Британска фунта

С Википедије, слободне енциклопедије

Британска фунта или Фунта стерлинг[1] Уједињеног Краљевства (симбол £, међународна ознака GBP, шифра валуте 826), издаје је Банка Енглеске (за Енглеску и Велс), Банка Шкотске (за Шкотску) и Банка Северне Ирске (за Северну Ирску).[2][3][4] Такође, постоји неколико валута које су за британску фунту везане паритетом 1:1 у другим деловима Британских острва и Британским прекоморским територијама:[5]

Инфлација на годишњем нивоу 2010. је износила 4,8%.

Фунта стерлинга је једна од најчешће кориштених валута у свијету, заједно с америчким доларом, јапанским јеном, аустралским доларом и евром. У УК, у настојању да се избегне забуне с мерном јединицом за тежину, односно другим валутама са сличним именом, фунта се формално назива фунта стерлинга или, једноставно стерлинг. Сланг израз quid је такође кориштен као неформални назив за британску фунту. Стерлинг је изворно био назив за сребрни пени, односно 1/240 фунте. У модерно доба фунта је заменила пени као основну новчану јединицу, јер је инфлација постепено смањила вредност валуте. Оно што је некад било сребрни пени данас има куповну моћ једне модерне фунте.

Подела[уреди | уреди извор]

Једна фунта се дели на 100 пенија. Симбол за пени је „p”; зато се износ од 50п често изговара као „педесет пија” уместо „педесет пенија”.

Пре децимализације године 1971, свака фунта је била подељена на 240 пенија — иако се често говорило како је подељена на двадесет шилинга, сваки од којих је вредио 12 пенија. Симбол за шилинг је био „/” или „s” — не од првог слова речи, него од латинске речи solidus. Симбол за пени био је „d”, од латинске речи denarius. (Солидус и денариус су били римски новчићи.) Подела фунте на 240 пенија била је корисна јер се фунта могла делити на половине, трећине, четвртине, петине, шестине, осмине, десетине, дванаестине, петнаестине, шестнаестине, двадесетине, двадесетчетвртине, тридестине, четдесетине, четрдесетосмине, шездесетине, осамдесетине и стодвадесетине. Децимални систем је мање флексибилан, јер се фунта може делити једино на половине, четвртине, петине, десетине, двадесетпетине и педесетине.

После Децималног дана, вредност једног пенија била је друкчија од претходне вредности. Првих неколико година након 1971, нови тип пенија био је познат као „нови пени”. Новчићи с деноминацијама ½p, 1p, 2p, 5p, 10p и 50p су сви носили ознаку NEW PENCE (или NEW PENNY) све до 1982, када се натпис променио на ONE PENNY, TWO PENCE, FIVE PENCE итд.

Платежно средство и регионални проблеми[уреди | уреди извор]

Закони који се односе на платежно средство су специфично сложени у УК. У Енглеској и Велсу, новчанице издане од Банке Енглеске су законито платежно средство, што значи да морају бити прихваћене приликом исплате потраживања. У Шкотској и Северна Ирска, ниједна новчаница није законито платежно средство, и свака банка која издаје банкноте то чини у облику властитих 'обвезница'. Шкотске и северноирске новчанице су некад одбијене од стране продавница у Енглеској. Шкотске и северноирске новчанице су такође изгледом различите од енглеских новчаница. Кованице у вредности једне фунте се такође разликује изгледом у односу на годину када су издане; међутим, све оне су исковане у Краљевској ковници новца и имају истоветну вредност.

Природа платежног средства је још сложенија у Шкотској — само кованице од Краљевске ковнице новца су законито платежно средство, а чак је и употреба мање вредних кованица ограничена (кованица од пет и десет пенија су, на пример, законито платежно средство једино у износима до пет фунти). С друге стране су кованице од једне и две фунте законито средство плаћања у неограниченим износима. То није увек био случај, јер су током другог светског рата шкотске новчанице постале платежно средство Закону о обрани валуте из године 1939; тај статус су изгубиле 1. јануара 1946.

Да ствар буде још компликованија, неке новчанице Банке Енглеске су све донедавно биле законито платежно средство у Шкотској и Северној Ирској. Тај статус су имале само новчанице у вредности испод пет фунти, па када је Банка Енглеске године 1985. повукла новчаницу од једне фунте из оптицаја, ниједна новчаница није била покривена овом одредбом.

Све кованице у уобичајеном оптицају су законито платежно средство у УК, исто као и ретко виђене кованице од пет фунти и двадесет пет пенија, тзв. „крунске” кованице. Неколико златних кованица које је издала ковница су још увек законито платежно средство, иако као златне шипке имају далеко већу вредност од номиналне, те се никада не користе у оптицају и уместо тога их скупљају нумизматичари.

Гибралтар и острва Гернзи, Џерзи, Света Јелена, те Фолкландска Острва и Острво Мен, који нису дио Уједињеног Краљевства, такође издају властите новчанице, које су додуше везане уз стерлинг. Ниједна од регионалних валута није платежно средство у Енглеској и другим регијама, али су обично прихваћене од стране великих предузећа и банака. Додуше, некад се наплаћује провизија за промену.

Види : Британске новчанице, Манска фунта, Гернзијска фунта, Џерсијска фунта, Гибралтарска фунта, Фолкландска фунта, Сентхеленска фунта

Тренутна вредност према осталим валутама[уреди | уреди извор]

Фунта се сада слободно купује и продаје на берзама широм света па њена вредност флуктуира (расте када је мешетари купују, пада када је продају). Традиционално је била међу највреднијим новчаним јединицима на свету.

