Mitama
Japanska reč mitama ((御魂・御霊・神霊, časni duh) odnosi se na duh kamia ili dušu mrtve osobe [1]. Sastoji se od dva lika, od kojih je prvi, mi (御, častan), jednostavno počasni. Drugo, tama (魂 ・ 霊) znači "duh". Znakovni par 神 霊, koji se takođe čita mitama, koristi se isključivo da bi se odnosio na duh kamia.[2] Značajno je da je izraz mitamaširo (御 魂 代, mitama predstavnik) sinonim šintaia, objekta koji u šintoističkom hramu čuva kamia. Rane japanske definicije mitame, koje su kasnije razvili mnogi mislioci poput Motori Norinage, tvrde da se ona sastoji od nekoliko "duša", relativno nezavisnih jedna od druge.[3] Najrazvijenija je ičirei šikon (一 霊 四 魂), šinto teorija prema kojoj se duh (霊 魂 reikon) i kamia i ljudskih bića sastoji od jednog duha i četiri duše.[4] Četiri duše su ara-mitama (荒 御 霊 ・ 荒 御 魂, nepristojna duša), nigi-mitama (和 御 霊 和 御 魂, harmonična duša), saki-mitama (幸 御 魂, srećna duša) i kuši-mitama (奇 御 霊 ・ 奇 御 魂, čudesna duša). Prema teoriji, svaka od duša koje čine duh ima svoj karakter i funkciju; sve one postoje istovremeno, međusobno se dopunjujući.[4] U Nihon Šoki-u, kami Onamuči se zapravo susreće sa njegovim kuši-mitamom i šiki-mitama, ali ih ni ne prepoznaje. Čini se da četvorica imaju različite značaje, a različiti mislioci su različito opisali svoju interakciju.[3]
Ara-mitama i nigi-mitama[uredi | uredi izvor]
Ara-mitama je gruba i nasilna strana duha.[5][6]Prvo pojavljivanje kamia je bilo kao ara-mitama, koja se mora umiriti odgovarajućim obredima smirivanja i obožavati tako da se nigi-mitama može pojaviti.[5][6] Nigi-mitama je normalno stanje kamia, njegova funkcionalna strana, dok se ara-mitama pojavljuje u vreme rata ili prirodnih katastrofa. Ove dve duše se obično smatraju suprotnostima, a Motori Norinaga je verovao da ostale dve nisu samo aspekti nigi-mitame.[3] Ara-mitama i nigi-mitama su u svakom slučaju nezavisni činilci, toliko da se ponekad mogu zasebno upisati na različitim lokacijama i u različitim šintaima. Na primer, hram Sumijoši u Šimonosekiju sadrži ara-mitamu Sumijoši kamia, dok Sumijoši-Taiša u Osaki sadrži nigi-mitamu.[5] Ise hram ima pod-svetilište nazvano Aramacuri-no-mija, a obuhvata Amaterasuinu ara-mitamu. Acuta-džingu ima sešu koja se zove Iči-no-misaki Džinđa zbog ara-mitame i maša koja se zove Tosu-no-jaširo zbog svoje nigi-mitame. Nije došlo do zasebnog učvršćivanja mitame kamia nakon što su racionalizacija i sistematizacija šintoizma pokrenuta Meidži restauracijom.[3]
Saki-mitama[uredi | uredi izvor]
Ovo je duša blagoslova i blagostanja. U sceni Nihon Šokija, kami Onamuči je opisan u razgovoru sa sopstvenom saki-mitamom i kuši-mitamom. U šintoizmu takođe postoji ideja da je to duša koja donosi dobre žetve i ulove. Međutim, Motori Norinaga i drugi smatraju da ovo nije samo funkcija nigi-mitame.[7]
Kuši-mitama[uredi | uredi izvor]
Čudesna duša" koja se pojavljuje zajedno sa saki-mitama, pružajućom dušom, koja je snaga koja stoji iza žetve. Smatra se da ima misteriozne moći, da izaziva transformacije i može da leči bolesti. [8]
Mitama festival[uredi | uredi izvor]
Široko proslavljeni šinto festival mrtvima u Japanu, posebno u svetištu Jasukuni. Obično sredinom jula.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Iwanami Kōjien (広辞苑). Japanese dictionary, 6th Edition (2008), DVD version.
- ^ „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Tama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Pristupljeno 2019-12-13.
- ^ a b v g Smyers, Karen Ann, 1954- (1999). The fox and the jewel : shared and private meanings in contemporary Japanese inari worship. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-2058-4. OCLC 39523475.
- ^ a b „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Ichirei shikon”. eos.kokugakuin.ac.jp. Pristupljeno 2019-12-13.
- ^ a b v „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Aramitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Pristupljeno 2019-12-13.
- ^ a b „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Nigimitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Pristupljeno 2019-12-13.
- ^ „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Sakimitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Pristupljeno 2019-12-13.
- ^ „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Kushimitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Pristupljeno 2019-12-13.
