Milenijumski most (London)

Pogled na Milenijumski most iz restorana u galeriji Tejt Modern

Londonski Milenijumski pešački most (engl. London Millennium Footbridge) je trenutno najmlađi londonski most preko Temze. Nalazi se u Gradu Londonu, između Sadark mosta nizvodno i Blekfrajars mosta uzvodno, u neposrednoj blizini Tejt Modern galerije i katedrale svetog Pavla. Most je u vlasništvu dobrotvorne organizacije koju nadgleda Korporacija Londona

Dizajn mosta

Dizajn mosta je bio predmet javnog konkursa koji je organizovala opština Sadark. Pobedničko rešenje je ponudio tim u sastavu grupe Arup, Fostera i Partnera, i ser Antoni Karoa. Most je, zbog ograničenja u minimalnoj visini, kombinovano viseći most čelične konstrukcije sa aluminijumskom platformom za prelazak. Ukupna dužina mu je 325 metara, koje premošćava između obala i dva noseća betonska stuba u deonicama od 88, 144 i 108 metara. Nosećih kablova je ukupno osam i oni su povezani sa osnovama mosta na obe obale. Svaka od osnova trpi kombinovanu snagu kablova od 2.000 tona što je dovoljna da podrži i teoretski maksimalno opterećenje od 5.000 pešaka istovremeno.

Istorija

Delimični profil mosta sa Kategralom sv. Pavla u pozadini gledano sa južne obale Temze

Iako najmlađi most u Londonu, Milenijumski most ima kontroverzno bogatu istoriju. Konkurs za izgradnju mosta je otvoren 1996. a izgradnja je otpočela 28. aprila 1999. Most je otvoren sa 2 meseca zakašnjenja, 10. juna 2000. pri čemu je njegova izgradnja prekoračila budžet za oko 2,2 miliona funti što je ukupne troškove podiglo na 18,2 miliona funti. Međutim, već prvog dana po otvaranju primećeno je da je most podložan lateralnim vibracijama usled njegovog rezonovanja priliko prelaska većeg broja ljudi. Prvobitno je pokušano uvođenje ograničenja ljudi koji smeju istovremeno da prelaze most ali je ovo dovelo do stvaranja velikih gužvi, dok nije smanjilo ni vibracije ni entuzijazam javnosti da počne sa korišćenjem mosta. Usled straha nadležnih za bezbednost kako pešaka tako i rečnog saobraćaja, most je zatvoren 12. juna, nakon samo 3 dana upotrebe. Ovo je dovelo do velikog nezadovoljstva javnosti koja je videla novi most kao još jedan od neuspelih milenijumskih projekata Londona u istoj liniji sa Milenijumskom kupolom koja je već tada smatrana fijaskom.

Tim inžinjera je nakon zatvaranja pristupio analizi problema. Jasno je bilo da se radi o problemu harmonijskih oscilacija koji je bio poznat mostograditeljima još od urušavanja Takoma Nerous mosta. Međutim, kompjuterske simulacije koju su prethodile početku izgradnje nisu predvidele ovakva kolebanja mosta. Inicijalne pretpostavke su nalazile krivca u neobično uzanom profilu mosta za šta su mnogi smatrali da favorizuje lateralna pomeranja. Međutim, Arup je pokazao da je pojava harmonijskih oscilacija moguća u svakom mostu ovog tipa koji je podložan velikom prometu i prirodnoj reakciji pešaka na pomeraje mosta. Nakon temeljnih analiza problem je rešen ugradnjom 37 hidrauličkih prigušivača za rasipanje energije (čime je rešen problem horizontalnih kolebanja) i 52 harmonijska inercijalna apsorbera (za rešavanje lateralnih pomeranja). Most je radi ugradnje istih bio zatvoren 7 meseci a njihova ukupna cena je dostigla 5 miliona funti. Most je ponovno predat na korišćenje 22. februara 2002. Od tada je zatvoren samo jednom, 18. januara 2007. za vreme oluje Kiril, zbog straha od naleta vetra na pešake.