Mosi (narod)

Mosi poglavica 2013. godine

Mosi su etnička grupa koja živi prevashodno duž toka reke Vote u Burkina Faso i čine preko 50% stanovništva ove države. Tokom 15. veka, grupa konjanika iz Dagombe (današnja severna Gana) dojahali su na sever do reke Nakambe (nekadašnje Bele Volte) u centralnoj Burkina Faso i preuzeli vlast nad zemljoradnicima koju su tu živeli. To je postala prva Mosi država Tenkogo, na čijem je čelu bio Ouedraogo (u prevodu “pastuv”). Konjanici koji su došli su postali politički vladari, osvajajući i sklapajući brakove sa lokalnim narodima, napravili su novo Mosi društvo, koje se sastavljalo iz potomaka osvajača (nakomse) i osvojenih (njonjose), gde su se mnoge kulturne karakteristike oba naroda sačuvale.

Po predanju, nakomse su nastali sa princezom Jenenga, ćerka kralja naroda Dagomba. Jenenga je bila izuzetna ratnica, koja je vodila vojsku svog oca u uspešne pohode protiv svih neprijatelja. Iz tog razloga, otac joj je zabranio da se uda. Iz razočarenja, Jenenga je sela na svog belog pastuva i odjahala na sever u grad Gambaga. Idući kroz šumu, upoznala je lovca na slonove po imenu Riale. Udala se za njega i njihovo prvo muško dete su nazvali Ouedraogo, koji je postao osnivač kraljevine Mosi, dok je njegovo ime vrlo popularno među nakomsima, to jest, političkom klasom Mosi društva.

Tradicija

Tradicionalni ples Mosi naroda

Urezani štapovi su prisutni skoro svuda u Africi kao simbol godina, statusa i prestiža. Ovi predmeti su korišćeni i od strane političke elite i duhovnih vođa Mosi naroda. Mosi vođe nose štapove na nedeljnim sastancima sa starijim muškim starešinama. Na štapu mogu biti urezane male figure ili oblik male Mosi lutke. Duhovne vođe nose specijalni štap poku predstavlja njihovu moć da iskoriste sile prirode protiv svojih neprijatelja. Umetnost plemena Mosi ogleda se na mnogobrojnim maskama dok je skulptura u drvetu dosta retka. Muške maske imaju produženje, sa rezbarijama rađenim u tehnici ažura. Ženske maske imaju na svom vrhu figuru žene sa cilindričnim telom i istaknutim grudima. Maske su apstraktne, bojene crno, belo i crveno, sa stilizovanim geometrijskim ornamentima. Mosi prave nakit i bronzane ukrase, fugure, najčešće glave životinja, bivola i antilopa, za ukrašavanje svojih dugih čibuka, metodom livenja poznatom kao izgubljeni vosak.

Maske

Maska Mosi naroda

Maske služe da se predstave izmišljeni duhovi. Te duhove su stvorili kako bi ispunili sopstvene potrebe. Takvi izmišljeni duhovi služili su kao „glumci” i likovi u pričama gde se rekreira susret Mosi predaka i tih izmišljenih duhova. Takva vrsta duhova mogla je da služi i kao zaštitnički duh, koji bi štitio porodicu. Kad nije u kompletnom kostimu, maska se stavlja na svoj oltar. Maski se prilažu darovi, ne bi li vlasniku i njegovoj porodici donela plodnu godinu, rešenje za neki problem ili izlečenje neke bolesti, između ostalog.

Lutke

Narod Mosi je naširoko poznat po lutkama od drveta koje prave za svoju decu. Te lutke su veoma cenjeni kolekcionarski predmet. Kao što je slučaj i sa maskama, način izrade lutke može da pomogne pri određivalju geografske lokacije gde je lutka nastala. Međutim sve lutke imaju cilindričan oblik, često nemaju naznačene udove, uvek su predstave žena sa naglašeno visećim grudima. Osobena karakteristika individualnog stila obrade ovih lutaka je oblik glave, generalno gledano polulopte sa ravnom stranom na gore. Devojčice bi se igrale sa lutkama, oponašajući majke sa decom, gde bi lutka u ovom slučaju bila dete. Ako bi se neka devojčica loše ponela prema svojoj lutki, to bi se odrazilo na njenu pravu decu u budućnosti, gde bi se deca razbolela ili umrla. Dok devojčica ne odraste i ne uda se, lutka će biti uvek uz nju. Kada pokaže nekome svoju lutku, obavezno se da neki poklon ili joj se poželi puno dece u budućnosti. Nakon udaje, žena čuva lutku kao dozvolu za novovenčani par da dobiju prvo dete.