i originalnosti, nije samo jednostavna hrana, već je element zajednički različitim kulturama. Baš kao i slogan Međunarodne godine: pirinač je život.

Dve vrste pirinča

Pirinač i politika

G. Žak Diuf, generalni direktor FAO-a, nedavno je izjavio da na svetu ima dovoljno hrane za svakog čoveka ako bi bila ravnomerno raspoređena. Međutim, distribucija hrane nije uglavnom tehnički problem, već politički problem kojem politički lideri daju malo prioriteta. Jedan od problema sa promovisanjem politika za smanjenje pothranjenosti je taj što oni koji mogu da naprave razliku nisu gladni. U kontekstu ove izjave ignorisano je važno pitanje nepravičnog vlasništva nad zemljištem.

Tokom 60-ih i 70-ih godina, Zelena revolucija je povećala prinos i ponudu žitarica u zemljama u razvoju. Ali ovo je smanjilo proizvodnju hranljivijih useva i zahtevalo je više đubriva i opreme koju siromašni ljudi ne mogu da priušte. Rezultat je bio pad broja malih farmera, promocija agrobiznisa i povećanje ekoloških problema.

Vidi još

• Pirinač

Spoljašnje veze

• International Year of Rice website