Milan Mišić
| Milan Mišić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. april 1949. |
| Mesto rođenja | Beograd,  Federativna Narodna Republika Jugoslavija |
Milan Mišić (1949) srpski je novinar, spoljnopolitički komentator, kolumnista i publicista.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Osnovnu školu ”Ljuba Nenadović” završio je u Žarkovu, tada selu na periferiji Beograda.[1]
Završio je smer elektronike u srednjoj elektrotehničkoj školi ”Nikola Tesla” u Beogradu, da bi potom na Fakultetu političkih nauka u Beogradu diplomirao na smeru za novinarstvo.[1]
Prve novinarske članke objavio je u srednjoškolskoj redakciji ”Studenta”, U listu “Politika” tokom 1971. radio je kao honorarni foto-reporter. U jesen 1972. učestvovao na konkursu za novinarske pripravnike ”Politike” i posle tromesečne obuke i provere bio primljen, zajedno sa nekolicinom kolega (Boško Jakšić, Rajko Đurić, Branislava Džunov, Slobodan Žikić) i tako započeo profesionalnu novinarsku karijeru.
Posle rada na Beogradskoj hronici ”Politike”, potom Unutrašnjoj, a kratko vreme i Sportskoj, prelazi na Spoljnopolitičku rubriku, gde zanat usavršava pored čuvenih urednika i dopisnika iz inostranstva kao što su Aleksandar Nenadović, Jurij Gustinčič, Miroslav Radojčić, Đuka Julijus, Zoran Žujović, Risto Bajalski, Dušan Simić, Dragoslav Rančić i drugi.
”Vatreno krštenje” u spoljnopolitičkom novinarstvu stiče izveštavajući o Gadafijevoj ”zelenoj revoluciji” iz Libije i puču u Etiopiji.
Početkom 1978. odlazi za stalnog dopisnika iz Indije i Jugoistočne Azije sa sedištem u Nju Delhiju. Posle ”Saur revolucije” u Avganistanu, često je putovao u Kabul i izveštavao o razbuktavanju avganistanskog građanskog rata i geopolitikom zapletu tim povodom koji će ubrzati kraj Hladnog rata.
Izveštavao je i iz Pakistana, Bangladeša, Šri Lanke, Tajlanda, Malezije i iz građanskog rata u Kampućiji, današnjoj Kambodži.
U Indiji je ostao do sredine 1983. Po povratku u kuću ”Politika” postao je glavni i odgovorni urednik novo pokrenutog meselnika ”Politikin svet”. Sa tog mesta je 1984. pokrenuo novo izdanje: mesečnik ”Svet kompjutera”, kao glasilo tada dolazeće kompjuterske revolucije, čiji je bio i prvi glavni i odgovorni urednik.
Posle atentata na premijerku Indije Indiru Gandi, bio je prvi jugoslovenski novinar koji je stigao u Nju Delhi i odande izveštavao o tom dramatičnom događaju.
Dve godine kasnije, 1986, ponovo je stalni dopisnik iz Nju Delhija, odakle tri godine kasnije, 1989, odlazi na mesto stalnog dopisnika iz Japana. U redakciju ”Politike” se vraća 1992, ne mesto urednika Spoljnopolitičke rubrike.
”Politiku” napušta u januaru 1996, usred građanskih protesta protiv režima Slobodana Miloševića.
U Kompaniji ”Novosti” najpre je bio spoljnopolitički komentator, zatim glavni urednik mesečnika ”Nada nova” i na kraju izvršni direktor Kompanije.
Iz ”Novosti” odlazi 1999, na mesto odgovornog urednika dnevnog lista ”Glas javnosti” koji je tada bio među vodećim opozicionim dnevnicima.
U ”Politiku” se vraća posle Petog oktobra 2000, najpre kao pomoćnik generalnog direktora za izdavaštvo, a potom, od 2001, bio je prvo odgovorni, a zatim glavni i odgovorni urednik lista[2]. Na tom mestu ostaje do jeseni 2005.
Posle toga bio je direktor izdavačkog sektora ”Politike novine i magazini” i za list ”Politika” pisao kolumnu ”21. vek”. Tokom 2008. i 2009. je na pomoćnik glavnog urednika i urednik Spoljnopolitičke rubrike.
Na (za Upravni odbor neobavezujućem) izjašnjavanju redakcije lista ”Politika” u novembru 2008. o tome koga novinari žele za glavnog urednika, Milan Mišić je dobio najviše glasova.[3]
U septembru 2009. odlazi za stalnog dopisnika ”Politike” iz Vašingtona, odakle, osim svakodnevnog izveštavanja o političkim, ekonomskim i društvenim aktuelnostima, piše i dve kolumne: ”Otkrivanje Amerike” (nedeljom”) i ”Avenija Amerika” [4] (u dodatku ”Kultura, nauka umetnost” subotom).
Bio je prvi novinar iz Srbije koji je iz perspektive američke vojske 1989. izveštavao iz rata u Avganistanu i prvi koji je posetio Gvantanamo, američku bazu na Kubi i kontroverzni tamošnji zatvor za zarobljenike američkog ”rata protiv terora”.
Penzionisan je 20. aprila 2014, ali je nastavio da piše kao saradnik u više listova, magazina i veb portala, kao što su NIN, Novi Magazin, Magazin biznis i ”Dan” (dnevnik iz Podgorice, Crna Gora) u kome već više od deset godine piše spoljnopolitičku kolumnu ”Svet”. Napisao je i nekoliko komentara i za BIRN – Balkansku mrežu istraživačkih novinara.
Čest je komentator spoljnopolitičkih događaja za televizijske stanice N1, Al Džazira Balkans, RTS i druge.
Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) [5]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- „Planeta Amerika – premoć i nemoć SAD posle Hladnog rata" – Kompanija Novosti 1999 [6]
- „Hamletov mobilni – zapisi sa američke avenije digitalne kulture" – Sebastijan pres 2014 [7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Mišić M, "Planeta Amerika - Premoć i nemoć SAD posle Hladnog rata", Kompanija Novosti 1999, Beleška o autoru str. 227
- ^ „Mediji o medijima | Medija centar Beograd”. www.mc.rs. Arhivirano iz originala 16. 02. 2020. g. Pristupljeno 2020-02-16.
- ^ „Milan Mišić urednik “Politike“”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-02-16.
- ^ „Milan Mišić - Avenija Amerika”. www.audioifotoarhiv.com. Pristupljeno 2020-02-16.
- ^ „NUNS::Naslovna”. www.nuns.rs. Pristupljeno 2020-02-17.
- ^ Phoenix, Antikvarijat-. „Milan Mišić - Antikvarne knjige | Antikvarijat-Phoenix.com Online”. Antikvarijat Phoenix (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-02-16.
- ^ „HAMLETOV MOBILNI: zapisi sa američke avenije digitalne kulture - Milan Mišić”. www.delfi.rs. Pristupljeno 2020-02-16.