Он 17. септембра 2005, £1.00 је вредила 1.81 УС$, 1.47 € и 201 ¥.

Историја[уреди | уреди извор]

Као новчана јединица, израз фунта долази од вредности трој фунте (373 грама) високо чистог сребра познатог као стерлинг сребро.

Стерлинг (заједно с основном новчаном јединицом познатом као Tealby peni, пре него фунта) био је уведен као енглеска валута од стране краља Хенрија II 1158. године, иако је име стерлинг уведено нешто касније. Реч стерлинг долази од старофранцуског esterlin које је постало stiere, староенглеска реч за јак, чврст и непокретан.

Фунта стерлинга, установљена године 1560–61 у време Елизабете I и њених саветника, од којих је најважнији био Сер Томас Грешам, чиме је унет ред након финанцијског хаоса тјудорске Енглеске који се често био називао „Великим кривотворењем” кованица, и који је донео разорну инфлацију у годинама 1543–51. Године 1551, према Фернану Броделу,[6] удео сребра у пенију је пао на једну трећину. Кованице су постале једноставна фидуцијарна валута (слично као и модерне кованице) те је течај у Антверпену где су се енглеске тканине продавале у Европи, био пао. Све кованице у оптицају биле су повучене на ново ковање по бољем стандарду те после исплаћене по смањеном течају.

Фунта стерлинга је очувала свој специфичан статус — којег Браудел назива „фетишом јавног мнијења” — европским валутама, чак и након што је Уједињено Краљевство увело златни стандард и након првогг светског рата, успешно пребродивши финанцијске кризе у години 1621, и 1694–96, када је Џон Лок својим памфлетима бранио фунту стерлинга као „непромјенљиву темељну јединицу” и опет у 1774 и 1797. Чак ни насиље и неред грађанског рата није девалвирало вредност фунте стерлинга на европским тржиштима новца. Браудел то приписује фиксној валути која никада није девалвирала кроз векове, енглеском монетраном покрићу, сигурношћу уговора и расту финанцијске надмоћи у 18. веку. Фунта стерлинга била је рачунска јединица Банке Енглеске од њеног оснивања у 1694.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „sterling | Definition of sterling in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Приступљено 22. 1. 2019. 
  2. ^ British Antarctic Territory Currency Ordinance 1990
  3. ^ „Foreign and Commonwealth Office country profiles: British Antarctic Territory”. British Foreign & Commonwealth Office. 25. 3. 2010. Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 2009. Приступљено 17. 4. 2010. 
  4. ^ „Foreign and Commonwealth Office country profiles: Tristan da Cunha”. British Foreign & Commonwealth Office. 12. 2. 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2010. Приступљено 17. 4. 2010. 
  5. ^ „British Indian Ocean Territory Currency”. Wwp.greenwichmeantime.com. 2. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2016. Приступљено 28. 7. 2014. 
  6. ^ Braudel 1984, pp 356ff

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Bank of England Banknotes FAQ”. Приступљено 7. 5. 2006. 
  • The Perspective of the World, Vol III of Civilisation and Capitalism, Fernand Braudel, 1984 ISBN 1-84212-289-4 (in French 1979).
  • A Retrospective on the Bretton Woods System : Lessons for International Monetary Reform (National Bureau of Economic Research Project Report) By Barry Eichengreen (Editor), Michael D. Bordo (Editor) Published by University of Chicago Press (1993) ISBN 0-226-06587-1
  • The political pound: British investment overseas and exchange controls past—and future? By John Brennan Published By Henderson Administration (1983) ISBN 0-9508735-0-0
  • Monetary History of the United States, 1867–1960 by Milton Friedman, Anna Jacobson Schwartz Published by Princeton University Press (1971) ISBN 0-691-00354-8
  • The international role of the pound sterling: Its benefits and costs to the United Kingdom By John Kevin Green
  • The Financial System in Nineteenth-Century Britain (The Victorian Archives Series), By Mary Poovey Published by Oxford University Press (2002) ISBN 0-19-515057-0
  • Rethinking our Centralised Monetary System: The Case for a System of Local Currencies By Lewis D. Solomon Published by Praeger Publishers (1996) ISBN 0-275-95376-9
  • Politics and the Pound: The Conservatives' Struggle With Sterling by Philip Stephens Trans-Atlantic Publications (1995) ISBN 0-333-63296-6
  • The European Monetary System: Developments and Perspectives (Occasional Paper, No. 73) by Horst Ungerer, Jouko J. Hauvonen Published by International Monetary Fund (1990) ISBN 1-55775-172-2
  • The floating pound sterling of the nineteen-thirties: An exploratory study By J. K Whitaker Dept. of the Treasury (1986)
  • World Currency Monitor Annual, 1976–1989: Pound Sterling : The Value of the British Pound Sterling in Foreign Terms Published by Mecklermedia (1990) ISBN 0-88736-543-4
  • Krause, Chester L. & Clifford Mishler (1991). Standard Catalog of World Coins: 1801–1991 (18th изд.). Krause Publications. ISBN 0873411501. 
  • Pick, Albert (1994). Standard Catalog of World Paper Money: General Issues. Colin R. Bruce II & Neil Shafer (editors) (7th изд.). Krause Publications. ISBN 0-87341-207-9. 
  • Pick, Albert (1990). Standard Catalog of World Paper Money: Specialized Issues. Colin R. Bruce II & Neil Shafer (editors) (6th изд.). Krause Publications. ISBN 0-87341-149-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Британска_фунта&oldid=23872361”